Википедија

Ђорђе Радић

Ђорђе Радић (Велики Бечкерек, 22. април 1839 — Краљево, 11. октобар 1922) био је први српски доктор пољопривредних наука и један од најзначајнијих пољопривредних стручњака које је Србија имала у XIX и на почетку XX века.

Ђорђе Радић
др Ђорђе Радић
Лични подаци
Датум рођења(1839-04-22)22. април 1839.
Место рођењаВелики Бечкерек, Аустријско царство
Датум смрти11. октобар 1922.(1922-10-11) (83 год.)
Место смртиКраљево, Краљевина СХС
Научни рад
Пољепољопривреда
Познат поПрви српски доктор пољопривредних наука и оснивач прве пољопривредне школе

Биографија

уреди

Ђорђе Радић рођен је у Великом Бечкереку, 22. априла 1839. године у свештеничкој породици која се често селила.[1] Основну школу завршио је у Великом Бечкереку, а гимназију у Оравици, Араду[2], Карловцима и Винковцима.[3] Пољопривредни факултет завршио је у Колчавки код Прага, где је дипломирао 1859. године. Велики пољопривредни испит положио са оценом "одличан у сваком правцу" пред државног Патриотско-економског друштва за Краљевину Чешку - као први Србин. Ступио је одмах на имање председника испитне комисије кнеза Карла Шварценберга, да практично извежба оно што је изучио. Практичне радове је наставио по Чешкој код грофа Туна, па у Банату на имањима велепоседника Ерцхерцога Албрехта и грофа Чеконића.[4]

Професорски испит положио је 1864. године у Бечу и започео наставни рад у новосадској реалки. Покренуо је 1862. године у Новом Саду стручни економски лист "Сељак", који уређује и пише чланке. У Новом Саду поред рада у школи, бави се практично својим огледним пољем, одржава пчеларник и живинарник, а на располагању му је лепа збирка пољопривредних справа и алата. Одржава често јавна предавања нарочито из градинарства. Помаже Матици српској чији је члан од 1864. године, као контролор код писања годишњих извештаја о стању Текелијиног фонда (1865).

Када је објавио 1867. године у Новом Саду веома популарну и читану по целом српству, књигу "Вођа при газдовању српском народу", на првој страни је објавио импресиву друштвену белешку о себи. Био је члан бројних удружења и друштава (пољопривредих, баштованских, шумарских, пчеларски, свиларских, еконмских, сељачких...) широм Европе, као у Прагу, Пешти, Пожуну, Дражђанима (Дрездену), Маријенведреу и Берлину, Целу, Брислу, Ерфурту, Готи, Фрауендорфу, Фрикенштајну, Рајтлигену, Берауну и другима. Носилац је и економског признања "златни плуг".[5]

Докторирао је у 1867. године у Бечу и тако постао први доктор агрономије у Србији. Након положеног доктората, исте године кнез Михаило Обреновић затражио је од Ђорђа Радића да му се изради нацрт за подизање прве пољопривредне (земљоделске) школе у Србији.[3] Исте године кнез га је о свом трошку послао у Париз на пољопривредни сајам, да на светској изложби проучи економску струку. Путовао је у Француску да по кнежевој вољи проучи живинарство. Радић је из Емдена донео расне гуске, да их размножи у Србији.

Оснивач Српског пољопривредног друштва

уреди

У Србији је у то време било веома мало пољопривредних стручњака који су се школовали ван земље. Ђорђе Радић као истакнути пољопривредни стручњак био је један од оснивача Друштва за пољску привреду (Српско пољопривредно друштво) које је основано 1869. године.[6] Изабран је за секретара друштва и уредника часописа Тежак.

Архивска заоставштина сведочи да је Ђорђе на почетку свог рада затекао потпуно заосталу пољопривреду. То је био период у коме је нејака српска привреда покушала да ухвати корак са развијеним западним земљама. Зато је путовао по Србији и проучавао стање и држао предавања за пољопривреднике, по малим местима.

Организатор пољопривредних изложби

уреди

Ђорђе Радић био је организатор пољопривредних изложби:[3]

Оснивач пољопривредних школа

уреди

Ђорђе Радић је 1872. године у Пожаревцу основао Земљоделско-шумарску школу. Напустио је место секретара у Друштву за пољску привреду, јер је постављен за професора те школе. У тој школи радио је као професор до 1875. године, када је на позив књаза Црне Горе Николе I Петровића отишао у Црну гору да у Даниловграду оснује Земљоделску школу. Међутим, након пар година због рата с Турцима, школа се морала укинути. Ђорђе Радић се 1880. године вратио из Црне Горе у Србију, где је поново постављен за професора Земљоделско-шумарске школе.

Године 1882, основано је Министарство за Народну привреду. Пошто нису имали стручне људе у Министарству морали су да укину Земљоделско-шумарску школу у Пожаревцу, како би се њени професори могли поставити за чиновнике Министарства. Исте године донет је Закон о нижим пољопривредним школама.

Прва Ратарска школа отворена је у Краљеву 1882. године.[7] Ђорђе Радић поставњен је за управника и професора те школе. На том положају остао до 1888. године када одлази у пензију. Др Ђорђе Радић умро је у Краљеву 11. октобра 1922. године у 84. години.

Први доктор агрономије у Србије написао је у својој каријери преко 50 научних студија и приближно толико књига у едицији "Пољопривредни списи". Био је почасни члан Српске краљевске академије. Био је редовни, дописни и почасни члан у 67 пољопривредних и културних друштва (међу којима су и 3 америчка). Носилац је 14 српских и страних ордења.

Занимљивост

уреди

Ђорђе Радић је у часопису Тежак 19. априла 1892. године на страни 10-11 објавио јавни позив за прикупљање чланака, радова и препорука за писање књиге о познавању и неговању цвећа. После пар године, 1895. године излази прва књига о гајењу цвећа под називом "Познавање и нега цвећа" на преко 750 стана. Издавач је била држава, тачније књижевни фонд Илије М. Коларца, а књига је била посвећена „Најлепшем српском цвету, краљици Наталији“

По њему је названа Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ Краљево.

Галерија

уреди
  •  
    Радић Ђ., Повртарство за школу и народ : са 5 табала бојадисаних слика и 174 дрвореза у слогу - Панчево : штампарија браће Јовановића, 1878.
  •  
    Радић Ђ., О гајењу пиварског јечма : са сликама - Београд : Српско пољопривредно друштво, 1904.
  •  
    Радић Ђ., Пољопривредна читанка : за сеоске школе : са сликама - Београд : Издање Дворске књижаре Мите Стајића, 1900.
  •  
    Радић Ђ., Очење или калемљење с' листом. - У Београду : Државна штампарија, 1872.
  •  
    Радић Ђ., Јагода : са 68 слика у слогу. - У Новоме Саду : Издање и штампа А. Пајевића, 1883.
  •  
    Радић Ђ., Плуг од постанка нěговог до данас : С' додатком "Зашто се код нас слабо новии плугови уводе?" : за землěдěлце и любителě - У Новом Саду : брзотиском Епископске кньигопечатнě, 1861.
  •  
    Радић Ђ., Домаћи живинарски љекар : Са дрворезима - У Новоме Саду : Печатња Игњата Фукса, 1869.
  •  
    Радић Ђ., Гајење пољских усева : са 105 дрвореза - Ново поправљено издање. - У Београду : у Државној штампарији, 1870.
  •  
    Радић Ђ., Наука о земљодјелству. 1, Опште и посебно ратарство : са 197 слика у тексту - У Београду : Државна штампарија, 1879.
  •  
    Радић Ђ., Воћарство : са сликама у слогу и са засебним таблама у природним бојама. Књ. 1 - Београд : Штампарија "Доситије Обрадовић", 1910.
  •  
    Радић Ђ., Моја педесетогодишњица књижевнога и културнога рада на унапређењу српске пољске привреде : 1861-1911 - Београд : Штампарија "Доситије Обрадовић", 1911.

Библиографија

уреди
  • Радић Ђ., Плуг од постанка нěговог до данас : С' додатком "Зашто се код нас слабо новии плугови уводе?" : за землěдěлце и любителě - У Новом Саду : брзотиском Епископске кньигопечатнě, 1861.
  • Радић Ђ., Упутство к правом пољодјелству : с илустрацијама. Св. 1, Развијање газдовања или прошлост, садашњост и будућност у економији - У Новом Саду : Епископска печатња, 1864.
  • Радић Ђ., Упутство к правом пољодјелству : (Продужење прве свеске) : с илустрацијама. Св. 2, Природа, сејање и неговање економског биља. - У Новом Саду : Епископска печатња, 1864.
  • Радић Ђ., Упутство к правом пољодјелству : с илустрацијама. Св. 3, Природа, сејање и неговање ливадни трава. - У Новом Саду : Епископска печатња, 1864.
  • Радић Ђ., Вођа при газдовању србском народу (са 34 дрвореза, 1 црном и 2 боіадисаним таблама) – У Новом Саду, 1867.
  • Радић Ђ., На многоструко зактевање излажем моју Збирку природних и економских ствари, изложбени каталог - У Новом Саду, 1868.
  • Радић Ђ., Памук : у ботаничком, трговачком и економском обзиру : са два дрвореза, природним памуком и природним тканинама - У Новом Саду : Платонова штампарија, 1868.
  • Радић Ђ., Домаћи живинарски љекар : Са дрворезима - У Новоме Саду : Печатња Игњата Фукса, 1869.
  • Радић Ђ., Извештај о првом излогу српских производа, који је од 27. септ. до 1. окт. о. г. у Крагујевцу држан - У Крагујевцу : Друштво за пољску привреду, 1870.
  • Радић Ђ., Гајење пољских усева : са 105 дрвореза - Ново поправљено издање. - У Београду : у Државној штампарији, 1870.
  • Радић Ђ., Све о пшеници : са 42 дрвореза - У Београду : Друштво за пољску привреду, 1871.
  • Радић Ђ., Мала земљодјелска читанка : за основне школе у Црној Гори. 1, "Земљодјелство" - У Биограду : Штампарија Н. Стефановића и Дружине, 1871.
  • Радић Ђ., Очење или Калемлење воћака на спавајуће и ћерајуће око : са 8 слика : ђацима основнијех школа у Црној Гори. - У Биограду : У Државној штампарији, 1871.
  • Радић Ђ., Гајење пернате живине : са 14 дрвореза - Ново, поправљено изд. - У Београду : Штампарија Н. Стефановића и Дружине, 1871.
  • Радић Ђ., Све о кукурузу : са дрворезима и бојадисаним литографским сликама - У Београду : Издало Друштво за пољску привреду, 1872.
  • Радић Ђ., Очење или калемљење с' листом. - У Београду : Државна штампарија, 1872.
  • Радић Ђ., Мала земљодјелска читанка : за српске народне школе : са 44 слике - 2. изд. - У Панчеву : Накладом Књижаре Браће Јовановића, 1876.
  • Радић Ђ., Очење или каламљење с листом - 2. изд. - У Панчеву : Накладом Књижаре Браће Јовановића, 1876.
  • Радић Ђ., Повртарство за школу и народ : са 5 табала бојадисаних слика и 174 дрвореза у слогу - Панчево : штампарија браће Јовановића, 1878.
  • Радић Ђ., Наука о земљодјелству. 1, Опште и посебно ратарство : са 197 слика у тексту - У Београду : Државна штампарија, 1879.
  • Радић Ђ., Кромпир : са 40 бојадисаних слика са VI табала и 64 слика у слогу - У Београду : наградило и издало Друштво за пољску привреду, 1882.
  • Радић Ђ., Јагода : са 68 слика у слогу. - У Новоме Саду : Издање и штампа А. Пајевића, 1883.
  • Радић Ђ., Очење или Каламлење с листом : са више слика - 3. изд. - У Панчеву : Браћа Јовановић, 1884.
  • Радић Ђ., Мала земљодјелска читанка : за српске народне школе - 3. изд. - У Панчеву : Накладом Књижаре Браће Јовановића, 1885.
  • Радић Ђ., Воћарство за народ и школу : са мноштвом слика у слогу и бојадисаним сликама на засебним таблама. Св. 1 - У Новом Саду : Штампарија А. Пајевића, 1889.
  • Радић Ђ., Наука о земљодјелству. 2, Ливадарство : са сликама у тексту - У Београду : Краљевско-српска државна штампарија, 1889.
  • Радић Ђ., Повртар : са многим сликама у слогу - Београд : Семенарница Тодора Мраовића, 1890.
  • Радић Ђ., Гајење пернате живине - 2. изд. - Нови Сад : А. Пајевић, 1890
  • Радић Ђ., Наука о земљоделству. 3, Градинарство : са сликама у тексту - У Београду : Краљевско-српска државна штампарија, 1894
  • Радић Ђ., Познавање и нега цвећа - Београд : Штампано у Краљевско-српској Државној штампарији, 1895.
  • Радић Ђ., Пољопривредна читанка : за сеоске школе : са сликама - Београд : Издање Дворске књижаре Мите Стајића, 1900.
  • Радић Ђ., Гајење живине : с привредног гледишта- Београд : Министарство народне привреде, 1900.
  • Радић Ђ., Наука о земљоделству : са сликама у тексту 3, Градинарство. - 2. поправљено изд. - Београд : Министарство народне привреде, 1900.
  • Радић Ђ., О производњи раног поврћа : у топлим лејама : са сликама - У Београду : Издање Српског пољопривредног друштва, 1901.
  • Радић Ђ., Мала земљодјелска читанка : за српске народне школе - 4. изд. - У Панчеву : Накладом Књижаре Браће Јовановића, 1901.
  • Радић Ђ., О гајењу пиварског јечма : са сликама - Београд : Српско пољопривредно друштво, 1904.
  • Радић Ђ., Гајење живине : са сликама - Београд : Српско пољопривредно друштво, 1905.
  • Радић Ђ., Ђубре и ђубрење : са сликама / с напоменом о употреби вештачког ђубрива - У Београду : Српско пољопривредно друштво, 1907.
  • Радић Ђ., Наше отровне змије и биљке : (са гљивама) : са 9 слика у слогу и 25 у боји на 8 засебних табала - Београд : Задужбина И. М. Коларца, 1909.
  • Радић Ђ., Воћарство : са сликама у слогу и са засебним таблама у природним бојама. Књ. 1 - Београд : Штампарија "Доситије Обрадовић", 1910.
  • Радић Ђ., Моја педесетогодишњица књижевнога и културнога рада на унапређењу српске пољске привреде : 1861-1911 - Београд : Штампарија "Доситије Обрадовић", 1911.
  • Радић Ђ., Пољопривредна читанка : за IV разред Народних школа - 4. прерађ. изд. - Београд : Издање Дворске Књижаре Мите Стајића, 1911.
  • Радић Ђ., Пољопривредна читанка за III разред народних школа - Београд : Дворска књижара Мите Стајића, 1911.
  • Радић Ђ., О производњи раног поврћа : у топлим, млаким и хладним лејама : са сликама - 2. поправљено и знатно увећано изд. - Београд : Српско пољопривредно друштво, 1913.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Ђукић, Ђуро. „Изложба о првом српском агроному”. Politika Online. Приступљено 2021-02-17. 
  2. ^ Филип Ђорђевић: "Пчелар", Нови Сад 1860.
  3. ^ а б в „Некролог - др Ђорђе Радић”. Тежак. број 48: 381—382. 1922. 
  4. ^ "Тежак", Београд 1922.
  5. ^ Ђорђе Радић: "Вођа при газдовању српском народу", Нови Сад 1867.
  6. ^ „Постанак Друштва за пољску привреду”. Тежак. год. I, број 1: 3—4. 1869. 
  7. ^ „Пољопривредни одсек на нашем Универзитету”. Тежак. број 11: 1. 1908. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ђорђе_Радић&oldid=28845962”