Ђорђе Аријанит Комниновић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ђорђе Аријанит Комниновић големи (алб. Gjergj Arianit Komneni; око 1383—1463) је био средњовековни великаш и господар области између Шкундре и Војуше.
Ђорђе Аријанит Комниновић | |
---|---|
Датум рођења | 1383 |
Датум смрти | 1463. |
Супружник | Марија Музака Пиетрина Франконе |
У писму краљу Напуља потписао се као Комниновић,[1] а Марин Барлети пише Arianithes Thopia Golemus[2]. Придјев големи је словенског поријекла и значи велики, великаш, славни... Један документ из 1452. године га назива "Golemi Arenit Comninovich de Albania".[3]
Године 1432. подигао је устанак против Османлија. Први је феудалац у области Албаније, који је побиједио султанову војску и овај је 1439. године био принуђен да призна његову независност. То му је обезбиједило посебан углед у Европи. У циљу очувања независности, склапа савез са папом, краљем Напуља (1451) и Млетачком републиком (од које добија војводску титулу, 1456. године и признавање власти од Скадра до Драча). Ипак, био је принуђен напустити Албанију, шездесетих година XV вијека, склонивши се на територију Млетачке републике, гдје је и умро.
Аријанитова кћерка Андроника била је удата за Ђурђа Кастриота Скендербега, а Ангелина за Стефана Бранковића (сина српског деспота Ђурђа Бранковића). Аријанитова кћерка Гојислава, била је прва жена Ивана Црнојевића, а његов син Ђурђе се 1499. године склонио из Зете — код ујчевине (Константина Аријанита) у Милано.
Референце
уреди- ^ Schmitt, Oliver (2011). Skandermbeg et les sultans. стр. 71.
- ^ Barleti, Marin. Historia de uita et gestis Scanderbegi Epirotarum principis, Secvndvs, XVII. стр. 17.
- ^ Marinescu, Constantin (1994). La politique orientale d'Alfonse V d'Aragón, roi de Naples (1416-1458), напомена: цитирана страна књиге на линку недостаје. Institut d'Estudis Catalans. стр. 176.
Литература
уреди- Група аутора: „Историјски лексикон Црне Горе“, књига 1, „Daily Press“ Вијести, Подгорица, 2006. година.