Јабланица (Лопаре)
Јабланица је насељено мјесто у општини Лопаре, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 889 становника.
Јабланица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Лопаре |
| Становништво | |
| — 2013. |  889 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 38′ 20″ С; 18° 46′ 24″ И / 44.63894° С; 18.77330° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 24.29km km2 |
  Јабланица Јабланица на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75240 |
| Позивни број | 055 |
Географија
уредиМјесто Јабланица се налази на планини Мајевица. Засеоци су Абаџићи, Бојкићи, Божићи, Јаковљевићи, Јанковићи, Лозовине, Луке, Наранчићи, Петрићи, Тодићи, Видовићи, Жабари и Зекићи.
Међедник је са 842м надморском висином највиша кота села, а најнижа се налази на 227м на ушћу Јабланичке ријеке и Мачковачког потока. Уједно ушће представља и границу Јабланице и Мачковца. На западу село граничи са Висорима и Пеперима, на сјеверу са Вакуфом и Мачковцом, на истоку са Козјаком и Лопаре селом а на југу са Косцима и Федерацијом БиХ.
Историја
уредиПрви знаци људског присуства на територији села Јабланица пронађени су у Бардачиловцу.
У доњем Бардачиловцу пронађена је праисторкса некропола. На узвишењу изнад села (изнад засеока Видовића према Међеднику) откривено је више скелетних гробова са богатим металним прилозима, који се састоје од фибула, бронзаних наочарастих привјесака са високум луком, тордираних огрлица, наруквица, дугмади, салталеона и кермаичких посуда у облику шоље. Пронађени предмети се датирају на крај касног бронзаног доба или почетак жељезног доба.
У горњем Бардачиловцу који се налази јужније на узвишењу недалеко од праисторске некрополе у доњем Бардачиловцу наишло се током градње сеоског водовода праисторска градина. Пронађене су уломке керамичких посуда скраја касног бронзаног доба или почетка жељезног доба.[1]
Локалитет Бардачиловац је истраживан 80-их година. Прва истраживња вршио је 1981, 1985 и 1988 Вељко Милић, археолог из Музеја сјевероисточне Босне у Тузли, гдје се и налазе пронађени предмети.
Попис Зворничког санџака из 1533 године
Село Јабланица се спомиње у попису Зворничког санџака из 1533 године. Тад је село припадало нахији Висоре која је припадала санџаку Зворник.
Наводи се да у селу има 13 хришћанских кућа, 3 неожењених као и де баштине. Даље постоје једна муслеманкса кућа и две баштине.[2]
Становништво
уреди| Националност[3] | 2013.[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1910.[5] |
| Срби | 879 (98.9%) | 1.015 (90,70%) | 1.249 (97,96%) | 1.333 (99,77%) | 759 (99,97%) |
| Југословени [а] | 0 (0.0%) | 36 (3,21%) | 24 (1,88%) | 0 (0.0%) | 0 (0.0%) |
| Хрвати | 4 (0.4%) | 4 (0,35%) | 0 (0.0%) | 0 (0.0%) | 0 (0.0%) |
| Муслимани [б] | 0 (0.0%) | 0 (0.0%) | 0 (0.0%) | 3 (0,22%) | 1 (0,13%) |
| Бошњаци | 2 (0.2%) | 0 (0.0%) | 0 (0.0%) | 0 (0.0%) | 0 (0.0%) |
| остали и непознато | 4 (0.4%) | 64 (5,71%) | 2 (0,15%) | 0 (0.0%) | 0 (0.0%) |
| Укупно | 889 | 1.119 | 1.275 | 1.336 | 760 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1910. | 760 | |
| 1961. | 1.281 | |
| 1971. | 1.336 | |
| 1981. | 1.275 | |
| 1991. | 1.119 | |
| 2013. | 889 | |
Напомене
уреди- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Милић, Вељко (1985). Бардачиловац, Јабланица - праисторска некропола, Археолошки преглед 2. стр. 62—64.
- ^ Ханџић, Адем (1986). ДВА ПРВА ПОПИСА ЗВОРНИЧКОГ САНЏАКА (из 1519. и 1533.године). Сарајево: АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ. стр. 153. Невалидан унос
|ignore-isbn-error=YU ISBN 86-7123-005-8(помоћ) - ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Popis 2013”.
- ^ DIE ERGEBNISSE DER VOLKSZÄHLUNG IN BOSNIEN UND DERHERCEGOVINA VOM 1.0 OKTOBER 1910. SARAJEVO: LANDESREGIERUNG FÜR BOSNIEN UND DIE HERCEGOVINA. 1912.
