Јелица Вучинић
Јелица Вучинић (Београд, 21. јул 1948 — септембар 2022) била је српска глумица и члан ансамбла Малог позоришта "Душко Радовић". Остварила се као глумица на дечијој и вечерњој сцени.[1]
| Јелица Вучинић | |
|---|---|
 Мало позориште "Душко Радовић", Београд; Мали принц, 2006; Јелена Илић, млађа и Јелица Вучинић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јелица Вучинић |
| Датум рођења | 21. јул 1948. |
| Место рођења | Београд |
| Место смрти | Београд |
| Занимање | глумица |
_Jelica_Vu%C4%8Dini%C4%87,_Bojan_Lazarov.jpg)
Биографија
уредиЈелица Вучинић је у Београду завршила гимназију, а глуму на Академији сценских умјетности у Сарајеву[2] у класи професорке Катарине Каће Дорић.[3]
Атеље 212
уредиКаријеру је започела 1969. године наступом у култној представи Коса у Атељеу 212.[2][3]
Народно позориште у Ужицу
уредиГодине 1978. наступала је у Народном позоришту у Ужицу, у представама: Шашава књига, Мишоловка и Фандо и Лис.[2][3]
Мало позориште „Душко Радовић"
уредиУ сезони 1978/1979. започиње ангажман у Малом позоришту „Душко Радовић“, где наступа у бројним представама:
- Аска и Вук, 1979.
- Браћа Грим, 1980
- Цврчак и мрави, 1980
- Чавка неваљалка, 1981.
- Две бабе и три жабе, 1982.
- Букваријада, 1983.
- Снежана и седам увозних патуљака, 1983.
- Мистерија… Београд, 1986.
- Кобне лажи Сол Сарфати, 1986.
- Страдија, 1987.
- Кућа на граници, 1987.
- Добро јутро, капетане Пиплфокс, 1988.
- Несташни лутак, 1989.
- Пепељуга, 1989.
- Медвед с ружом, 1990.
- Чудесна звезда, 1990.
- Ескимска бајка, 1991.
- То лоза више не рађа, 1991.
- Зека Надувенко, 1995.
- Бајковизија, 1997.
- Две обале, 1997.
- Рики Тики Тави, 2001.
- Момо, 2005.
- Сам крај света, 2006.
- Мали принц, 2006.
- Алиса у земљи чуда, 2007.
- Лек од бресквиног лишћа, 2007.
- Страшне приче браће Грим, 2007.
- Кичма, 2008.
- Вештице 2010.[2][3]
Театар Мадленианум
уредиУ Опери и театру „Мадленианум“ остварила је улогу у представи Бурлеска о Грку.[2]
Награде
уреди- Стеријина награда за улогу Мајке, у представи: Сам крај света, Жан-Лик Лагарса у режији Влатка Илића (МП „Душко Радовић“, 2007)
- Награда Академског позоришта „Бранко Крсмановић“ за високе креативне домете у Академском позоришту
- Награда Малог позоришта „Душко Радовић“ за тридесет година непрекидног рада и високе уметничке и креативне домете
- Награда Малог позоришта „Душко Радовић“ „Божидар Валтровић“ у категорији за најбоље уметничко глумачко остварење
- Захвалница Војно медицинске академије за хуманитарни рад
- Захвалница Свратишта у Крфској за хуманитарни рад,
- Захвалница Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић" у Београду за несебичан допринос у циљу рехабилитације болесника
- Диплома Установае за децу и младе Сремчица.[2]
Референце
уреди- ^ Jovanović, Raško V.; Jaćimović, Dejan (2013). Leksikon drame i pozorišta. Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-01999-1.
- ^ а б в г д ђ „IN MEMORIAM | MPDR”. www.malopozoriste.co.rs. Архивирано из оригинала 18. 06. 2024. г. Приступљено 2024-06-18.
- ^ а б в г „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-18.
