Јосиф Бродски
Јосиф Александрович Бродски (рус. Ио́сиф Алекса́ндрович Бро́дский; Лењинград, 24. мај 1940 — Њујорк, 28. јануар 1996), руски је песник и есејиста јеврејског порекла, добитник Нобелове награде за књижевност 1987. године.[2]
Јосиф Бродски | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Иосиф Александрович Бродский |
Датум рођења | 24. мај 1940. |
Место рођења | Лењинград, СССР |
Датум смрти | 28. јануар 1996.55 год.) ( |
Место смрти | Њујорк, САД |
Народност | Јевреј |
Породица | |
Супружник | Марина Базманова (1962–1967) Марија Кузнецова |
Књижевни рад | |
Језик стварања | руски, енглески[1] |
Жанр | песник, есејист, драматург, преводилац, педагог |
Утицаји од | Марина Цветајева Ана Ахматова Осип Манделштаm Вистан Хју Оден Роберт Фрост |
Награде | Нобелова награда за књижевност (1987) |
Потпис |
Живот и дело
уредиРођен је у јеврејској породици, оцу Александру Ивановичу Бродском (1903—1984) и мами Марији Мојсејевни Волперт (1905—1983) у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург). Отац Александар је био мајор у Совјетској морнарици и радио као војни фоторепортер а након рата у фотолабораторију поморског музеја Петра Великог, док је мама Марија радила као књиговођа. Јосиф је похађао неколико основних школа (Школа бр. 203, Школа бр. 196 и Школу бр. 181 - где је понављао 7 разред). [3] У петнаестој години, након седмог разреда, напустио је школу и покушао да се, безуспешно, упише у подморничку школу (Друго Балтско училишче), према Јосифу разлог је био јеврејско порекло а званично није прошао здравствени преглед - астигматизам левог ока. [3] Вратио се за једну годину у школу бр. 196 након чега се, као 15-годишњак, запослио у фабрици Арзенал, где је радио на глодалици. [4]
Након одлуке да постане лекар радио је разне послове у болницама. Поред тога радио је на свом образовању. Научио је енглески и пољски језик (како би могао да преводи поеме Чеслава Милоша, који је био његов пријатељ). Проучавао је класичну филозофију, религију, енглеску и америчку поезију. Почео је да пише 1956. године. На његову поезију утицала је Ана Ахматова. У Совјетској Русији његова дела нису објављена, док је у САД објавио Песме и поеме (1965), Сећања на Т. С. Елиота (1967) и збирку поезије Станица у пустињи (1970).
Године 1963, оптужен је за „друштвени паразитизам“ и осуђен на присилни рад у области Архангелска,[5]на пет година.[2] Казна му је смањена након протеста еминентних совјетских и европских књижевника као што су Јевгениј Јевтушенко и Жан Пол Сартр.
Године 1972, био је принуђен [а] да напусти СССР. [6] Настањује се у САД[2] где као амерички држављанин предаје историју руске и енглеске књижевности на колеџу у Маунт Холиоку. У САД објавио је следећа дела: Крај бел епока (1977), Део говора (1977), Нове станице за Август (1982), драму Мрамор (1984), есеја Удовољити сенци (1986), Уранија (1987), Водени жиг (1991), О туговању и разуму. За збирку есеја Удовољити сенци добио је престижну награду америчке књижевне критике 1986, а наредне године постаје почасни доктор универзитета у Јејлу као и члан Америчке академије и Института за књижевност. Добио је Нобелову награду за књижевност 1987. године, а 1991. одликован је Легијом части.[5]
Књижевни утицај
уредиНа Бродског су највише утецала дела Марине Цветајеве, Ане Ахматове, Роберта Фроста и Вистана Хјуг Одена. За литературу 20. века као „најинтересантнију појаву” имао је Марину Цветајеву у руској књижевности и Фроста у енглеској литератури. [7]
Јосиф Бродски је умро од срчаног удара у Њујорку 28. јануара 1996. године. По сопственој жељи сахрањен је на гробљу Сан Микеле у Венецији. [б]
У Санкт Петербургу је у децембру 2021. године отворен Музеј Јосифа Бродског.[8]
Цитати
уреди- Постоје злочини гори од спаљивања књига. Један од њих је не читати их.
- Свака списатељска каријера почиње као трагање за светошћу, за самоусавршавањем. Пре или касније, а по правилу веома брзо, човек открива да његова оловка остварује много више од његове душе.
Радови
уредиПоетске колекције
уреди- 1967: Elegy for John Donne and Other Poems, selected, translated, and introduced by Nicholas William Bethell, London: Longman[9]
- 1968: Velka elegie, Paris: Edice Svedectvi
- 1972: Poems, Ann Arbor, Michigan: Ardis
- 1973: Selected Poems, translated from the Russian by George L. Kline. New York: Harper & Row
- 1977: A Part of Speech[10]
- 1977: Poems and Translations, Keele: University of Keele
- 1980: A Part of Speech, New York: Farrar, Straus & Giroux
- 1981: Verses on the Winter Campaign 1980, translation by Alan Myers.–London: Anvil Press
- 1988: To Urania: Selected Poems, 1965–1985, New York: Farrar, Straus & Giroux
- 1995: On Grief and Reason: Essays, New York: Farrar, Straus & Giroux
- 1996: So Forth: Poems, New York: Farrar, Straus & Giroux
- 1999: Discovery, New York: Farrar, Straus & Giroux
- 2000: Collected Poems in English, 1972–1999, edited by Ann Kjellberg, New York: Farrar, Straus & Giroux
- 2001: Nativity Poems, translated by Melissa Green–New York: Farrar, Straus & Giroux
- 2020: Selected Poems, 1968-1996, edited by Ann Kjellberg, New York: Farrar, Straus & Giroux
Збирке есеја и интервјуа
уреди- 1986: Less Than One: Selected Essays, New York: Farrar, Straus & Giroux. (Winner of the National Book Critics Circle Award)
- 1992: Watermark, Noonday Press; New York: Farrar, Straus & Giroux, reflecting the writer’s love affair with Venice, where he stayed at least 20 times.
- 1995: On Grief and Reason: Essays. Farrar, Straus and Giroux.
- 2003: Joseph Brodsky: Conversations, edited by Cynthia L. Haven. Jackson, Miss.: University Press of Mississippi Literary Conversations Series.
Драме
уреди- 1989: Marbles : a Play in Three Acts, translated by Alan Myers with Joseph Brodsky.–New York: Farrar, Straus & Giroux
- 1991: Democracy! in Granta 30 New Europe, translated by Alan Myers and Joseph Brodsky.
У филму
уредиКолекције на руском
уреди- 1965: Stikhotvoreniia i poemy, Washington, D.C. : Inter-Language Literary Associates
- 1970: Ostanovka v pustyne, New York: Izdatel'stvo imeni Chekhova (Rev. ed. Ann Arbor, Mich.: Ardis, 1989)
- 1977: Chast' rechi: Stikhotvoreniia 1972–76, Ann Arbor, Mich.: Ardis
- 1977: Konets prekrasnoi epokhi : stikhotvoreniia 1964–71, Ann Arbor, Mich.: Ardis
- 1977: V Anglii, Ann Arbor, Mich.: Ardis
- 1982: Rimskie elegii, New York: Russica
- 1983: Novye stansy k Avguste : stikhi k M.B., 1962–1982, Ann Arbor, Mich.: Ardis
- 1984: Mramor, Ann Arbor, Mich.: Ardis
- 1984: Uraniia : Novaia kniga stikhov, Ann Arbor, Mich.: Ardis
- 1989: Ostanovka v pustyne, revised edition, Ann Arbor, Mich.: Ardis, 1989 (original edition: New York: Izdatel'stvo imeni Chekhova, 1970)
- 1990: Nazidanie : stikhi 1962–1989, Leningrad : Smart
- 1990: Chast' rechi : Izbrannye stikhi 1962–1989, Moscow: Khudozhestvennaia literatura
- 1990: Osennii krik iastreba : Stikhotvoreniia 1962–1989, Leningrad: KTP LO IMA Press
- 1990: Primechaniia paporotnika, Bromma, Sweden : Hylaea
- 1991: Ballada o malen'kom buksire, Leningrad: Detskaia literatura
- 1991: Kholmy : Bol'shie stikhotvoreniia i poemy, Saint Petersburg: LP VTPO "Kinotsentr"
- 1991: Stikhotvoreniia, Tallinn: Eesti Raamat
- 1992: Naberezhnaia neistselimykh: Trinadtsat' essei, Moscow: Slovo
- 1992: Rozhdestvenskie stikhi, Moscow: Nezavisimaia gazeta (revised edition in 1996)
- 1992–1995: Sochineniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond, 1992–1995, four volumes
- 1992: Vspominaia Akhmatovu / Joseph Brodsky, Solomon Volkov, Moscow: Nezavisimaia gazeta
- 1992: Forma vremeni : stikhotvoreniia, esse, p'esy, Minsk: Eridan, two volumes
- 1993: Kappadokiia.–Saint Petersburg
- 1994: Persian Arrow/Persidskaia strela, with etchings by Edik Steinberg.–Verona: * Edizione d'Arte Gibralfaro & ECM
- 1995: Peresechennaia mestnost ': Puteshestviia s kommentariiami, Moscow: Nezavisimaia gazeta
- 1995: V okrestnostiakh Atlantidy : Novye stikhotvoreniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
- 1996: Peizazh s navodneniem, compiled by Aleksandr Sumerkin.–Dana Point, Cal.: Ardis
- 1996: Rozhdestvenskie stikhi, Moscow: Nezavisimaia gazeta, revised edition of a work originally published in 1992
- 1997: Brodskii o Tsvetaevoi, Moscow: Nezavisimaia gazeta
- 1998: Pis'mo Goratsiiu, Moscow: Nash dom
- 1996 and after: Sochineniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond, eight volumes
- 1999: Gorbunov i Gorchakov, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
- 1999: Predstavlenie : novoe literaturnoe obozrenie, Moscow
- 2000: Ostanovka v pustyne, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
- 2000: Chast' rechi, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
- 2000: Konets prekrasnoi epokhi, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
- 2000: Novye stansy k Avguste, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
- 2000: Uraniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
- 2000: Peizazh s navodneniem, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
- 2000: Bol'shaia kniga interv'iu, Moscow: Zakharov
- 2001: Novaia Odisseia : Pamiati Iosifa Brodskogo, Moscow: Staroe literaturnoe obozrenie
- 2001: Peremena imperii : Stikhotvoreniia 1960–1996, Moscow: Nezavisimaia gazeta
- 2001: Vtoroi vek posle nashei ery : dramaturgija Iosifa Brodskogo, Saint Petersburg: Zvezda
Напомене
уреди- ^ Бродски је Брежњеву писао писмо, где га молио да остане у Русији и бави са литературом па макар и као преводилац.
- ^ Сахрањен је недалеко од Сергеја Дјагиљева и Игора Стравинског, према Саламону Волкову тај део се звао "гробље прогнаника"
Референце
уреди- ^ „Joseph Brodsky - Biography”. Архивирано из оригинала 3. 5. 2013. г. Приступљено 14. 6. 2017.
- ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 181. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ а б Volkov 2009, стр. 12.
- ^ Volkov 2009, стр. 13.
- ^ а б „Јосиф Бродски - Биографија”. Прелепа поезија. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ Volkov 2009, стр. 208.
- ^ Volkov 2009, стр. 93.
- ^ Музеј Нине Фјодоровне („Политика”, 5. октобар 2021)
- ^ „Joseph Brodsky Bibliography”. nobelprize.org. 1987. Приступљено 1. 1. 2009.
- ^ McFadden, Robert Dennis (29. 1. 1996). „Joseph Brodsky, Exiled Poet Who Won Nobel, Dies at 55”. The New York Times. Приступљено 1. 1. 2009.
- ^ Alperina, Susanna (21. 4. 2015). „Alexei German Jr. started work on the film "Dovlatov"”. Russian Gazette (на језику: руски). Приступљено 21. 2. 2022.
- ^ Алексей Герман: Довлатов — это наш миф // RIA Novosti
Литература
уреди- Berlina, Alexandra (2014). Brodsky Translating Brodsky.. Bloomsbury (New York; Anna Balakian Prize 2013-2016)
- Loseff, Lev (2010). Joseph Brodsky: a Literary Life., Yale University Press (New Haven, CT)
- Speh, Alice J (1996). The Poet as Traveler: Joseph Brodsky in Mexico and Rome., Peter Lang (New York, NY)
- Shtern, Ludmila (2004). Brodsky: A Personal Memoir. Baskerville Publishers. ISBN 978-1-880909-70-6.
- Steele, Peter (март 1996). „Joseph Brodsky 1940–1996”. Tribute. Quadrant. 40 (3): 16—17.
- Volkov, Solomon (2009). Pogovori z Josifom Brodskim (prvo изд.). Ljubljana: Nova revija d.o.o. стр. 365. ISBN 978-961-6580-50-2.
- Bethea, David M. (1994). Joseph Brodsky and the Creation of Exile. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-06773-5.
- Volkov, Solomon (1998) Conversations with Joseph Brodsky: A Poet's Journey Through the 20th Century, translated by Marian Schwartz, The Free Press, (New York, NY)
- Mackie, Alastair (1981), a review of A Part of Speech, in Murray, Glen (ed.), Cencrastus No. 5, Summer 1981, pp. 50 & 51
- Balina, Marina; Lipovet͡skiĭ, Mark Naumovich (2004). Dictionary of Literary Biography: Russian Writers Since 1980. Gale. ISBN 978-0-7876-6822-8. OCLC 52518877.
- Birch, Dinah, ур. (24. 9. 2009). „Brodsky, Joseph”. The Oxford Companion to English Literature. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-103084-0.
- Brintlinger, Angela; Vinitsky, Ilya (2007). Madness and the mad in Russian culture. University of Toronto Press. стр. 92. ISBN 978-0-8020-9140-6.
- Cole, Henri (1996). „Brodsky, Joseph”. Ур.: Stringer, Jenny; Sutherland, John. The Oxford companion to twentieth-century literature in English. Oxford ; New York : Oxford University Press. ISBN 978-0-19-212271-1.
- Dingle, Carol (2003). Memorable Quotations: Jewish Writers of the Past. New York: iUniverse, Inc. стр. 22. ISBN 978-0-595-27245-7.
- Miłosz, Czesław (2006). Cynthia, Haven, ур. Czesław Miłosz: Conversations. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-828-9.
- Rottenberg, Dan (1986). Finding Our Fathers: A Guidebook to Jewish Genealogy. Genealogical Publishing Com. ISBN 978-0-8063-1151-7.
Додатна литература
уреди- Birkerts, Sven (пролеће 1982). „"Joseph Brodsky", interview. The Art of Poetry No. 28”. The Paris Review.
Спољашње везе
уреди- Биографија Јосифа Бродског на Nobelprize.org
- Фотографије Јосифа Бродског
- 21 поема Бродског на енглеском
- Иосиф Бродский: биография, фотографии, произведения, статьи
- Иосиф Бродский в Антологии русской поэзии
- Бродский на Стихии
- Иосиф Бродский, «Собрание стихотворений в чтении автора». Библиотека ImWerden.
- Иосиф Бродский, «Большая элегия Джону Донну»
- Фрида Вигдорова. «Судилище» - записки с судебного процесса над Бродским
- Музей Иосифа Бродского в Интернете
- Бродский хотел угнать самолет Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007)
- Josif Brodski: Besposličar koji je osvojio Nobela
- Joseph Brodsky poetry
- ‘The birds of paradise sing without a needing a supple branch’: Joseph Brodsky and the Poetics of Exile Cordite Poetry Review
- 19 February 1996 "Death of a Poet Laureate: Joseph Brodsky Turned Exile into Inspiration" Library of Congress, obituary.
- Interview 29 January 1996 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2013) PBS (US)
- Profile, poems and audio files from the Academy of American Poets.
- Brodsky Biography and bibliography, Poetry Foundation (US)
- Written in Stone – Burial locations of literary figures.
- Finding aid for the Joseph Brodsky Papers Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2012) at the Beinecke Rare Book and Manuscript Library, Yale University
- Brodsky speaks about his life, with translated readings by Frances Horowitz - a British Library sound recording
- Joseph Brodsky Collection at Mount Holyoke College Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2015)
- Јосиф Бродски на сајту Find a Grave (језик: енглески)
- Јосиф Бродски на сајту Internet Archive (језик: енглески)