Википедија

Ђорђо Орсини

италијански средњовековни вајар и архитекта

Ђорђо Орсини или често под именом Ђорђо да Себенико[1][2] (лат. Georgius Mathaei Dalmaticus - уметничко име; c. 1410 – 1473) био je италијански средњовековни вајар и архитекта, који је велики део свога живота провео радећи у Шибенику. Рођен је у далматинском граду Задру, који је тада припадао Венецијанској републици[3] а умро у Шибенику.

Ђорђо Орсини
Јурај Далматинац, скулптура у Шибенику, рад скулптора Ивана Мештровића
Лични подаци
Датум рођења(1410-00-00)1410.
Место рођењаЗадар, Млетачка република
Датум смрти10. октобар 1475.(1475-10-10) (64/65 год.)
Место смртиШибеник, Млетачка република

Живот и рад

уреди
 
Катедрала Светог Јакова у Шибенику

Ђорђо Орсини потиче од старе племићке лозе Орсини. Његов отац Матео, а касније и сам Ђорђо, су били принуђени да се издржавају радом својих руку пошто им племићки статус није доносио никакве приходе. Ђорђо је образован као архитекта и вајар али не зна се много о његовој наобразби и највероватније је то било у Венецији,[4] у радионици Ђованија и Бартоломеа Буон. Овој двојици је Орсини помагао у изради декорација на Porta della Carta дуждеве палате.[5] Оженио се Елизабетом да Монте, која му је у мираз донела неколико кућа у Венецији. Са почетком његовог рада у Шибеник 1441. године, овај је град постао место где је он провео остатак свога живота. Своју уштеђевину је уложио у трговачке послове и у трговину заједно са два друга партнера. Сам је саградио себи кућу код исте катедрале коју је он градио годинама и по којој је постао познат. Његов рад је постао део златног века средњовековне далматинске уметности[6]. Његово највише уметничко достигнуће је Катедрала Св. Јакова у Шибенику - која се на италијанском спомиње као Ил домо Сибенико, чији је он био главни архитекта од 1441. до 1473. године[4]. Цела грађевина је потпуно сачињена од камена, без опека или дрвета у својој структури. Његов задатак је био да сагради хорски део катедрале, чији темељи још нису били ни постављени, па затим да подигне кров (свод) за који су тек постојали носећи стубови, и да подигне звоник (куполу) заједно са лантерном. Ђорђо није никад завршио започети посао на Катедрали. Посебно су занимљиве 72 бисте у камену, на венцу око грађевине, изненађујуће реалистичне за то време. Ове бисте одсликавају директно карактер градског живота тога времена и његових суграђана. Од 1. јула 1477. радове је наставио други архитекта - Николо да Ђовани ди Фиренца. Николо је конструисао и саградио камени кров катедрале. Катедрала Светог Јакова у Шибенику је урачуната у светску баштину УНЕСКО-а

У Сплиту Ђорђо је саградио неколико палата а 1448. године је исклесао у камену олтар катедрале светог Дује.[4] У Дубровнику (који је тада био Дубровачка република), је радио на рестаурацији Кнежеве палате и тврђаве Минчета. Направио је такође урбанистички план за Паго.[4] У Италији је радио у Анкони где је саградио Лођа деи Мерканти (Loggia dei Mercanti) у венецијанском готском стилу и портал цркве св. Фрање.[7] Његови дуборези и скулптуре припадају касном готском стилу, док му је архитектура- стилским, архитектура ране италијанске ренесансе.[4]

Име

уреди

У Хрватској се Орсини помиње као хрватски i italijanski архитект Јурај Далматинац и Ђорђо Орсини. Ово је име каснији превод (20. век) његовог уметничког имена „Georgius Dalmaticus“[1][8][9][10]. Друга верзија похрваћеног Орсинијевог имена је Јурај Матејевић.[11] Ово име је транслитерација "Georgivs Mathei" (Ђорђо, Матијин син) текста угравираног у мермер катедралне цркве светога Јакова у Шибенику »hoc opus cuvarum fecit magister Georgius Mathaei Dalmaticus«.[12]

Хрватски аутор Љубо Караман[13] тврди да Орсини није никад користио своје презиме него је то презиме „узео“ Ђорђов син након Ђорђове смрти. Караман, а ни други хрватски аутори (Цвито Фисковић, Гатин[14] ) који понављају Карамана, своју тврдњу не подупире никаквим документима из времена живота и рада Ђорђа Орсинија. Карамана и све оне који га понављају, побијају енглески архитект Џексон[15] који наводи уговор о куповини куће (склопљен јуна 1455) коју је Орсини купио од локалног шибенског великаша и где је купац именован као Ђорђо Орсини и два италијанска аутора који потврђују да су Ђорђов син Паоло и унук Ђовани користили званично презиме Орсини и да им је венецијански гувернер Далмације Валерио Орсини признао припадност племићкој кући Орсинијевих[16][17] 1540. године.

Важно је приметити да постоји један број хрватских и југословенских аутора који су прихватили право презиме овог италијанског архитекта и вајара.[18][19][20][21]

Меморабилије

уреди

У Русији,[22] Србији,[23] и Хрватској[24] је познат и као Јурај Далматинац. Може се навести да је у част Јураја Далматинца издата поштанска марка у Хрватској те направљена скулптура у Шибенику (рад вајара Ивана Мештровића). Поред тога његово име носе многе школе као она у Шибенику, те улице у Загребу, Винковцима, Задру и неким другим градовима.

Значај

уреди

При радовима у хрватским приморским и италијанским градовима Орсинију су помагали бројни домаћи сурадници и ученици, којима је поверавао и самосталне радове по својим пројектима. Окупио је четрдесеетак сарадника и одгојио двадесетак ученика. Најважнији су Андрија Алеши, који се касније развио у плодног и самосталног уметника, као и Иван Прибиславић, с којим је радио у Шибенику, Рабу и Анкони. Орсинијева уметничка снага и разграната делатност одлучно су утицале на даљи развој далматинске архитектуре. С градилишта шибенске катедрале, на којој је радио све до смрти 1473/75, ширили су се по Далмацији архитектонски, декоративни и вајарски облици које је је он развио. Рашчлањене ренесансне компоненте у његовим скулптурама и појединим архитектонским остварењима показује низ додирних тачака с Донателовим и Микелоцоевим радовима. Стога његов долазак и рад у Далмацији доводе до снажнога проширења касноготичке декорације венецијанског карактера, као и до првога продора најразвијенијих фирентинских ренесансних облика. Тиме је по својој даровитости једна од појава и заузео је равноправно место међу најважнијим европским ренесансним скулпторина и архитектима средине 15. века.

Референце

уреди
  1. ^ а б Giacomo Scotti: Quaderni Giuliani di Storia Anno XXIII (n°1 gennaio-giugno (2002), pp. 21–35; чланак "La letteratura italiana in Dalmazia: una storia falsificata" [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2012)
  2. ^ Encyclopædia Britannica (1911) articles about Sebenico Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2009) and Ancona Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2009)
  3. ^ Sir Thomas Graham Jackson:Dalmatia, the Quarnero and Istria, with Cettigne in Montenegro and the Island of Grado, Clarendon press, 1887, pp. 389:

    Giorgio seems to have been born at Zara. His father, Matteo, was a scion of the ancient and princely Roman house of Orsini; but the branch to which he belonged had sunk in the world, and been reduced to support itself by manual arts inconsistent with the idea of nobility as then understood, and the family name had been allowed to fall into disuse [...] His family descent from the Orsini was formally recognized in 1540 in the person of his grandson Giacomo, an advocate [...] that Giorgio was not a native of Sebenico is proved by the description of him in several 'Atti' of 1441-1450; e.g. Magister Giorgius lapicida quondam Matthaei di Jadra, habitator Venetiarum ad praesens existens Sibenic
  4. ^ а б в г д General Encyclopedia of the Yugoslavian Lexicographical Institute, volume 4 (Zagreb, 1978), article Juraj Dalmatinac
  5. ^ Michaela Kalusok: Tabernakel und Statue: die Figurennische in der italienischen Kunst des Mittelalters un der Renaissance, Rhema 1996, стр. 134
  6. ^ Sir Thomas Graham Jackson: The renaissance of Roman architecture, Part 1; Hacker Art Books. 1975. стр. 148–149.
  7. ^ Darwin Porter, Danforth Prince: Frommer's Italy 2012,John Wiley & Sons, Sep 20, 2011
  8. ^ La Repubblica, August 14, 2004; "Traù, fuga di mezzanotte"; by Paolo Rumiz
  9. ^ La Voce del Popolo; "L'Adriatico orientale e la sterile ricerca della nazionalità delle persone"; by Kristjan Knez ([2] Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2021))
  10. ^ Corriere della Sera, November 3, 2000: "Gli italiani d'Istria litigano con il Vaticano"[мртва веза]; by Gian Antonio Stella
  11. ^ Grupa autora, Народна енциклопедија Загреб 1929
  12. ^ Slovnik umjetnikah jugoslavenskih od Ivana Kukuljevića Sakcinskog, Tiskom Narodne tiskarne Dra Ludevita Gaja, Zagreb 1858. страна 249
  13. ^ Ljubo Karaman: Umjetnost u Dalmaciji: XV. i XVI. vijek,Izd. Matice hrvatske, 1933 стр. 39
    Orsinijem se ovaj majstor nazivlje u naucnoj literaturi zbog toga, sto je njegov sin, vise decenija po njegovoj smrti, uzeo to prezime kao navodno davno a s vremenom zaboravljeno obiteljsko ime. Orsini su poznata obitelj srednjovjekovnog rimskog plemstva. Da li je sin majstora Jurja to ucinio s pravom ili ne, nije jos jasno ni dokazano.
  14. ^ C. Fisković, N. Gattin: Juraj Dalmatinac; Zora, Zagreb 1983 страна 73
  15. ^ Sir Thomas Graham Jackson: Dalmatia, the Quarnero and Istria, with Cettigne in Montenegro and the island of Grado, Volume 1; Clarendon press, 1887

    Страна 406 In June 1455, Michele Simeonich, a noble of Sebenico, sold to Grigorio Orsini for 200 golden ducats 'of good and just weight' a house in the contrada of S. Gregorio, of which the position and boundaries are accurately defined in the act of the notary Manfredo Petrogna1. To this spot we were guided by Monsignor Fosco, the bishop and historian of Sebenico, and there sure enough we saw a door-

    Фуснота
    1Vid. Annuario Dalmatico 1884, Article by Dr. Galvani
    Страна 407

    way, on the lintel of which is carved, by the hand no doubt of Grigorio himself, the bear that symbolized his ancestral house of Orsini, while on each jamb, amid pendent bouquets of flowers, hang the mallet and chisels of his sculptor's art (vid. Fig. 25)
  16. ^ Giuseppe Maria Pilo: Per trecentosettantasette anni: la gloria di Venezia nelle testimonianze artistiche della Dalmazia, Edizioni della Laguna, 2000, pp. 37

    Giorgio di Matteo Dalmata - com'egli si firma - è probabilmente nativo di Zara e certamente veneziano di formazione ancorché molto noto come Giorgio da Sebenico per avervi a lungo operato e avervi creato con la cattedrale di San Giacomo il suo capolavoro, o come Giorgio Orsini, cognome usato dal figlio Paolo dal 1512, ufficialmente dal 1516, e confermato al nipote Giacomo nel 1540 dal governatore veneziano dela Dalmazia Valerio Orsini quando lo dichiara, anche con i progenitori "ex nostra stirpe Ursina".

  17. ^ Atti e memorie della Società dalmata di storia patria, Volume 6 Società dalmata di storia patria, La Società, 1969, чланаk Ancora su "Giorgio Orsini", pp. 102

    Dal Diploma dei 25 novembre 1540 che lo stesso principe Valerio rilasciò a Giacomo (vedi atti del notaio Guerino Tranquillo di Sebenico) emerge chiaramente come Giacomo appartenesse "agli Orsini, dalla cui stirpe era uscito, che non aveva mai perduta la nobiltà e che veniva da lui, Valerio, riammesso nel seno della famiglia, con diritto di portarne lo stemma gentilizio che descrive: Ursum, tidelicet, supra galea, scutum tegentem, in quo scuto a capite in campo roxa rutilat super diametrum quadrilatertum lineae rectae, et tribus quadrilateribus subter diametro obliquis, ornato ipso scuto rubro et albo colore".

  18. ^ Krsto Stošić: Katedrala u Šibeniku,Šibenik 1926.
  19. ^ C. Iveković: "Vrata Orsinijeve kuće" u Rivista dalmatica Associazione nazionale dalmata di Roma, 1975
  20. ^ Petar Kolendić: Šibenska katedrala pre dolaska Orsinijeva 1430-1441, Narodna Starina, Zagreb 1924
  21. ^ Emilije Laszowski: Znameniti i zaslužni Hrvati, Tisak i oprema Hrvatskog stamparskog zavoda d.d., 1925 pp. 53
    1459. nastanio se je (Čulinović) već kao majstor u Šibeniku i oženio se Jelenom, kćeri arhitekta šibenske katedrale Đure Orsinija.
  22. ^ Юрай Далматинец // Европейское искусство: Живопись. Скульптура. Графика
  23. ^ Мала просветина енциклопедија, Београд, 1959.
  24. ^ «Juraj Dalmatinac» //Opća enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. 1977. ISBN 978-8-67053-012-6.

Додатна литература

уреди
  • C. Fisković, Naši graditelji i kipari XV. i XVI. stoljeća u Dubrovniku, Zagreb,

1947.

  • C. Fisković, „O vremenu i jedinstvenosti gradnje dubrovačke Divone“, Prilozi

povijesti umjetnosti u Dalmaciji 7, Split, 1953, str. 33-57.

  • C. Fisković, „Pri kraju razgovora o dubrovačkoj Divoni“, Prilozi povijesti

umjetnosti u Dalmaciji 11, Split, 1956, str. 106-117.

  • H. Folnesics, „Niccolo Fiorentino, ein unbekanter Donatelloschüler“,
  • Monatshefte für Kunstwissenschaft VIII, 1915.

D. Fray, „Der Dom von Sebenico und sein Baummeister Giorgio Orsini“,

  • Jahrbuch des Kunsthistorischen Institutes der K.K.Z.K., Bd. VII, Wien, 1913.
  • N. Grujić, „Onofrio della Cava i Knežev dvor u Dubrovniku“, u: Renesansa i

renesanse u umjetnosti Hrvatske, zbornik radova, Dani C. Fiskovića 2003. i 2004, Zagreb, 2008, str. 9-50.

  • E. Hilje, „Nikola Firentinac u Šibeniku 1464. godine“, Fiskovićevi dani, Split, 2.

listopada 2002, Radovi Instituta za pov. umj. 26, Zagreb, 2002.

  • R. Ivančević, „Mješoviti gotičko-renesansni stil arhitekta Jurja Matejeva

Dalmatinca“, Prilozi povijesti umjetnosti u Dalmaciji 21, Split, 1980, str. 355- 380.

  • R. Ivančević, Šibenska katedrala, Šibenik, 1998.
  • Lj. Karaman, Umjetnost u Dalmaciji, XV. i XVI. vijek, Zagreb, 1933.
  • Lj. Karaman, „O vremenu gradnje Divone u Dubrovniku“, Historijski zbornik

IV, Zagreb, 1951, str. 165-172.

  • P. Marković, „Arhitektura renesanse u Hrvatskoj“, u katalogu izložbe Hrvatska

renesansa, Musee national de la Renaissance, Chateau d'Ecouen, 8. travnja-12 srpnja 2004, Galerija Klovićevi dvori, Zagreb, 26. kolovoza - 21. studenoga 2004.

  • P. Marković, Katedrala sv. Jakova u Šibeniku, Prvih 105 godina, Zagreb, 2010.
  • I. Prijatelj Pavičić, „Ecclesia militans na apsidama šibenske katedrale“, u
  • Zbornik radova sa znanstvenog skupa Šibenska biskupija 1298.-1998. održanog

u Šibeniku 1998. godine, Šibenik, 2001.

  • S. Štefanac, Kiparstvo Nikole Firentinca, Split, 2006.

Спољашње везе

уреди
 
Ђорђо Орсини на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ђорђо_Орсини&oldid=28527261”