Јелена Томашевић

Јелена Томашевић
Јелена Томашевић
	Томашевић на Беовизији 2008.
Лични подаци
Пуно име	Јелена Томашевић Босиљчић
Датум рођења	1. новембар 1983. (41 год.)
Место рођења	Неготин, СР Србија, СФР Југославија
Универзитет	Мегатренд универзитет
Занимање	певачица
Породица
Супружници	Иван Босиљчић
Деца	1
Музички рад
Активни период	2001—данас
Жанр	поп; етно;
Инструменти	вокал
Остало
Веб-сајт	tomasevicjelena.com

Јелена Томашевић^[1] (удато Босиљчић; Неготин, 1. новембар 1983) српска је поп певачица. Позната је по снажном вокалном умећу. Добитница је бројних међународних награда. Године 2008. представљала је Србију на Песми Евровизије са песмом Оро.^[2]^[3] Наступила је као гошћа на концерту светског тенора Андрее Бочелија 2022. године у Београду одржаног у оквиру Belgrade River Fest-а.^[4]

Приватни живот

Рођена је 1. новембра 1983. године у Неготину, али је одрасла у Крагујевцу. Завршила је Прву крагујевачку гимназију (друштвено-језички смер), студирала на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Дипломирала на Факултету за културу и медије у Београду. Од 2011. године удата је за глумца Ивана Босиљчића, са којим има кћерку Нину.^[5]

Јелена Томашевић је Амбасадор Фондације „Тијана Јурић”.^[6]

Музичка каријера

Почетак

Музиком се бави од своје седме године. Играла је у КУД-у „Абрашевић” у свом граду Крагујевцу у којем је проглашена за најбољег вокалног солисту, а потом на многобројним концертима и такмичењима наступала као солиста певајући традиционалну српску музику. Са 13 година је победила на Републичком такмичењу фолклорних ансамбала Србије. Тада је започела сарадњу са Бором Дугићем, виртуозом на фрули, који је међу првима препознао њен дар. Многе од Јелениних изведби забележене су на трајним снимцима у архиви Радио Београда. Упоредо са неговањем изворних композиција, бавила се и певањем поп музике. Освајала је победничке награде на многим дечијим фестивалима, од којих се издваја Југословенски дечији фестивал 1994. године. Са 18 година победила је на телевизијском такмичењу за младе таленте „3К дур”, пројекту националне телевизије, након кога је почела професионалну сарадњу са великим бројем еминентних музичких уметника (Корнелије Ковач, Владо Георгиев, Здравко Чолић). Певала је пратеће вокале Владу Георгиеву и била гост на албуму групе Бибер, отпевавши песме Где си било јаре моје, Чије је оно девојче, Gipsy part one и Gipsy part two. Успешно је представљала Србију на многим интернационалним фестивалима у Чешкој, Бугарској, Русији, Белорусији. Године 2005. се сели у Београд. Сарађивала је са Здравком Шотром у његовом филму Ивкова слава, где је пред камерама отпевала неколико музичких нумера.

Беовизија

Јелена Томашевић на Беовизији 2005.

Победом на Беовизији са песмом Јутро започела је сарадњу са продукцијом Минакорд под покровитељством Жељка Јоксимовића. На Беовизији 2005. је освојила прво место. На Европесми-Еуропјесми је освојила друго место иза првопласиране групе Но нејм. На такмичењу OGAE Second Chance на коме учествују другопласирани такмичари са националних такмичења, Јелена Томашевић је са песмом Јутро освојила друго место. Тада су започели рад на њеном првом студијском албуму, који ће убрзо, под називом Panta rei, постати најпродаванији и најслушанији албум у региону. Компакт-диск је издала за своју издавачку кућу, Минакорд. Њен глас је постао познат Европи када је победила на Беовизији 2008. са песмом Оро Жељка Јоксимовића на текст Дејана Ивановића, са којом је наступила на Евровизији 2008. године и освојила 6. место у финалу.

Успон каријере

Године 2015. је објавила други студијски албум, Име моје,^[7] који је за кратко време достигао популарност њеног првенца и поново јој донео велики број награда, наклоност публике, критике и колега. Успешно се бави синхронизацијом дугометражних анимираних филмова (Мали принц), годинама учествује у жирирању дечијег музичког такмичења „Пинкове звездице”, на интернационалној сцени сваким наступом и даље представља српску културу у најбољем светлу. Широм земље и региона одржала је низ концерата са Новосадским биг бендом. Ова сарадња и даље успешно траје. Јелена је имала запажену улогу у мјузиклу Иване Жигон Бели ждралови, који је изведен у Сава центру, али и у Минску у Белорусији за Дан победе над фашизмом.

Добитник је награде „Златна значка града Београда” за допринос српској култури.

Дискографија

Panta rei (2008)
Име моје (2015)
Искрена (2024)

Спотови

Спот	Година	Режисер
Кошава	2008	Васко Васовић
Океани	2008	Ведад Јашаревић
Panta rei	2009	Милош Надаждин
Мед и заока	2010	Милош Надаждин
Где да одем да те не волим	2010	Милош Надаждин
Jamne Axhotki	2011
Радио свира за нас	2013	Милош Надаждин
Вертиго	2013	Милош Надаждин
Име моје	2015	Ведад Јашаревић
Да ми је да се врати	2016	Ведад Јашаревић
Живот у коферима	2016	Милош Надаждин
Русе косе	2016	Владимир Марковић
Добро јутро љубави	2018	NN Media
Сунцокрет	2019	Милош Надаждин
Дирај ми усне	2020	Ведад Јашаревић
Не жалим	2022	NN Media
Рано моја мила	2023	Милош Надаждин
Веруј ми да верујем	2024	Милош Надаждин
Нема те	2024	Милош Надаждин
За дивно чудо	2024	Милош Надаждин
Постеља од ириса	2024	Милош Надаждин
Руке друге жене	2024	Милош Надаждин
Искрена	2024	Милош Надаждин

Фестивали

Зрењанин:

Ово није љубав, 2002

Пјесма Медитерана, Будва:

Рано да верујеш, 2003

Славянский базар, Белорусија:

Златни дан, друго место, 2003
Име моје (Гошћа ревијалног дела фестивала), 2016

Беовизија:

Кад' не буде твоје љубави, 2004
Јутро, победничка песма, 2005
Оро, победничка песма, 2008

Европесма / Европјесма:

Кад' не буде твоје љубави, 2004
Јутро, друго место, 2005

Евросонг:

Оро, шесто место, 2008

Београдско пролеће:

Време првих пољубаца (Дечје београдско пролеће), 2016
Виолина и флаута (Дечје београдско пролеће), 2017
Виолина и флаута / Време првих пољубаца (Дечје београдско пролеће), 2021
Такав, какав си (Дечје београдско пролеће), 2023
Веруј ми да верујем, прва награда публике, победничка песма, 2024

Скале, Херцег Нови:

Не жалим, 2022

Референце

^ „Биографија Јелене Томашевић”. Jelena Tomašević (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018.
^ „Oro”. Tekstovi pesama (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018.
^ „Jelena Tomašević Bosiljčić”. Biografija.org (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018.
^ „Oro”. Jelenin nastup sa Bočelijem (на језику: српски). Приступљено 01. 09. 2022.
^ „Ćerka Jelene Tomašević - slika i prilika svoje majke || Story.rs”. Story (на језику: српски). 2021-08-17. Приступљено 2022-08-22.
^ „Амбасадори фондације”. Фондација Тијана Јурић. Архивирано из оригинала 22. 03. 2017. г. Приступљено 21. 3. 2017.
^ „Ime moje”. Tekstovi pjesama. Архивирано из оригинала 04. 02. 2018. г. Приступљено 03. 2. 2018.

Спољашње везе

Званични веб-сајт
Јелена Томашевић на сајту Discogs (језик: енглески)

[1] „Биографија Јелене Томашевић”. Jelena Tomašević (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018.

[2] „Oro”. Tekstovi pesama (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018.

[3] „Jelena Tomašević Bosiljčić”. Biografija.org (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018.

[4] „Oro”. Jelenin nastup sa Bočelijem (на језику: српски). Приступљено 01. 09. 2022.

[5] „Ćerka Jelene Tomašević - slika i prilika svoje majke || Story.rs”. Story (на језику: српски). 2021-08-17. Приступљено 2022-08-22.

[6] „Амбасадори фондације”. Фондација Тијана Јурић. Архивирано из оригинала 22. 03. 2017. г. Приступљено 21. 3. 2017.

[7] „Ime moje”. Tekstovi pjesama. Архивирано из оригинала 04. 02. 2018. г. Приступљено 03. 2. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]