Јан Арношт Смолер
- За друга значења, погледајте Смолер.
Јан Арношт Смолер (глсрп. Jan Arnošt Smoler; Лучо код Уиста, 3. март 1816 — Будишин, 13. јун 1884), на њемачком Јохан Ернест Шмалер (њем. Johann Ernst Schmaler), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,[1] публициста, уредник и издавач новина „Serbske Nowiny” и часописа „Łužičan”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације Матица лужичкосрпска, оснивач здања Лужичкосрпски дом у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.[2]:13–14[3] Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.[4]
| Јан Арношт Смолер | |
|---|---|
 Јан Арношт Смолер | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. март 1816. |
| Место рођења | Лучо код Уиста,  Пруско краљевство |
| Датум смрти | 13. јун 1884. (68 год.) |
| Место смрти | Будишин,  Краљевина Саксонија |
| Научни рад | |
| Поље | Лингвистика |
| Академија | Универзитет у Вроцлаву |
| Познат по | Оснивач сорабистике |
Биографија
уредиЈан Арношт Смолер је рођен 1816. године у пруском дијелу Горње Лужице, у селу Лучо,[а] које се налази у близини града Војереца. Њњегов отац, Корла Јан Смолер био је протестантски кантор и учитељ, који је службовао у селу Ваз. У Вазу је Јан Смолер похађао основну школу. Од 1827. године похађао је гимназију у Будишину. Након завршетка гимназије 1836. године, уписује богословски факултет Универзитета у Ворцлаву, на коме је студирао до 1840, а затим се почео занимати словенским језицима и књижевношћу, које је студиорао од 1840. до 1845. године под назором пјесника Франтишека Челаковског, једног од активних чланова чешког националног препорода. Већ у средњој школи Смолер организује круг, у коме се са другим ученицима бавио изучавањем лужичкосрпског језика. Током одмора Јан је путовао по Лужици, биљежећи разне фолклорне радње. Током посјете родном крају прикупљао је информације о границама лужичкосрпске земље и броју Лужичких Срба.[2]:p. 13 Године 1841. објавио је лужичкосрпску епску пјесму „Наши младићи иду у рат”.
Након студија на универзитету Јан Арношт Смолер се постветио истраживању на пољу лингвистике, писао је и објавио рјечнике, посебно на изучавању лужичкосрпског језика, организовао је кругове, у којима су учили да читају и пишу на лужичкосрпском, а организована је и настава у овим круговима, промовишући реформу правописа.[2]:p. 14 Уз активно учешће Јана Арношта 1847. године основано је лужичкосрпско културно и просвјетно друштво Матица лужичкосрпска, која за главни циљ имала објављивање на матерњем језику.[2]:p. 15 Јан је активно учестовао на уређивању и објављивању часописа на лужичкосрпском језику. Од 1848. до 1852. године био је главни уредник културно-друштвеног и књижевног алманаха „Časopis Maćicy Serbskeje”. Сарађивао је са Јаном Петром Јорданом у издању недјељних новина „Jutnička”, а 1849. године је унапређен у уредника недјељеника „Tydźenska nowina”, који је касније преименован у „Serbske Nowiny”, у периоду од 1850. до 1854. постао је њихов издавач и бавио се објављивањем листа до 1884. године. У Будишину је 1851. отворио први лужичкосрпску књижару.[5] Поред тога, од 1860. године Јан Арношт Смолер је такође издавао часопис „Łužičan”. Како би се проширио спектар читалаца са материјом која се тиче Лужичких Срба, њихове историје и културе, Јан Арношт Смолер је часопис објављивао и на њемачком језику.[2]:p. 14 Од 1859. до 1883. године неколико пута је посјетио Русију, сарађивајући са како са руским тако и са другим научниницима из других словенских земаља и региона. Био присталица идеје панславизма.[3][6] Посебно, велики утицај на Смолера је имао академик Измаил Срезновски.
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Лужичкосрпско село Лучо 1978. године се налазило на мјесту оснивања Бјервалдске јаме, због чега су сви њени становници исељени, а куће срушене.
Референце
уреди- ^ Ермакова, М. И. (1989). Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка. Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов. стр. 196.
- ^ а б в г д Лаптева, Л. П., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 08. 2020. г. Приступљено 17. 04. 2017.
- ^ а б Моторный В. А. Смолер. — Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ). — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. А. А. Сурков. — Москва: Сов. энцикл., 1971. — 1040 стб. — Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)
- ^ „М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 17. 04. 2017.
- ^ Гугнин 1997, стр. 105.
- ^ Супрун А. Е. (1989). Серболужицкие языки, заглавие = Введение в славянскую филологию. Минск. стр. 76—81.
Литература
уреди- Ермакова, М. И. (1989). Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка. Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов. стр. 196.
- Гугнин, А. А. (1997). Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней (PDF). Мосва. ISBN 978-5-7576-0063-5.
