Језеро (кратер)
Језеро је кратер на Марсу, на координатама 18° 51′ 18″ С; 77° 31′ 08″ И / 18.855° С; 77.519° И.[1] Пречник кратера је око 49 km. На основу података прикупљених летелицама из орбите сматра се да је кратер у далекој прошлoсти често био плављен, и садржи делту богату наслагама глине.[2]
Кратер је добио назив по истоименом месту у Републици Српској.[3]
Ровер 2020.
уреди
Овај кратер првобитно је предложен као место слетања Марсове научне лабораторије (ровера Кјуриосити), али није изабран. Касније је предложен за место слетања Ровера 2020, који би требало да буде лансиран 2020. године.[4][5] Постоји могућност да је унутар кратера дошло до развоја живих организама, јер се сматра да је језеро постојало у дужем временском периоду; процењује се да је за стварање делте било потребно између милион и десет милиона година.[6] Унутар кратера и у његовој ближој околини су детектовани минерали глине.[7][8][9][10]
У истраживачком чланку објављеном у марту 2015. године научници су описали како је дошло до формирања целог система језера у региону где се налази кратер Језеро. У њему се наводи да је вода у кратер текла у макар два наврата.[11] На северном и западном рубу кратера постоје канали који су га опскрбљивали водом, и на оба места постоји делта која се формирала таложењем материјала који је вода носила низводно.[12] Ударни кратери имају одређену дубину на основу своје величине, а у случају да је дубина мања значи да је дошло до таложења материјала (седимента).[13] На основу спроведених калкулација сматра се да је дебљина седимента у кратеру око хиљаду метара, и да је већину тог талога нанела вода кроз канале.[6] Примарни циљ ровера 2020. је потрага за некадашњим живим организмима, ако их је било. Ровер би прикупио изорке који би се касније на Земљу транспортовали посебном летелицом. За спуштање ровера потребна је релативно равна површина на подручју пречника 19 км, а да је уједно била изложена течној води у дужем временском периоду у прошлости.[14]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Wray, James (6. 06. 2008). „Channel into Jezero Crater Delta”. NASA. Приступљено 6. 03. 2015.
- ^ „Prime landing sites chosen for biggest Martian rover - space - 2 November 2007 - New Scientist Space[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2007. г. Приступљено 26. 11. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Planetary Names: Crater, craters: Jezero on Mars”. Gazetteer of Planetary Nomenclature. 17. 11. 2017.
- ^ Staff (4. 03. 2015). „PIA19303: A Possible Landing Site for the 2020 Mission: Jezero Crater”. NASA. Приступљено 7. 03. 2015.
- ^ (PDF) http://marsoweb.nas.nasa.gov/landingsites/msl/workshops/2nd_workshop/talks/Fassett_Nili.pdf. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ а б Schon, S., J. Head, C. Fassett. 2012. An overfilled lacustrine system and progradational delta in Jezero crater, Mars: Implications for Noachian climate. Planetary and Space Science: 67, 28–45
- ^ Bibring, J. et al. 2006. Global mineralogical and aqueous Mars history derived from OMEGA/Mars Express data. Science: 312, 400-404.
- ^ Mangold, N.; Poulet, F.; Mustard, J. F.; Bibring, J.-P.; Gondet, B.; Langevin, Y.; Ansan, V.; Masson, Ph.; Fassett, C.; Head, J. W.; Hoffmann, H.; Neukum, G. (2007). „Mineralogy of the Nili Fossae region with OMEGA/Mars Express data: 2. Aqueous alteration of the crust” (PDF). Journal of Geophysical Research: Planets. 112 (E8). Bibcode:2007JGRE..112.8S04M. S2CID 15188454. doi:10.1029/2006JE002835.
- ^ Poulet, F.; et al. (2005). „Phyllosilicates on Mars and implications for early martian climate”. Nature. 438 (7068): 623—627. Bibcode:2005Natur.438..623P. PMID 16319882. S2CID 7465822. doi:10.1038/nature04274.
- ^ Murchie, S.; et al. (2009). „A synthesis of Martian aqueous mineralogy after 1 Mars year of observations from the Mars Reconnaissance Orbiter”. Journal of Geophysical Research. 114 (E2). Bibcode:2009JGRE..114.0D06M. doi:10.1029/2009JE003342. Приступљено 7. 03. 2015.
- ^ „Ancient Martian lake system records two water-related events”.
- ^ Ancient Martian Lake System Records Two Water-related Events - SpaceRef[мртва веза]
- ^ Garvin, J., S. Sakimoto, J. Frawley. 2003. Craters on Mars: Global geometric properties from gridded MOLA topography. In: Sixth International Conference on Mars. Abstract no. #3277
- ^ Staff (2010). „The Floods of Iani Chaos”. NASA. Приступљено 7. 03. 2015.
Додатна литература
уреди- Ehlmann, B.L.; Mustard, John F.; Fassett, Caleb I.; Schon, Samuel C.; Head Iii, James W.; Des Marais, David J.; Grant, John A.; Murchie, Scott L. (2008). „Clay minerals in delta deposits and organic preservation potential on Mars”. Nature Geoscience. 1 (6): 355—358. Bibcode:2008NatGe...1..355E. doi:10.1038/ngeo207.
- Schon; et al. (2008). Meander Loops and Point Bar Sequences - Evidence of a Stable Delta Plain Environment in Jezero crater (PDF). Lunar and Planetary Sciences conference.