Јевта Павловић
Јевта М. Павловић (Смедерево,1836 — Арко (Тренто), 10. фебруар 1896) био је српски трговац, народни посланик и добротвор.
Јевта Павловић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1836. |
Место рођења | Смедерево, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 10. фебруар 1896.59/60 год.) ( |
Место смрти | Арко (Тренто), Аустроугарска |
Биографија
уредиОсновну школу завршио је у родном граду. Потом је учио трговачки занат код Николе Стефановића у Београду (од 1849) са којим је касније постао ортак (1863-1869). Када је стекао довољно искуства и капитала отворио је специјализовану радњу за продају хартије, која је снабдевала искључиво канцеларије и штампарије.
Био је угледан и имућан трговац. За народног посланика изабран је 1884. године. Био је члан Српског трговачког удружења, Београдске трговачке омладине (БТО), Кредитне задруге у Београду (а једно време (до 1884) и њен потпредседник). Биран је за судију Трговачког суда и више пута за одборника Београдске општине. Члан управе Народне банке био је до 1884. године.
Тестаментом је најбоља имања оставио БТО а преостало имање брату Ђорђу Павловићу, правнику и политичару. Крајем 1895. упутио се у градић Арко у јужном Тиролу, с намером да тамо проведе зиму. Овде је и преминуо 10. фебруара 1896, а сахрањен је 16. фебруара на Новом гробљу у Београду. Није се женио.
Носилац је Таковског крста IV реда.[1]
Референце
уреди- ^ Српски биографски речник књига 7, Мл-Пан. Нови Сад: Матица српска. 2018. стр. 769.