Једарце
| Једарце | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Положај једарцета у једру
| ||||||||
| Карактеристике органеле | ||||||||
|
Једарце (лат. nucleolus, мн. nucleoli) се може сматрати нуклеарном органелом, односно суборганелом једра. Главна функција једарцета је стварање и организовање компоненти рибозома (рРНК и рибозомалних протеина). Једарце је често сферног облика, окружено масом хетерохроматина. Није одвојено мембраном од нуклеоплазме.
Јеадрце се налази у нуклеоплазми (унутрашњи садржај једра) од које није одвојено мембраном. Видљиво је у интерфазном једру, док привидно нестаје за време деобе, а постаје поново уочљиво на крају митозе (телофаза). Образује се у пределу секундарног сужења хромозома, па се тај део назива организатор једарцета. Нуклеолус почиње да се уочава у телофази активношћу строго одређених хромозома (означени су као нуклеолусни хромозоми) и то не читавих хромозома већ само њихових секундарних сужења.
Хемијски састав нуклеолуса је следећи:
Раније се сматрало да у једарцету нема ДНК све док биохемијским радовима није доказано њено присуство и то 7-17% у односу на укупну масу нуклеолуса. Протеина има 70-80% од тоталне суве тежине, при чему хистони чине 32% од нуклеолусних протеина. Од ензима у овој органели доказано је присуство АТП-азе, РНК-полимеразе и др.
Шведски научник Касперсон је око 1940. године је запазио да једарце учествује синтези протеина, што је касније детаљније објашњено тиме да се у њему врши синтеза рибозомских РНК које улазе у изградњу рибозома (органеле у којима се синтетишу протеини). Пошто се у једарцету синтетишу делови рибозома, оно је стога крупно у једру ћелија које врше интензивну синтезу протеина. Једро може да садржи једно или већи број једараца.
Литература
уреди- Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
- Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
- Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
- Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
- Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
Спољашње везе
уреди