Јадовник (Србија)
Јадовник је планина у западној Србији, југоисточно од Пријепоља, и 15 км западно од Сјенице. Дугачка је 12 км, са највишим врхом Катунићем са надморском висином од 1734 м. Припада старовлашкој групи динарског система, правца пружања југоисток-северозапад уз саму котлину реке Лим, која је граница планине са западне стране. Са друге стране поменуте котлине налазе се обронци планине Камене горе, а нешто северније је планина Побијеник. На истоку обронци Јадовника сежу до долине реке Увац, а на северу до долине, односно кањона реке Милешевке, која их одваја од планине Златара. На Јадовник се, на југу, надовезује планина Озрен, са највишим врхом Велика греда (1 585 m).
Јадовник | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Катунић |
Ндм. висина | 1.734 m |
Координате | 43° 16′ 36″ С; 19° 50′ 00″ И / 43.276667° С; 19.833333° И 43° 16′ 36″ С; 19° 50′ 00″ И / 43.276667° С; 19.833333° И |
Географија | |
Државе | Србија |
Геологија | |
Врста планине | Динариди |
Средишњи део изграђен је од тријаских пешчара и кречњака који леже у дијабаз-рожњачком терену, а југоисточни од серпентина.
На широком темену планине су пашњаци и ливаде, по којима су расуте куће села Страњана и сточарске појате. Шири појасеви шуме пружају се по стрмијим странама према реци Милешевки и Увцу. Доњи део масива обрастао је листопадном, углавном буковом шумом, која се у нешто вишим пределима меша са четинарима, који ће потом преовладати. Нешто ниже, у подгорини, постоје повољни климатски услови за пољопривредну производњу, сточарство и воћарство, а истичу се гајење пчела и винове лозе. [1]
Дуж југозападног подножја поред Лима, води асфалтни пут Пријепоље-Бијело Поље, од којег се дуж северозападног подножја одваја пут за Сјеницу и Нови Пазар.
Види још
уредиЛитература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Референце
уреди- ^ Делибашић, Томица (2019). Планине и врхови Балкана. ЈП Службени гласник, Планинарски савез Србије.