Ђука Тончи (Јелса, Хвар, 14. фебруар 1938) српски и југословенски кларинетиста.

Ђука Тончи
Лични подаци
Датум рођења(1938-02-14)14. фебруар 1938.(86 год.)
Место рођењаЈелса, острво Хвар, Краљевина Југославија

Биографија

уреди

У Београду, при Музичкој акдемији.[1] је 1949. године уписао нижу музичку школу у класи реномираног професора Бруно Бруна[2] Средњу музичку школу уписао је 1951, а завршио ју је 1955, такође у класи професора Бруно Бруна.

Музичку академију уписао је још као матурант средње музичке школе, 1955, такође у класи проф. Бруно Бруна и завршио је 1959. Био је први студент који је у првој години студија на испиту из кларинета добио оцену 10.

Постдипломске студије завршава 26. септембра 1975. године на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професора Бруно Бруна.[3] Године 1959. уписује постдипломске студије и завршава их 1961. године. Исте 1961. године запослио се као кларинетиста у Оркестру РТБ, да би 1965. године добио место првог кларинетисте.

Од ректора Музичке академије био је предложен за стипендисту у иностранству. Пуних 6 година Тончи Ђука је чекао на релизацију стипендије, да би 1968. године од француске владе добио једногодишњу стипендију да специјализује свирање на кларинету на Conservatoire National Superieur de Musique[4] у Паризу код чувеног професора Ulysse Delécluse.[5]

У водећем и чувеном музичком конзерваторијуму у Паризу, École Normale de Musique de Paris, 18. 12. 1968. године имао је концерт, где је свирао Concerto abbreviato, за соло кларинет Петра Бергама. У згради Радио телевизије Француске, 8. марта 1969. године свирао је Септет Мориса Равела у, тада чувеној, радио-емисији „Музичка недеља француске“.

На месту првог кларинетисте Оркестра РТБ остаје до пензионисања, 2003. године.

Награде и признања

уреди
  • Добитник је Годишње награде студената Музичке академије.
  • Учествује на југословенском Такмичењу младих уметника Југославије у Загребу 1962. године (II награда).
  • Године 1966. учествује на југословенском Такмичењу младих уметника Југославије у Загребу 1962. године (II награда).
  • Учествовао је на многим југословенским фестивалима (Љубљана, Београд...) свирајући дела студената композиције.
  • Године 1960. учесник је на конкурсу кларинетиста у Женеви.
  • Године 1960. учесник је на конкурсу кларинетиста у Будимпешти.

Занимљивости

уреди
  • Први солистички концерт Ђука Тончи имао је у Музичкој школи Станковић, 1961. године у оквиру постдипломских студија. Значај овог концерта је у томе да је то уједно и први солистички концерт који је одржан на дувачком инструменту у Београду.
  • Ђука Тончи је најмлађи магистрант музике у Југославији. Имао је свега 23 године када је завршио постдипломске студије.
  • Први студент Музичке академије који је у првој години студија на испиту из кларинета добио оцену 10.
  • Био је први неплаћени асистент професора Бруно Бруна.

Снимци

уреди
  • За радио-Београд и ТВ Београд снимио је велики број концерата свирајући у оркестру РТБ-а.
  • За радио-Београд и ТВ Београд снимио је кларинетска дела и као солиста на кларинету.

Педагошки рад

уреди

Краће време бавио се и педагошким радом у Музичкој школи „Славенски“ (1964), затим је дуже време успешно бесплатно асистирао професору Бруно Бруну. За време музичких турнеја професора Бруна, Тончи Ђука је држао предавања студентима кларинета.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Музичка академија у Београду, Приступљено 10. 7. 2013.
  2. ^ В. Перичић, Студенти професора Бруно Бруна, Приступљено 10. 7. 2013.[непоуздан извор?]
  3. ^ Биографија, Бруно Брун, Приступљено 10. 7. 2013.
  4. ^ Conservatoire National Superieur de Musique, Приступљено 10. 7. 2013.
  5. ^ Ulysse Delécluse Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2014), Приступљено 10. 7. 2013.

Написи и литература

уреди
  • Лексикон југославенске музике, Загреб, 1984, св. I, 414.
  • 40 година Факултета музичke уметности (Музичke akадемије) 1937-1977, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1977, 88 стр.
  • 50 година Факултета музичke уметности (Музичke akадемије), Универзитет уметности, Београд, 1988, 146 стр, последипломске студије 173 стр.

Спољашње везе

уреди