Јоланда Палеолог
Виоланте / Јоланда Палеолог (Монкалво, јун 1318 — Шамбери, 24. децембар 1342. године), била је грофица Савоје, Аосте и Моријане, од 1330. до 1342. године.
Порекло
уредиВиоланте је, према француском историчару Самјуелу Гишенону у својој "Генеалошка историја краљевске куће Савоја", била ћерка Теодора I Палеолога, византијског принца и маркиза од Монферата, и његове супруге маркизе Аргентине Спиноле[1], која је, према "Писци италијанских послова, током XI века", била је ћерка капетана народа Ђенове, Опичина Спиноле[2], и његове жене, Виоланте ди Салуцо.
Маркиз Теодор I од Монферата, опет према Самјуелу Гишенону, био је други син василевса Ромеја[3], цара Андроника II Палеолога[4] и његове друге жене, Виоланте од Монферата или царице Ирине Алерамичи од Византије.
Биографија
уредиЈоланда је добила име по своје две баке, и по оцу и по мајци.
Виоланте је постала грофица, Савоје, Аосте и Моријане 1. маја 1330. године, удавши се за грофа од Савоје, Аосте и Моријане, Амиона од Савоје, који је, према Самјуелу Гишенону, био трећерођени син Амедеа V, гроф од Савоје, од Аосте и Моријане, и његове прве жене, Сибиле или Симоне од Бажеа[тражи се извор], која је према Самјуелу Гишенону била једина ћерка господара Божеа и Бреса, Гвида II од Баугеа[тражи се извор] , док о мајци нема сагласности међу историчарима, али то је била Дофин од Сен Бонеа, а не Беатриса од Монферата, ћерка маркиза Вилијама VI од Монферата[тражи се извор]; Потврду да је Сибилина мајка била Дофина дају нам два документа "Титуле војводске куће Бурбона, ит н° 595", "Дафина(Дафина дама од Саинт-Бонет ле Шатеау, жена витеза Пјера де ла Руа) се наводи као мајка Сибиле жене Амедеа Савоја (брак његове ћерке Сибиле са Амедеом од Савоје)[тражи се извор] и документ бр. 607, у којем се Дофина (Даупхине даае де Саинт-Бонет ле Шатеау, фемме де Пиерре де ла Роуе цхевалиер) наводи као Сибиллина мајка (Сибилла). фемме д´Амедее де Савоие)[тражи се извор], за коју је Дофину, опет према Самјуелу Гишенону, била ћерка Ренеа де Лавијеа, господара Сен Бонеа, од Мирибела и Жордане ("једина ћерка и наследница Ренеа де Лавијеа, витеза, господара Сен Бонеа Мирибел и Жордена") његове жене (са фемме).[тражи се извор]
Брачним уговорима је било предвиђено да, у случају Теодорове смрти без наследника или изумирања мушке лозе, маркизат од Монферата пређе, као мираз, на Јоланду или њене потомке, а самим тим и на династију Савоја.[5] брачни уговор је присутан у "Докази о генеалошкој историји краљевске куће Савоја".[6]
.Такође, на основу овог акта, када је два века касније мушка лоза Палеолога изумрла са Бонифацијем IV од Монферата, војвода Карло II Савојски је пре цара Карла V Хабзбуршког заузео Монферат за Савоје.[7]
У сведочанству о петој фигли, 14. децембра 1342. године, Виоланте (Госпа Jоланда од Монферата, грофица од Савоје и супруга славног грофа Амиона, грофа од Савоја) направила је тестамент, у коме је установила, ће бити сахрањена у опатији Алтакомба, а оставила је и нешто завештања својој деци: Јовану, Бјанки, Лудовику и Амедеу.[8]
Виоланте је умрла, не зна се да ли пре, током или после порођаја, 24. децембра 1342. године, и сахрањена је у опатији Алтакомба.
Деца
уредиГроф Амион Савоја и грофица Јоланда Палеолог су имали петоро деце:[9]
- Бјанка (1331-31. децембар 1387), која се 1350. удала за Галеаца II Висконтија, војводу од Милана[10];
- Амедео (Шамбери, 4. јануар 1334-1. март 1383), његов наследник по имену Амедео VI, познат као Зелени гроф[11];
- Ђовани (септембар 1338-1345), који је умро још као дете[12];
- Катарина (1341- пре 1343) се не помиње у тестаменту своје мајке[13], као ни у очевом[14][15];
- Лудовико (14. јануар 1342-?), чије је рођење коштало живота његове мајке и помиње се у тестаменту његове мајке (ако joj се роди посмртни син)[16].
Библиографија
уредиПримарни извори
уреди- Muratoru, Ludivico Antonio (1727), Rerum Italicarum scriptores ab anno aerae christianae quingentesimo ad millesimumquingentesimum (на језику: латински), Tomus XI
- Guichenon, Samuel (1660), Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, justifiée par titres, fondations de monastères, manuscrits, anciens monuments, histoires et autres preuves authentiques (на језику: француски), Livre 4
Историографска литература
уреди- Flour de Saint-Genis, Victor (1868—1869), Histoire de Savoie : d'après les documents originaux, depuis les origines les plus reculées jusqu'à l'annexion (на језику: француски), Tome 1
- Guichenon, Samuel (1660), Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, justifiée par titres, fondations de monastères, manuscrits, anciens monuments, histoires et autres preuves authentiques (на језику: француски), Livre 1-2
- Frézet, Jean (1826), Histoire de la Maison de Savoie (на језику: француски)
- Huillard-Breholles, Jean Louis Alphonse (1867), Titres de la maison ducale de Bourbon (на језику: француски)
- Sclopis, Federigo (1863), Storia della legislazione italiana (на језику: италијански), Volume 2
Референце
уреди- ^ Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, pag 396
- ^ Rerum Italicarum scriptores, vol. XI, cap. XLII, colonna 208
- ^ Rerum Italicarum scriptores, vol. XI, cap. XLII, colonna 208
- ^ Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, pag 396
- ^ Storia della legislazione italiana, Volume 3
- ^ Preuves de l'Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, Mariage d'Aymon, pagine 177 - 179
- ^ Storia della legislazione italiana, Volume 3
- ^ Preuves de l'Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, Testament d'Aymon, pagine 179 -181 ^ Savoy 2
- ^ Savoy, стр. 2
- ^ ) Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, pag 397
- ^ ) Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, pag 397
- ^ ) Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, pag 397
- ^ Preuves de l'Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, Testament d'Aymon, pagine 179 -181
- ^ Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, pag 397
- ^ Preuves de l'Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, Testament d'Aymon, pagine 170 -176
- ^ Preuves de l'Histoire généalogique de la royale maison de Savoie, Testament d'Aymon, pagine 179 -181