Јапанска лака крстарица Ои

Крстарица Ои (јап:大井 軽巡洋艦,) је била лака крстарица класе Кума, и служила је у јапанској морнарици током Другог светског рата. Име је добила по реци Ои, која протиче кроз префектуру Шизуока, Јапан.

Јапанска лака крстарица Ои
Лака крстарица Ои у бази Куре 1923. године.
Општи подаци
Каријера
Кобилица постављена	24. новембар 1919.
Поринут	15. јул 1920.
Завршетак градње	3. октобар 1921.
Главне карактеристике
Депласман	5.100 тона стандардни депласман 5.832 тона пуни депласман
Дужина	162.10 метара
Ширина	14.20 метара
Газ	4.80 метара
Погон	12 котла Канпон, снаге 90.000 КС
Брзина	36 чвора
Посада	450 официра и морнара
Наоружање	Топови: 7 × 140 mm, 2 × 80 mm, 6 × 13 mm Торпеда 8 × 533 mm Авиони: 1

Позадина

Ои је била четврти од пет бродова серије јапанских лаких крстарица класе Кума. Као и остали бродови ове класе, она је требало да служи као брзи извиђачки брод, или командни брод флотила разарача и подморница.

Служба

Рани период

Крстарица Ои је грађена у Кавасакијевом бродоградилишту у Кобеу, и комплетирана је 3. октобра 1921. године. У периоду од 1928. године до 1931. године, она је служила као тренажни брод за питомце јапанске поморске академије у Етађими, Хирошима. У време Шангајског инцидента, 1932. године, Ои је укључена у патролирање дуж кинеске обале, али се враћа својој тренажној улози крајем 1933. године. Од августа 1937. године, како је Други кинеско-јапански рат наставио да ескалира, Ои је укључена у заштуту искрцавања јапанских трупа на обале централне Кине, али се вратила тренажној служби децембра 1937. године, и ту улогу врши све до краја 1939. године.

Дана, 25. августа 1941. године, крстарица Ои одлази у базу Маизуру ради преправке у „торпедну крстарицу“, са десет четвороцевних торпедних апарата Тип-92, за торпеда великог домета Тип-93. Јапанци су планирали да оформе специјалне „Ноћне ударне снаге“, које је требало да чине торпедне крстарице. Модификација је завршена 30. септембра 1941. године, и крстарица Ои је заједно са бродем близанцем, крстарицом Китаками, уврштана у 9-ту дивизију крстарица контраадмирала Фукуђи Кишиа, из састава Прве флоте.

Рана фаза Пацифичког рата

Током напада на Перл Харбор, 8. децембра 1941. године, крстарица Ои је ескортовала снаге бојних бродова Комбиноване флоте, из њихове базе Хаширађима у заливу Хирошима, до Бонинских острва и назад.

Дана, 12. јануара 1942. године, контраадмирал Матоме Угаки врши инспекцију крстарице Ои, и изражава јако негодовање на план морнарице за употребу недавно преправљене торпедне крстарице, и захтева исправљање морнаричке тактике. Док је јапански адмиралштаб расправљао о извештају, Ои је укључена у заштиту транспорта између Хирошиме и базе Мако на Пескадирским острвима, у периоди од краја јануара до средине априла 1942. године.

Током битке за Мидвеј, крстарица Ои се налазила у сатаву снага вицеадмирала Такусе (операција „АЛ“), и безбедно се враћа у базу Јокосука, 17. јуна 1942. године.

Брзи транспортни брод

Током августа и септембра 1942. године, крстарице Ои и Китаками су преправљене у брзе транспортне бродове. Од њихових десет четвороцевних торпедних апарата, одстрањена су четири (остало је 24 торпедних цеви). На њима су постављена по два „Daihatsu“ транспортна чамца, и по два троцевна против-авионска топа од 25 mm. Такође су на крми постављене и шине за дубинске бомбе. Након конверзације, Китаками и Ои укрцавају 4. Маизуру специјалну морнаричку десантну јединицу, коју превозе до атола Трук, Каролинска острва, и острва Шортленд, Соломонова острва.

Од краја октобра, па до краја децембра 1942. године, Ои пребацује трупе и снабдевања из база Трук и Манила до Рабаула на Новој Британији, и Буина на Бугенвилу. Дана 21. новембра 1942. године, 9. дивизија крстарица је расформирана, и Ои је директно уврштена у Комбиновану флоту, а 24. децембра се враћа у базу Куре, ради ремонта.

Од 12. јануара 1943. године, Ои учествује у операцији достављања појачања јапанским снагама на Новој Гвинеји. Крстарица Ои се током јануара налазила у сатаву конвоја, који је пребацивао 20-ту пешадијску дивизију из Пусана до Вевака на Новој Гвинеји, преко базе Палау, а фебруара је била саставни део конвоја, који је пребацивао 41-ву пешадијску дивизију, из Цингтаоа до Вевака.

Крстарица Ои је 15. марта 1943. године уврштена у Флоту Југозападне области, под командом адмирала Широ Такасуа и учествује у ескортовању два конвоја; априла месеца, од Сурабаје до Каимана, Нова Гвинеја, а маја месеца, од Сурабаје до Амбона и Каимана. Док се налазила у бази Макасар, 23. јуна 1943. године, Ои је нападнута од америчких бомбардера Б-24 Либератор, из састава 319. пука, 5 ваздушне армије, али пролази без оштећења.

Дана, 1. јули 1943. године, Ои је прикључена 16. дивизији кратарица, из састава Флоте Југозападне области, и базира у Сурабаји као стражарски брод. Након завршеног патролирања по Јаванском мору, августа месеца, Ои одлази у Сингапур, ради ремонта.

Операције по Индијском океану

Од краја августа 1943. године, до краја јануара 1944. године, крстарице Ои и Китаками су извршиле четири трупне транспортне мисије из Сингапура и Пенанга до Андаманских и Никобарских острва.

Од 27. фебруара 1944. године, крстарице Ои и Кину, заједно са разарачима Уранами, Амагири, Шикинами, су ангажоване у ескортовање тешких крстарица Тоне, Чикума и Аоба, ради препада на трговачке пловне руте у Индијском океану, али до краја априла, генерално остају у близини Сингапура, и Баликпапана и Таракана на Борнеу. Током месеца маја, Ои је првобитно ангажована у транспортним операцијама између Таракана, базе Палау и Соронга (Западна Папуа), а од јуна је враћена патролирању Јаванским морем.

Дана, 6. јула 1944. године, крстарица Ои напуста Сурабају и креће ка Манили, међутим, она је 19. јула опажена у Јужном Кинеском мору, на око 570 наутичких миља од Хонгконга, од америчке подморнице Флешер. Када се крстарица приближила на око 1.300 метара, подморница Флешер испаљује 4 торпеда, од којих два погађају крстарицу Ои, са леве стране, према крми. Једно торпедо не експлодира, док друго експлодира и изазива продор воде у котловско одељење. Подморница Флешер поново испаљује четири торпеда, са даљина од око 3.200 метара, али сва промашују. Међутим, у 17:25 сати, крстарица Ои се нагиње и тоне. Разарач Шикинами спашава капетана Шибу и 368 чланова посаде, док је осталих 153 чланова посаде погинуло. Капетан Шиба, ће касније бити један од чланова јапанске морнаричке делегације, која је потписала капитулацију у Токијском заливу на бојном броду Мисури, 2. септембра 1945. године.

Крстарица Ои је обрисана из списка морнарице 10. септембра 1944. године.

Листа капетана

• Капетан Такеши Маруо – 4. мај 1921 — 10. новембар 1922.
• Капетан Еиђиро Хамано- 10. новембар 1922 — 1. децембар 1923.
• Капетан Саисуке Хашимото –1. децембар 1923 — 10. мај 1924.
• Капетан Шигеру Мацушита – 10. мај 1924 — 1. децембар 1924.
• Капетан Јуриказу Едахара – 1. децембар 1924 — 20. новембар 1925.
• Капетан Торароку Акијама – 20. новембар 1925 — 15. новембар 1927.
• Капетан Масахару Ебино – 15. новембар 1927 — 10. децембра 1928.
• Капетан Соичи Касуја – 10. децембар 1928 — 1. април 1929.
• Капетан Еикичи Катагири – 1. април 1929 — 30. новембар 1929.
• Капетан Нишизо Цукахара – 30. новембар 1929 — 1. децембар 1930.
• Капетан Шуничи Окада – 1. децембар 1930. 1. април 1931.
• Капетан Масаичи Ниими – 1. април 1931. 15. октобар 1931.
• Капетан Таиђи Ота – 15. октобар 1931 — 1. децембар 1932.
• Капетан Теизо Јаманоучи – 1. децембар 1932 — 1. јун 1934.
• Капетан Кумеичи Хираока – 1. јун 1934 — 15. новембар 1935.
• Капетан Гисабуро Јамагучи – 15. новембар 1935.- 1. децембар 1936.
• Капетан кијохиде Шима – 1. децембар 1936 — 1. децембар 1937.
• Капетан Јасуо Јасуба – 1. децембар 1937 — 10. јануар 1939.
• Капетан Исаму Такеда – 10. јануар 1939 — 15. новембар 1939.
• Капетан Сензабуро Томомура – 15. новембар 1939 — 15. новембар 1940.
• Капетан Јошио Канемасу – 15. новембар 1940 — 1. септембар 1941.
• Капетан Нобуе Моришита – 1. септембар 1941.- 10. април 1942.
• Капетан Моичи Нарита – 10. април 1942 — 3. октобар 1942.
• Капетан Такео Нагаи – 3. октобар 1942 — 24. децембар 1942.
• Капетан Шинширо Сома - 24. децембар 1942 — 23. јул 1943.
• Капетан Шигезо Каваи – 23. јул 1943 — 12. фебруар 1944.
• Капетан Кацуо Шиба – 12. фебруар 1944 — 19. јул 1944.

Литература

• Браун, Дејвид (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Дул, Пол С. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Ивенс, Дејвид (1979). Kaigun : Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. 
• Ховарт, Стивен (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Јенцура, Хансгеорг (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Вајтли, М. Џ. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Спољашње везе

• Паршал, Џон; Боб Хакет, Сендер Кингсеп, и Алин Невит. Крстарице класе Кума „Imperial Japanese Navy Page”. Приступљено 14. 6. 2006. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Лаке крстарице класе Кума
• Крстарице класе Кума
• Историја крстарице Ои