Јовановце

насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу

Јовановце је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 22 становника.

Јовановце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаЦрна Трава
Становништво
 — 2022.Пад 22
Географске карактеристике
Координате42° 47′ 02″ С; 22° 17′ 08″ И / 42.783833° С; 22.2855° И / 42.783833; 22.2855
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1259 m
Јовановце на карти Србије
Јовановце
Јовановце
Јовановце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Ово село налази се на источним падинама планине Чемерник.

Њега чине cледeћe махале:

  • Вељковци (14к),
  • Вучковци и Лазарићевци (9к),
  • Степановци (20к),
  • Мала река (4к).

Прочоловци:

  • Аранђеловци (11к),
  • Ђикинци (1lк),
  • Ружинци (12к),
  • Петровци (13к ),
  • Стамболисци (3к),
  • Иванови (7к) и
  • Павловци (7к).

Демографија

уреди

У насељу Јовановце живи 42 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 60,8 година (54,2 код мушкараца и 67,6 код жена). У насељу има 24 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,79.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 156
1953. 142
1961. 125
1971. 97
1981. 67
1991. 52 52
2002. 43 43
2011. 27
2022. 22
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
41 95,34%
Хрвати
  
1 2,32%
непознато
  
1 2,32%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Порекло становништва

уреди

Јовановчани воде порекло из Страгара (крагујевачки срез). По записима Ристе Николића[4] и казивању мештана, из Страгара су се доселила четири брата: Вељко, Дамњан, Јован и Радован. Од Вељка су Bељковци, од Јована Јовановци и Лазарићевци, а од Радованових Павлова фамилија у Плочоловцима. Аранђеловчани су из Клисуре. Петровчани су такође из Cтparapa. Стамболишчани су Срби који cy трговали по Стамболу. Ђикинчани су из Клисуре. Степановчани и Малоречани пореклом су са Копаоника.

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ др Цвијић: „Насеља cpпских земаља", књига VШ, cтp. 374

Спољашње везе

уреди