Јован Баровић (Браћани, код Даниловграда, 1922Београд, 6. фебруар 1979) био је српски и југословенски адвокат и учесник Народноослободилачке борбе.

Јован Баровић
Јован Баровић, 1955. године
НадимакЈоро
Датум рођења(1922-00-00)1922.
Место рођењаБраћани, код ДаниловградаКраљевина СХС
Датум смрти6. фебруар 1979.(1979-02-06) (56/57 год.)
Место смртиБеоград, СР СрбијаСФР Југославија

Биографија

уреди

Јован Јоро Баровић рођен је 1922. године у селу Браћани, код Даниловграда, у земљорадничкој породици оца Мргуда и мајке Крстиње (рођ. Митровић).

Са оба брата (Никола и Симо) и две сестре је 1941. године отишао у партизане и постао борац Треће чете Другог црногорског батаљона Прве пролетерске бригаде. После рата је радио у Југословенској народној армији до 1954. године, када је „службено демобилисан”.[1] Био је један од директора Танјуга и Радио Југославије али је, због подршке Миловану Ђиласу пред његово прво суђење, добио отказ.[1]

Уписао је 1956. године права и 1960. године постао адвокат. Бранио је либералне дисиденте Михајла Михајлова и Милована Ђиласа, ортодоксне комунисте Владу Дапчевића и Милету Перовића, као и више Срба, Хрвата и Албанаца оптужених за национализам.

Погинуо је у тешкој саобраћајној несрећи, 6. фебруара 1979. године, када је возач камиона ударио у Баровићев аутомобил на празном аутопуту Београд–Загреб.[2]

Првобитна истрага показала је да је узрок смрти био инфаркт али обдукција ово није потврдила.[3] Возач камиона није приведен или испитиван.[4]

Био је ожењен Душанком (рођ. Спасојевић) са којом је имао двоје деце — Николу и Славицу. Његов син, адвокат Никола Баровић, јавно је сматрао да је у питању било политичко убиство од стране УДБ-е.[5]

У другој сезони играно-документарног серијала Бранилац, Баровића тумачи глумац Александар Ђурица.[6]

Референце

уреди
  1. ^ а б Perović, Latinka (6. 7. 2019). „Borka Pavićević (1947-2019): skica za biografiju” (на језику: српски). Хелсиншка повеља. Приступљено 22. 9. 2024. 
  2. ^ Dobbs, Michael (6. 2. 1979). „Jovan Barovic, 56, Dies” (на језику: енглески). The Washington Post. Приступљено 22. 9. 2024. 
  3. ^ „Pet najpoznatijih političkih ubistava UDBA-e” (на језику: српски). info-ks.net. 3. 7. 2013. Приступљено 22. 9. 2024. 
  4. ^ S., I. (18. 7. 1997). „Branio disidente, pa i Šešelja” (на језику: српски). Naša borba. Приступљено 24. 9. 2024. 
  5. ^ Bećković, Olja (20. 9. 2023). „Nema zločina do državnog zločina” (на језику: српски). Nedeljne informativne novine. Приступљено 22. 9. 2024. 
  6. ^ Full Cast & Crew of The Defender (језик: енглески)