Јеврем Гудовић (Лукавац, 1835Београд, 5. април 1900[1]) је био српски рударски инжењер и министар.

Јеврем Гудовић
Датум рођења(1835-00-00)1835.
Место рођењаЛукавацКнежевина Србија
Датум смрти5. април 1900.(1900-04-05) (64/65 год.)
Место смртиБеоградКраљевина Србија

Биографија

уреди

Родио се у селу Лукавцу, у округу ваљевском. Његов отац, Павле Гудовић, је био писар код проте Матеје Ненадовића од 1827. до 1830. године, а потом срески начелник јасенички у Округу смедеревском, у Паланци (1852).

Основну школу учио је у Рабровици, а гимназију и Велику Школу у Београду. После тога послала га је Српска влада у Немачку на рударске науке. По повратку с наука, служио је најпре у министарству финансије, под којим је онда била и управа земаљских рудника. После је, више година, у Мајданпеку био пуномоћник управников, па онда начелник рударског одељења у министарству финансије.

Гудовић се 1863. оженио Софијом, кћерком Стевче Михаиловића. Имали су синове Стевана, Михаила, Владислава и кћерке Милеву, Василију и Катарину.

Године 1880. Гудовић је ушао у Владу Милана Пироћанца, као министар грађевина, где остаје до 1882. године. Доцније је имао то министарсво и у влади Илије Гарашанина где је остао до 1885. године. Под Гудовићем је почет да се гради Нови краљевски двор, и Прва српска жележница. За његовог другог мандата је пуштен први, свечани воз, на прузи Београд-Ниш.

Изишавши из министарства, Гудовић је добио пензију и живео код своје куће до 5. априла 1900. када је изненада умро.

Извори

уреди
  1. ^ Српски биографски речник, том 2, Матица српска, Нови Сад 2006. године, одредница „Гудовић, Јеврем“. ISBN 978-86-83651-62-7. стр. 865–866.

Литература

уреди