Јелена Хинић
Јелена Хинић (Београд, 1972) српски је сликар-иконописац, универзитетски предавач и историчар уметности.
Јелена Хинић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. јануар 1972. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Уметнички рад | |
Поље | сликарство, иконопис, историја уметности |
Биографија
уредиУБеограду је завршила мастер студије на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду са темом Средњовековно монументално сликарство и интерпретација; проблем узора у савременој црквеној уметности на одабраним примерима. Дипломирала је Историју уметности на Филозофском факултету у Београду са темом Сцене из житија Светог Саве I Немањића у српској средњовековној уметности, и такође дипломирала на Академији СПЦ, на катедри за иконопис.
Ангажована је као доцент на катедри за иконопис Високе школе Српске православне цркве за уметности и консервацију, на предметима Основе живописања, Увод у живописачке праксе, Основе иконописа и Позлатарске технике, у периоду 2014—2019. Члан је УЛУПУДС-а.
Члан је стручног тела савета Центра за културу Гроцка за излагачку 2017-2020. годину. Водила је радионицу иконописа и црквене орнаментике у оквиру пројекта Српске православне опште гимназије Кантакузина-Катарина Бранковић у –Загребу, Међурелигијска култура-суживот вјерских заједница Града Загреба, Мај 2016. године
Одабрана дела
уредиСамостално извела иконе за иконостасе
уреди- Престоне иконе за иконостас Храма Светих Јоакима и Ане у Калуђерици 2018. (радови су у току)
- Иконе за иконостас капеле Светог апостола Јакова у манастиру Рођења светог Јована у Макрешанима код Крушевца 2016/17.
- Иконе за иконостас Храма Светог пророка Илије, манастира Златеш у Томашеву код Бјелог Поља, Црна Гора 2015/16.
- Иконе за иконостас Храма Успења Пресвете Богородице у Ражани 2006.
- Престоне иконе Храма Светог Трифуна у Малом Мокром Лугу, у Београду.
Ауторске иконе
уреди- Израда 27 икона за олтарску апсиду цркве Светог Марка у Београду 2013-2015.
- Монументална заветна икона за Светих Јоакима и Ане за Храм Јоакима и Ане у Београдском насељу Калуђерица, 2015.
- Монументална житејна икона Преподобног Теоктиста за манастир Ђурђеви Ступови у Расу; 2006/7.
- Икона Светог Нектарија Егинског за Онколошки институт у Београду,
- 60 икона Срба светитеља, које су представљене у галерији Етнографског музеја, 2005.
- Икона Светог Саве, за председника Руске Федерације Владимира Путина, дар Патријарха Српског Иринеја, 2019.
- Икона Светог Саве, за председника Руске Академије уметности, Зураба Церетеља, дар патријарха Српског Иринеја, 2019.
- Икона Светог Стефана првовенчаног за римског папу, дар владе републике Србије, 2019.
- Више појединачних икона за манастире и цркве, као и приватне колекције.
Изложбе
уредиСамосталне изложбе
уреди- 2017. ИКОНЕ ОЛТАРСКЕ АПСИДЕ ЦРКВЕ СВ. МАРКА, Крипта цркве светог Марка у Београду;
- 2017. ИКОНЕ, Изложбени простор резиденције амбасаде Републике Италије, по позиву;
- 2017. ИКОНЕ, Галерија културног центра, Рума;
- 2012. ИКОНЕ, Ранчићева кућа, Гроцка;
- 2005. СВЕТИ СРБИ, Етнографски музеј, Београд;
- 2003. ИКОНЕ, НУ Браћа Стаменковић, Београд;
Значајније групне изложбе 2016—1999
уреди- Прво бијенале савремене црквене уметности 2018
- XXIII изложба икона- Галерија културног центра Шабац,2018
- XXI изложба икона –Галерија културног центра, Шабац 2015- I НАГРАДА;
- Изложба радова професора Високе школе Академије СПЦ за уметности и консервацију, Мала галерија Дома војске Србије 2015
- XII изложба икона –Галерија културног центра, Шабац 2006 - I НАГРАДА;
- Савремени иконопис, Галерија Милано, Италија;
- Уметност за мир у Европи и у свету посвећена Св. Анастасији, Сремска Митровица – Галерија Лазар Возаревић, затим Београд-Руски дом, затим Задар- Галерија задарске епархије;
- Фреске Богородице Љевишке, Минхен, Немачка - по позиву академије СПЦ;
- Галерија Клуба ваздухопловства војске СЦГ, Београд;
- Иконе и слике, колонија Св. Прохор Пчињски;
- Иконе -Бугарски културни центар, Братислава, Чешка;
- I међународно бијенале минијатуре, Никшић;
- XI изложба икона - Галерија културног центра, Шабац;
- VIII међународно бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац;
- Моја икона за наше Косово - Дом Војске, Београд;
- X изложба икона - Галерија културног центра, Шабац;
- VII међународно бијенале уметности минијатуре - Горњи Милановац;
- Бијенале мале иконе галерија Св Ђорђе, Св. Стефан - III НАГРАДА;
- IX изложба икона - Галерија културног центра, Шабац - II НАГРАДА;
- Подигнимо Ступове - Галерија фресака;
- Јефимијини дани - Љубостиња,Трстеник;
- Православље и Стваралаштво - Кућа Ђуре Јакшића;
- Галерија Огњиште - Пале, Република Српска;
- Задужбина Светог Андреја Првозваног- Конак Кнегиње Љубице;
Рецензије, чланци
уреди- ИРИНА ТОМИЋ – Српски иконопис XX века у „Византијско наслеђе и српска уметност III том” , Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској у уметности XVIII—XXI века.
- Издање Византолошког института САНУ, Београд 2016 поводом Међународног конгреса византолошких студија. Стр. 219-229
- PIERRE TCHAKHOTINES Santa Anastasia di Sirmio, Chiese e Arte Sacrain Europa, dal IV al XXI secolo, 2009, Mondovi, Italia, str. 147
- Чланци и прикази -Вечерње новости, 2019.[1]
- Радио телевизија Војводине Приказ изложбе у Руми, 2017.[2]
- Јединство, Корени, Спутњик, Башта Балкана ИТД
- Оливер Томић. Приказ изложбе у крипти цркве Светог Марка, 2017.
- Изложба икона олтарске апсиде, ТВ ХРАМ[3]
- Приказ радионице иконописа и црквене орнаментике, одржане у Загребу 2016.[4][5]
- Отворена изложба, 2015.
- Ноћ Музеја 2011.
Извори
уреди- ^ „ОНА ЈЕ ОСЛИКАЛА ИКОНУ ЗА РУСКОГ ПРЕДСЕДНИКА: Важно ми је што ју је добио Владимир Путин”. Новости. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ „Ruma: Izložba ikona Jelene Hinić”. RTV. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ „Отворена изложба икона Олтарске апсиде Цркве Светог Марка у Београду”. ТВ Храм. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ „Srpska pravoslavna opća gimnazija”. Kantakuzina Katarina Branković. Архивирано из оригинала 20. 08. 2020. г. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ „Ikonopisci iz KG-a”. Katolička gimnazija. Приступљено 9. 3. 2020.
Спољашње везе
уреди- „Интервју:Косово је наше духовно срце”. Јединство. Архивирано из оригинала 11. 09. 2020. г. Приступљено 9. 3. 2020.