Јанко Вукомановић
Јанко Вукомановић (1859 — 1878) био је српски студент у Русији који је учествовао у српско-турским ратовима. Био је унук Вука Караџића.[1]
Јанко Вукомановић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1859. |
| Датум смрти | 1878. (18/19 год.) |
| Пребивалиште | Санкт Петербург |
| Занимање | студент |
Биографија
уредиЈанко је био син сликарке Мине Караџић и Алексе Вукомановића, синовца Кнегиње Љубице. Студирао је захваљујући руској стипендији у Пажеском корпусу од 1875.[2] Пошто је био јединац није морао да се врати и учествује у рату, али је са ујаком Димитријем Караџићем ипак дошао да се бори.[3][4] Био је део руских доборвољаца које је предводио Михаил Черњајев.[5] У Дневнику једног добровољца новинар Пера Тодоровић нема речи хвале о Вуковом сину и унуку: „Поред њега, као сенка ишао је његов нећак. Блед као крпа са полуотвореним устима и са неким болним ужасом на лицу. Овај накресани старац и ово престрављено дете! Обојици као да није било место овде.”[6] Кнез Милан Обреновић је одликовао Јанка колајном за храброст након чега се он вратио у Санкт Петербург. Недуго потом преминуо је, по неким подацима од туберкулозе, а по неким страдао у двобоју играјући руски рулет.
Извори
уреди- ^ „"Danas, sutra neđelja, ženićemo međeda" Unuk Vuka Karadžića obožavao je kada mu deka ovo otpeva”. Telegraf.rs (на језику: српски). 2019-10-19. Приступљено 2023-09-24.
- ^ „Димитрије и Јанко - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА”. istorijska-biblioteka.wikidot.com. Приступљено 2023-09-24.
- ^ Katarina (2023-01-14). „Sutra u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, priča o Dimitriju Karadžiću - RASEJANJE.info”. rasejanje.info/ (на језику: српски). Приступљено 2023-09-24.
- ^ 011info.com <office@011info.com>. „Dimitrije Karadžić: Uspon i strašni pad razuzdanog Vukovog sina”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2023-09-24.
- ^ Гујаничић, Владимир (12. 3. 2019). „Главни заповедник српске војске, „лав од Ташкента“: Ко је био генерал Михаил Черњајев?”. Russia Beyond Србија (на језику: српски). Приступљено 2023-09-24.
- ^ „Пера Тодоровић - Дневник једног добровољца”. Talija izdavaštvo (на језику: српски). Приступљено 2023-09-24.