Ђорђе Ракић
Ђорђе Ракић (Крагујевац, 31. октобар 1985) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.
| Ђорђе Ракић | |||
|---|---|---|---|
 Ракић као играч Минхена 1860 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Ђорђе Ракић | ||
| Датум рођења | 31. октобар 1985. | ||
| Место рођења | Крагујевац, СФРЈ | ||
| Висина | 1,88 m | ||
| Позиција | нападач | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2003—2006 | Раднички Крагујевац | 64 | (22) |
| 2006—2007 | ОФК Београд | 41 | (14) |
| 2007—2010 | Салцбург | 16 | (2) |
| 2008—2009 | → Ређина | 6 | (0) |
| 2010—2012 | Минхен 1860 | 65 | (13) |
| 2012—2013 | Ал Гарафа | 6 | (1) |
| 2013 | Ал Араби | 4 | (1) |
| 2013—2014 | Црвена звезда | 20 | (7) |
| 2015—2018 | Ћингдао | 70 | (43) |
| 2018 | Џеђанг | 4 | (2) |
| 2019 | Локомотива Загреб | 10 | (2) |
| 2019 | Каламата | 12 | (3) |
| 2020 | Локомотива Загреб | 5 | (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2006—2007 | Србија до 21 | 11 | (0) |
| 2008 | Србија до 23 | 2 | (1) |
| Тренерска каријера | |||
| 2020—2021 | Локомотива Загреб (помоћник) | ||
Клупска каријера
уредиПрофесионалну каријеру је почео 2003. године у екипи Радничког из Крагујевца. За њих је одиграо 64 лигашке утакмице и постигао 22 гола. У јануару 2006. одлази у ОФК Београд, где добрим партијама скреће пажњу на себе. У августу 2007. потписује за Ред Бул Салцбург. За време боравка у аустријском клубу, није провео пуно времена на терену. Играо је више за јуниорски и резервни тим, а током сезоне 2008/09. је био на позајмици у италијанској Ређини.
У фебруару 2010. одлази у Минхен 1860 прво на позајмицу,[1] да би у августу 2010. потписао уговор.[2] Ту је поново почео да игра стандардно, и одиграо је за две и по сезоне 65 лигашких утакмица и дао 13 голова.[3] У новембру 2012. одлази у Катар и потписује тромесечни уговор са Ал Гарафом, као замена за повређеног нападача Алфонса Алвеса.[4] Напустио је клуб у јануару 2013. након истека уговора.[5]
У јуну 2013. је потписао двогодишњи уговор са Црвеном звездом.[6] Већ на почетку свог боравка у Црвеној звезди, током припрема у Словенији, доживео је тешку повреду због чега је морао да пропусти цео јесењи део сезоне 2013/14.[7] За црвено-беле је дебитовао 8. марта 2014, у Београду, на првенственој утакмици са Напретком, када је на терен ушао у 82. минуту уместо Абиоле Дауде.[8][9] На свом првом мечу у стартној постави, постигао је и први гол. То се десило 22. априла 2014, у победи над нишким Радничким (2:0) на Маракани, када је постигао први гол за свој тим.[10] До краја сезоне је постигао још два гола, 28. маја, на утакмици последњег кола у Новом Саду против Војводине (3:3), када је Црвена звезда и прославила титулу првака државе.[11] Одиграо је и први део сезоне 2014/15. у Црвеној звезди, током којег је постигао четири гола на 12 првенствених мечева. У децембру 2014. је преко медија ушао у сукоб са тадашњим тренером Лалатовићем,[12] након чега је убрзо и напустио клуб. Почетком јануара 2015. је заједно са саиграчем из Звезде, Гораном Гогићем, отишао у кинеског друголигаша Ћингдао.[13]
Провео је четири године у Кини, да би у јануару 2019. прешао у хрватског прволигаша Локомотиву из Загреба.[14] Након једне полусезоне напушта Локомотиву, и у августу 2019. прелази у грчког трећелигаша Каламату.[15] У јануару 2020. се враћа у загребачку Локомотиву.[16] У августу 2020. је завршио играчку каријеру, и одмах затим је почео да ради као помоћни тренер у загребачкој Локомотиви.[17]
Репрезентација
уредиБио је члан репрезентације Србије до 21. године, на два Европска првенства, 2006. у Португалу и 2007. у Холандији. Такође је био члан репрезентације на Олимпијским играма 2008. у Пекингу.
Трофеји
уредиЦрвена звезда
уреди- Суперлига Србије (1) : 2013/14.
Референце
уреди- ^ „Last-Minute-Transfer: 1860 holt Stürmer Rakic aus Salzburg” (на језику: German). Abendzeitung München. 1. 2. 2010. Приступљено 14. 8. 2010.
- ^ „Rakic-Deal ist perfekt” (на језику: German). kicker.de. 9. 8. 2010. Приступљено 14. 8. 2010.
- ^ „Player Profile: Djordje Rakic”. .fussballdaten.de. Приступљено 11. 5. 2013.
- ^ „Serbian striker Rakic in Doha as cover for injured Afonso”. qfa.com.qa. Архивирано из оригинала 16. 04. 2013. г. Приступљено 6. 11. 2012.
- ^ „Time Running Out For Teams To Buy”. www.qsl.com.qa. 30. 1. 2013. Архивирано из оригинала 16. 4. 2013. г. Приступљено 30. 1. 2013.
- ^ „Ђорђе Ракић представљен у Звезди”. b92.net. 17. 6. 2013. Приступљено 27. 2. 2014.
- ^ „ЗВЕЗДА У ПРОБЛЕМУ: Ракић тешко повређен!”. kurir-info.rs. 3. 7. 2013. Приступљено 27. 2. 2014.
- ^ „Звезда канонадoм у девет минута сломила чврсте Чарапане, Делије прославиле рођендан!”. mojacrvenazvezda.net. 8. 3. 2014. Приступљено 30. 10. 2019.
- ^ „Rakić - Novi početak za mene”. crvenazvezdafk.com. 9. 3. 2014. Приступљено 30. 10. 2019.
- ^ „Šampionski povratak Rakića za Zvezdinih plus šest pred derbi! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 22. 4. 2014. Приступљено 30. 10. 2019.
- ^ „Vojvodina - Crvena zvezda 3:3 (0:1)”. crvenazvezdafk.com. 28. 5. 2014. Приступљено 30. 10. 2019.
- ^ „Potresi na Marakani, Rakić napao Lalatovića: Možda on nije zamena za Stojanovića! Igrali smo očajan fudbal”. mozzartsport.com. 14. 12. 2014. Приступљено 30. 10. 2019.
- ^ „Rakić i Gogić otišli iz Zvezde u Đingdao”. novosti.rs. 3. 1. 2015. Приступљено 30. 10. 2019.
- ^ „Đorđe Rakić u Hrvatskoj!”. mozzartsport.com. 4. 2. 2019. Приступљено 30. 10. 2019.
- ^ „Μεγάλη κίνηση με Ράκιτς στην Καλαμάτα”. sdna.gr. 30. 10. 2019. Приступљено 24. 8. 2019.
- ^ „Đorđe Rakić ponovo u zagrebačkoj Lokomotivi”. sportklub.rs. 16. 1. 2020. Приступљено 13. 2. 2020.
- ^ „Đorđe Rakić postao trener, boriće se za Ligu šampiona”. mozzartsport.com. 19. 8. 2020. Приступљено 13. 2. 2020.
Спољашње везе
уреди- Ђорђе Ракић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Ђорђе Ракић на сајту Soccerway (језик: енглески)
