Јаков Галички

Јаков Галички
Јаков Галички
	Јаков Галички
Лични подаци
Датум смрти	1442.
Место смрти	Галич,
Световни подаци
Канонизација	од стране 1981.
Празник	4. април

Јаков Галички је руски православни светитељ из XV века.

Биографија

Потекао је из племићке породице. Као млад се замонашио у манастиру Пајсијево-Галичком монасиру Успења Пресвете Богородице. Био је ученик светог Сергија Радонежског. Неколико година након монашења рукоположен је за свештеника.^[1].

Недалеко од Галича, у Костромској области, основао је манастир, и био његов први игуман. По црквеном предању имао је дар прозорљивости.

Умро је 1442. године у Галичу.

Канонизован је 1981. године.

Извори

^ Житие преподобного Паисия Галичского. 1898: 17—18: «свѧщенникъ же обители Їѧковъ… вземъ бревно и разбивъ двери церковные, сквозѣ пламени внидѣ въ церковь, и чудотворную… Пречистыѧ Богородицы икону вземъ, изнесѣ изъ церкве сквозѣ пламень». Пламя было настолько сильным, что «сребро и злато, иже бѣ у чудотворного образа, — вѣнецъ, и цата, и гривны, ѿ нестерпимого пламени все разлиѧшѧся въ малые части», но Иаков «изыде… из пламени ничем же неврежден, ниже власъ главы его опаленъ бяше»

[1] Житие преподобного Паисия Галичского. 1898: 17—18: «свѧщенникъ же обители Їѧковъ… вземъ бревно и разбивъ двери церковные, сквозѣ пламени внидѣ въ церковь, и чудотворную… Пречистыѧ Богородицы икону вземъ, изнесѣ изъ церкве сквозѣ пламень». Пламя было настолько сильным, что «сребро и злато, иже бѣ у чудотворного образа, — вѣнецъ, и цата, и гривны, ѿ нестерпимого пламени все разлиѧшѧся въ малые части», но Иаков «изыде… из пламени ничем же неврежден, ниже власъ главы его опаленъ бяше»

[1]