Јелена Немањић Шубић

Јелена Немањић Шубић је била ћерка српског краља Стефана Дечанског и полусестра српског цара Стефана Душана. Била је удата за хрватског великаша Младена III Шубић, брибирског кнеза из породице Шубић. Владали су из Клишке тврђаве у Далмацији. Након Младенове смрти, владала је као његова удовица Скрадином и Клисом.

Јелена Немањић Шубић
Породица
СупружникМладен III Шубић
ПотомствоМладен IV Шубић, Катарина Шубић
РодитељиСтефан Урош III

Манастир Крка

уреди
 
Уметнички приказ принцезе Јелене, Манастир Крка

Манастиру Крка се 1345. године по први пут помиње као задужбина кнегиње Јелене.

Клис и Скрадин

уреди

Након смрти кнеза Младена III Шубића (1348), далматинским градовима Скрадин и Клис владала је кнегиња Јелена, у име њиховог сина Младена IV.[1] Имала је много противника, почев од 1351. године. Прво, супруга кнеза Павла III, кнегиња Катарина Дандоло од Венеције, затим кнегиња Јелена Шубић Котроманић, мајка босанског бана Твртка I.[1] Тврткову мајку је отворено подржавао угарски краљ Лајош I, иако је краљ Лајош I ове градове у ствари желео за себе.[1] Млетачка република је 1355. године, понудила куповину ових градова од кнегиње Јелене, али је она одбила, а због немогућности одбране градова од многих претендената, потражила је помоћ од свог полубрата српског цара Душана Силног. Цар Стефан Душан је послао Палмана у Клис, а Ђураша Илијића у Скрадин.[1] Градови су касније предати, након што су становници показали неспремност и неодлучност у борби, док је Ђураш предао Скрадин Млецима након Душанове смрти (20. децембар 1355).[1] Цар Стефан Душан Силни је тражио млетачку флоту за своју планирану кампању на Цариград и наредио је Ђурашу да преда Скрадин ако није у могућности да га одбрани.[1] Палман је Клис предао Угарима без борбе. Он је одвео кнегињу Јелену са собом, али је кнез Младен IV остао политички затвореник.[1]

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Стефан Урош I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Стефан Милутин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Јелена Анжујска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Стефан Урош III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Георгије Тертер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Тертер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јелена Немањић Шубић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Fajfrić 2000, ch. 41.

Литература

уреди

Fajfrić, Željko (2000) [1998], Sveta loza Stefana Nemanje (на језику: српски) (Internet изд.), Belgrade: Janus; Rastko.