Јован Асен III
Јован Асен III (бугарски: Иван Асен III; 1259—1303), био је бугарски цар од 1279. до 1280. године. Носио је византијску титулу деспота.
| Јован | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јован Асен |
| Датум рођења | 1259. година |
| Место рођења | непознато, Друго бугарско царство |
| Датум смрти | 1303. година |
| Место смрти | Јованови поседи у Троади, Мала Азија, Византијско царство |
| Породица | |
| Супружник | Ирена Палеологина |
| Потомство | шесторо деце (види доле) укључујући и Андроника Асена |
| Родитељи | Мицо Асен Марија Асенина Бугарска |
| Династија | Асени |
| Цар Бугарске | |
| Период | 1279. - 1280. |
| Претходник | Ивајло |
| Наследник | Ђорђе I Тертер |
Долазак на власт
уредиЈован је био син цара Мице Асена и царице Марије Асен, ћерке цара Јована Асена II и царице Ирене Солунске. Рођен је 1259. или 1260. године, а умро је у егзилу у Малој Азији 1303. године. Заплашен успоном Ивајла, цар Михаило VIII Палеолог, византијски цар, позвао је Јована на двор те му доделио титулу деспота оженивши га својом најстаријом ћерком Ирином Палеолог (1277/1278). Цар Михаило VIII му је потом дао одређен број војника који ће му помоћи да се учврсти на престолу Бугарске. Иако је цар Ивајло неколико пута поразио Јована, на крају је три месеца блокиран у Силистрији од стране монголских савезника цара Михаила VIII. Византијска војска је опсела бугарску престоницу Трново, а када су се прочуле гласине о наводној смрти цара Ивајла, племство је стало на страну Јована и прихватило га за цара 1279. године.
Владавина
уреди
Цар Јован Асен III се на власти одржао свега годину дана. Како би ојачао своју позицију у Трнову, цар Јован Асен III је своју сестру Марију удао за бугарско-куманског властелина Ђорђа Тертера. Међутим, Ђорђе и цар Јован III нису успели да успоставе власт над читавом Бугарском. Цар Ивајло се појавио пред зидинама престонице и разбио два византијска одреда која су покушала да помогну цару Јовану III. Цар Јован III и царица Ирина Палеолог у тајности напуштају Трново са благом из ризнице. Доспели су до Месембрије (Несебара) где су се укрцали на брод који их је одвео до Цариграда. Тамо је цара Јована III, цар Михаило VIII оптужио за кукавичлук и одбио је да им пружи уточиште. Године 1280. или 1281. цар Јован III је отпутовао у Златну Хорду где се са царем Ивајлом борио за наклоност Монгола који би му помогли да се врати на престо. Монголски кан Ногај је на једној гозби наредио да се цар Ивајло и цар Јован III погубе, захваљујући заступиштву Еуфросине Палеолог, ванбрачне ћерке цара Михаила VIII и супруге Ногаја, цар Јован III је поштеђен. Међутим, Ногај није успео да на престо врати цара Јована III. На њему је сада седео цар Ђорђе I Тертер. Цар Јован Асен III се вратио на своје поседе у Троади у Малој Азији где је умро 1303. године.
Последње године
уредиУпркос неуспеху са Татарима, цар Јован Асен III је наставио да носи своју царску титулу још неколико година, све док није постигнут споразум између цара Ђорђа I Тертера и новог цара Андроника II Палеолога. Према споразуму, бугарски цар је послао у Византију своју другу жену, сестру цара Јована Асена III - Марију, а Византија му је предала његову прву жену и сина Теодора Светослава. Тада се Јован Асен III одрекао своје царске титуле и остао византијски деспот до своје смрти 1303. године. Бивши цар је умро на свом имању на реци Скамандер у Малој Азији, у близини рушевина древне Троје, датој као апанажа његовом оцу деспоту Мици Асену. Верује се да је трновско благо, које је било похрањено на породичном имању, пало у руке плаћеника Роџера де Флора, који се оженио ћерком деспота Јована Асена III – Маријом Асен, након чега му се губи траг.[1]
Породица
уредиЦар Јован Асен III и царица Ирина Палеолог основали су, у Византији утицајну породицу Асена. Припадници Асена заузимали су високе положаје све до пада Византије у 15. веку. Унука деспота Јована Асена била је царица Ирина Асен, жена византијског цара Јована VI Кантакузина. Јован и Ирина имали су седморо деце:
- Михаило Асен, титуларни цар Бугарске 1302/1303. године.
- Андроник Асен, отац Ирине Асен, деспот Мореје;
- Исак Асен, први брак са Теодором, ћерком татарског кана Абаге и Марије Палеолог, ванбрачне ћерке цара Михаила VIII; други брак са непознатом женом, са којом је имао три сина - Андроника Асена, Михаила Асена и Андреја Асена, као и ћерку Ирину Асен, удату око 1346/1351. године, за Георгија Филантропина, намесника Лемноса[2]
- Манојло Асен
- Константин Асен, који има сина Михаила Асена, гувернера Лезбоса[3]
- Теодора Асенина, удата најпре за Ернана Хименеза, а затим за Манојла Тагариса
- Марија Асенина, удата за Руђера де Флора
Породично стабло
уреди| непознато | ||||||||||||||||
| непознато | ||||||||||||||||
| непознато | ||||||||||||||||
| Мицо Асен | ||||||||||||||||
| непознато | ||||||||||||||||
| непознато | ||||||||||||||||
| непознато | ||||||||||||||||
| Јован Асен III | ||||||||||||||||
| Јован Асен I | ||||||||||||||||
| Јован Асен II | ||||||||||||||||
| Хелена-Евгенија Бугарска | ||||||||||||||||
| Марија Асенина Бугарска | ||||||||||||||||
| Теодор Анђео Дука Комнин | ||||||||||||||||
| Ирина Комнина Дукина | ||||||||||||||||
| Марија Петралифена | ||||||||||||||||
Литература
уреди- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
Референце
уреди- ^ За дъщерята на Цар Иван – Асен ІІІ, рицаря Роже де Флор, съкровището на тамплиерите и отвлечената златна хазна на ІІ Българско царство, Йордан Иванов и Анна Зографова .
- ^ „The house of Aseniden”.
- ^ „The house of Aseniden”.
