Џаинизам

Џаинизам или ђаинизам, традицинално познат као џаина дарма, уз хиндуизам и сикизам је једна од три највеће индијске религије. Џаинизам прописује животни пут ослобођен сваког насиља према било ком живом бићу. Уз то се наглашава духовна независност и једнакост између свих облика живота. Џаине сматрају да су ненасиље и самоконтрола начини којима се постиже ослобођење — џаина. Постоје две велике струје — дигамбару и светамбару. Обе проповедају строги аскетизам, радикално ослобођење од материјалног и вегетаријанство.

Симбол џаинизма

Џаинизам је једна од најстаријих религија света. Џаинизам је настао у 8. или 7. веку п. н. е. у долини реке Ганг, у подручју које отприлике покрива данашња индијска држава Бихар. Верници своју историју рачунају кроз смењивање двадесет и четири првобитна заговорника њихове вере, а које називају тиртанкарама (tirthankara). Последњи од њих је Махавира, у чијој се ери свет тренутно налази. Дуги низ година џаинизам је био државна религија индијских држава и свих људи Индијског потконтинента. Од осмог века нове ере број верника је драстично опао, а већинско становништво практикује хиндуизам или ислам.

Данас су џаине верска мањима у Индији, са 4,2 милиона верника. Мале али значајне мањине односно имигрантске заједнице налазе се у Белгији, Канади, Хонгконгу, Јапану, Сингапуру и САД. Џаине су најписменија друштвена заједница у Индији (са чак 94,1% писмених припадника), а њихови списи спадају у најстарије у држави. Махатма Ганди, познат по строгом придржавању џаинске филозофије ненасиља, био је присталица ове религије.

Назив

Реч џаинизам изведена је од санскритског глагола џаина (позападњачено као џаин - jin) у значењу "победник", што је титула за џаинске мудраце. Ова игра речи односи се на вечну борбу страсти и телесних ужитака са једне и јаке воље и других позитивних вредности коју верници треба да поседују како би достигли џаину са друге стране. Исти назив носе све особе које су у овој верској борби успешно победиле.

Победа ових учитеља над страстима и обманама чула омогућила им је да постигну просветљење, а тиме ослобађање из круга препорађања, које се описује као стање чистог блаженства, знања и енергије. Пошто током свог живота сваки од ових ђина оснива заједницу монаха, монахиња и следбеника, фигуративно названих "преласком" (санскритски tirtha) преко бујице препорађања, сваки од њих, такође, носи заједнички назив tirthankara, "градитељ прелаза".

Историјат

Статуа Махавире

Иако џаинизам сматра да у сваком светском циклусу постоји низ од 24 "градитеља прелаза", при чему се циклус замишља као непрекидно окретање точка, научници се слажу да су једино последња два члана тог низа, Паршва и Махавира, историјске личности. Обојица су живела у времену великих друштвено-политичких промена и настајања разних религијских праваца у северној Индији. Древни пасторални начин живота, организован око индоаријског култа жртве, а описан и тумачен у текстовима који се заједнички називају Веде (око 1200-800. пре н. е.), као и ауторитет браманске свештеничке касте, полако су били замењивани урбанизацијом и комплексним државним системом, на чијем челу се налазио краљ, поседник до тада незабележене моћи. Аскетски начин живота какав су водили Паршва и Махавира био је уобичајени одговор на друштвену и интелектуалну нестабилност тога доба.

Не постоје записи из времена Паршве, те смо слику о њему принуђени да конструишемо на основу каснијих извора. Највероватније да је живео у 8. или 7. веку пре наше ере. Приказиван је као принц, слично свим другим тиртанкарама, који су још у пуној снази одбацили овај свет и, живећи као лутајуће аскете достизали просветљење. Чини се да је његово учење укључивало космологију и морални кодекс који се заснивао на ненасиљу, нелагању, неузимању било чега што није дато и одустајању од сваког поседа. Овај морални кодекс, уз додатак уздржавања од секса, представља пет великих завета које је Махавира препоручивао свим ђаинским аскетама и он се следи све до данас.

Махавира се обично схвата као утемељитељ џаинизма, но има више основа да га сматрамо проширитељем Паршвиног учења. Традиционално се његов живот смешта између 599. и 527. године пре наше ере, иако ти датуми могу бити и нешто каснији. Махавирино основно учење изведено је из његовог схватања да је сва патња у овом свету изазвана насиљем над душом, која живи у телесном облику на свим нивоима егзистенције, те да то спутава унутрашњи духовни потенцијал сваког појединог бића. Начин да се умањи ово насиље и достигне избављење од препорађања јесте у смиривању телесних чула и уздржавању од деловања, колико год је то могуће, углавном удаљавањем од заједнице и њених материјалних брига. Ђаинско учење истиче значај ненасиља (ахимса) за сва бића и значај аскетизма. Вегетаријанизам је кроз читаву ђаинску историју исто тако био врло важан елемент.

Доктрина

Џаинизам је религија која у своје средиште ставља људска бића и њихове проблеме. Он учи да је универзум вечан и да нема свог творца. Иако богови постоје у читавом низу небеса смештених изнад света људи, они немају утицаја на њега и сами ће једнога дана престати да буду богови, те се поново родити.

Ђаинско учење описује да је стварност састављена од две категорије: џива - то јест душа (коју у изворном облику карактеришу квалитети потпуног знања, енергије и блаженства); и неџива, то јест атоми (основни квалитети су им кретање и мировање) и етер, који заједно чине материјални свет, тамницу џиве. Џаинизам подучава духовном путу којим душа успева да побегне од утицаја карме (коју души привлаче дела насиља) и ослободи се из круга препорађања.

Ненасиље (ахимса)

Главни чланак: Ahimsa у Ђаинизму

Слика са поруком Ahiṃsā Paramo Dharma ('ненасиље је највиша врлина или религија')

Шака са точком на длану симболизује Ахимсу у Џаинизму. Свет у средини је ахимса. Точак представља дхармачакру, што представља одлучност да се заустави saṃsāra ('трансмиграција') путем непрестане потраге за истином и ненасиљем.

Принцип ахимсе (ненасиља или неповређивања) је фундаментално начело џаинизма. Верује се да особа мора да напусти све насилне активности, и без такве посвећености ненасиљу, сва верска понашања су безвредна. У ђаинској теологији, није битно колико коректно или дефанзивно насиље може да буде, особа не сме да убије било које биће, и „ненасиље је једна од највиших религиозних дужности”.

Ђаински текстови као што су Скаранга Сутра и Татвартасутра наводе да особа мора да се одрекне свог убијања живих бића, било малих или великјих, покретних или непокретних. Њихова теологија учи да се не сме убити било које живо биће, нити проузроковати нечије убиство, нити се сложити са било каквим убијањем директно или индиректно. Штавише, џаинизам наглашава ненасиље против свих бића не само у акцији, већ и у говору и у мислима. Наводи се да уместо мржње или насиља против било кога, „сва жива бића морају помоћи једни другима”. Насиље негативно утиче и уништава душу, нарочито када је насиље учињено са намером, мржњом или безбрижношћу, или када се индиректно узрокује или пристане на убијање људског или нељудског живог бића.

Идеја о поштовању ненасиља (ахимса) је присутна у хиндуистичким и будистичким канонским текстовима, и могуће је да она води порекло из старијих браманских ведских размишљања. Међутим, ни једна друга индијска религија није развила доктрину ненасиља и његових импликација у свакодневном животу у мери у којој је то случај са џаинизмом.

Неки ђаински научници интерпретирали су теолошку основу о ненасиљу као највишој верској дужности да се „не треба водити заслугом од давања или саосећања са другим створењима, нити дужношћу да се спасу сва створења”, већ да је оно резултат „континуиране самодисциплине”, чишћења душе које води до сопственог духовног развоја који на крају утиче на спасење и ослобађање од поновних рађања. Узроковање повреде било којег бића у било ком облику ствара лошу карму, што утиче на поновно рођење особе, будуће благостање и испаштање.

Касни средњовековни ђаински учењаци су преиспитали ахимса доктрину кад је особа суочена са спољашњом опасношћу или насиљем. На пример, они су оправдали насиље монаха да би заштитили калуђерице. Према Дандасу, јаинском учењаку Ђинадата Сури је писао у време муслиманских разарања храмова и прогона, да „свако ко учествује у религиозним делатностима и ко је био присиљен да се бори и убије некога није изгубио било какву духовну заслугу, већ је остварио спасење”. Међутим, такви примери у ђаинским списима који опраштају борбу и убијања под одређеним околностима, релативно су ретки.

Многострана реалност (anekāntavāda)

Главни чланак: Анекантавада

Други главни принцип џаинизма је анекантавада или анекантатва. Реч anekāntavāda је изведена из anekānta („не једностраност”, „многостраност”, или „многострукост”) и vada (доктрина, начин).

Доктрина анекантавада наводи да су истина и стварност сложени и увек имају више аспеката. Стварност се може искусити, али није је могуће потпуно изразити језиком. Човеков покушај комуницирања је Naya, објашњен као „делимичан израз истине”. Језик није истина, већ средство и покушај исказивања истине. Из истине, према Махавири, језик враћа, а не обрнуто. Може се искусити истина укуса, али се не може у потпуности изразити тај укус кроз језик. Сваки покушај изражавања тог искуства је syāt, или ваљан „у неком погледу”, али то и даље остаје „можда, само једна непотпуна перспектива”. На исти начин, духовне истине су сложене, имају вишеструке аспекте, а језик не може изразити њихов плуралитет, али кроз напор и одговарајућу карму могу се доживети.

Анекантавада премиса џаинизма је древна, што је евидентно по њеном помињању у будистичким текстовима као што је Саманафала Сута. Ђаин Агамас сугерише да је Махавирин приступ пружања одговора на сва метафизичко филозофска питања било „квалификовано да” (syāt). Ови текстови идентификују анекантавада доктрину као једну од кључних разлика између учења Махавире и Буде. Буда је поучавао средишњи пут, одбацујући крајности одговора „то јесте” или „то није” на метафизичка питања. Махавира, у контрасту с њим, учио је своје следбенике да прихвате оба одгороа, „то јесте” и „то није”, са „можда” квалификацијом и са спремношћу за разумевањем апсолутне реалности. Syādvāda (логичко предвиђање) и nayavāda (епистемолошка перспектива) џаинизма проширују концепт анекантаваде. Syādvāda препоручује изражавање анеканте путем префиксирање епита syād свакој фрази или изразу који описују „перманентно постојање”. Нема Бога креатора у џаинизму; постојање нема ни почетак нити крај, а трајно биће је концепционисано као jiva (душа) и ajiva (материја) унутар дуалистичког оквира анекантаваде.

У савременим временима, према Полу Дандасу, доктрину анекантавада многе џаине тумаче да је намењена да „промовише универзалну религиозну толеранцију”, и учење „плуралности” и „бенигног односа према другим [етичком, верским] позицијама”. Ово је проблематично и погрешно тумачење ђаинских историјских текстова и Махавировог учења, наводи Дандас. „Многостраност, вишеперспективност” учења Махавире су доктрина о природи апсолутне стварности и људске егзистенције, и то се понекад назива и доктрином „неапсолутизма”. Међутим, то није доктрина о толерисању и одобравању активности као што су жртвовања и убијања животиња за храну, нити насиља над неверницима или било којим другим живим бићем као „можда оправданим” чином. Пет завета за ђаинске монахе и монахиње, на пример, су строги захтеви, и не постоји „можда” или „то је само једна перспектива” о њима. Слично томе, од давнина је џаинизам коегзистирао је с будизмом и хиндуизмом, према Дандасу, али је џаинизам био веома критичан према системима знања и идеологијама својих ривала, и обратно.

Галерија

• 
  индијски храм Ранкпур
• 
  индијски храм Ранкпур
• 
  верници који се моле
• 
  уметност и писмо

Види још

• Застава џаинизма

Литература

• Dundas, Paul (2002). The Jains. Routledge. ISBN 978-0-415-26605-5. 
• Glasenapp, Helmuth Von (1999). Jainism: An Indian Religion of Salvation. Delhi: Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1376-2. Архивирано из оригинала 14. 12. 2021. г. Приступљено 12. 02. 2017. 
• Sangave, Vilas Adinath (2006). Aspects of Jaina religion (5 изд.). Bharatiya Jnanpith. ISBN 978-81-263-1273-3. 
• Flügel, Peter (2012). „Jainism”. Ур.: Anheier, Helmut K.; Juergensmeyer, Mark. Encyclopedia of Global Studies. Sage. 
• Alberts, Wanda (2007). Integrative Religious Education in Europe: A Study-of-Religions Approach. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-097134-7. 
• Appleton, Naomi (2016). Shared Characters in Jain, Buddhist and Hindu Narrative: Gods, Kings and Other Heroes. Taylor & Francis. ISBN 978-1-317-05574-7. 
• Arora, Udai Prakash, Udayana 
• Arunachalam, M., ур. (1981), Aintām Ulakat Tamil̲ Mānāṭu-Karuttaraṅku Āyvuk Kaṭṭuraikaḷ, International Association of Tamil Research 
• Babb, Lawrence A. (1996). Absent Lord: Ascetics and Kings in a Jain Ritual Culture. University of California Press. ISBN 978-0-520-91708-8. 
• Bailey, William (2012). The Theological Universe. Bailey Publishing, PA. ISBN 978-1-312-23861-9. 
• Balcerowicz, Piotr (2003). Essays in Jaina Philosophy and Religion. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1977-1. 
• Balcerowicz, Piotr (2009). Jainism and the definition of religion (1st изд.). Mumbai: Hindi Granth Karyalay. ISBN 978-81-88769-29-2. 
• Balcerowicz, Piotr (2015). Early Asceticism in India: Ājīvikism and Jainism. Routledge. ISBN 978-1-317-53853-0. 
• Bartley, C. J. (2013). The Theology of Rāmānuja: Realism and Religion. Routledge. ISBN 978-1-136-85306-7. 
• Bright, P.S., ур. (2010), General Knowledge Digest, Bright publications 
• Bronkhorst, Johannes (1993). The Two Traditions of Meditation in Ancient India. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1114-0. 
• Butalia, Tarunjit Singh; Small, Dianne P., ур. (2004). Religion in Ohio: Profiles of Faith Communities. Ohio University Press. ISBN 978-0-8214-1551-1. 
• Caillat, Colette (2003a), Gleanings from a Comparative Reading of Early Canonical Buddhist and Jaina Texts, 26 (1), Journal of the International Association of Buddhist Studies 
• Caillat, Colette (2003b). Qvarnström, Olle, ур. Jainism and Early Buddhism: Essays in Honor of Padmanabh S. Jaini. Jain Publishing Company. ISBN 978-0-89581-956-7. 
• Charitrapragya, Samani (2004). Sethia, Tara, ур. Ahimsā, Anekānta, and Jaininsm. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-2036-4. 
• Chatterjee, Asim Kumar (2000). A Comprehensive History of Jainism: From the Earliest Beginnings to AD 1000. Munshiram Manoharlal. ISBN 978-81-215-0931-2. 
• Clarke, Peter; Beyer, Peter (2009). The World's Religions: Continuities and Transformations. Routledge. ISBN 978-0-203-87212-3. 
• Cort, John (1987), „Medieval Jaina Goddess Traditions”, Numen, Brill Academic Publishers, 34 (2), doi:10.1163/156852787x00047 
• Cort, John E. (1995), „The Jain Knowledge Warehouses : Traditional Libraries in India”, Journal of the American Oriental Society, 115 (1): 77, JSTOR 605310, doi:10.2307/605310 
• Cort, John E., ур. (1998). Open Boundaries: Jain Communities and Cultures in Indian History. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-3785-8. 
• Cort, John E. (2001a). Jains in the World : Religious Values and Ideology in India. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513234-2. 
• Cort, John E. (2001b). White, David Gordon, ур. Tantra in Practice. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1778-4. 
• Cort, John E. (2010). Framing the Jina: Narratives of Icons and Idols in Jain History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538502-1. 
• Cush, Denise; Robinson, Catherine; York, Michael (2012). Encyclopedia of Hinduism. Routledge. ISBN 978-1-135-18978-5. 
• Dalal, Roshen (2010a) [2006]. The Religions of India: A Concise Guide to Nine Major Faiths. Penguin books. ISBN 978-0-14-341517-6. 
• Dalal, Roshen (2010b). Hinduism: An Alphabetical Guide. Penguin Books. ISBN 978-0-14-341421-6. 
• Das, Sisir Kumar (2005). A History of Indian Literature, 500–1399: From Courtly to the Popular. Sahitya Akademi. ISBN 978-81-260-2171-0. 
• Doniger, Wendy, ур. (1999). Encyclopedia of World Religions. Merriam-Webster. ISBN 978-0-87779-044-0. 
• Dundas, Paul (2003a). „Jainism and Buddhism”. Ур.: Buswell, Robert E. Encyclopedia of Buddhism. New York: Macmillan Reference Lib. ISBN 978-0-02-865718-9. 
• Dundas, Paul (2003b). Qvarnström, Olle, ур. Jainism and Early Buddhism: Essays in Honor of Padmanabh S. Jaini. Jain Publishing Company. ISBN 978-0-89581-956-7. 
• Dundas, Paul (2006). Olivelle, Patrick, ур. Between the Empires : Society in India 300 BCE to 400 CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-977507-1. 
• Fergusson, James (1876), A History of Architecture in All Countries: From the Earliest Times to the Present Day, 3, John Murray 
• Finegan, Jack (1989). An Archaeological History of Religions of Indian Asia. Paragon House. ISBN 978-0-913729-43-4. 
• Florida, Robert E. (2005). Human Rights and the World's Major Religions: The Buddhist tradition. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-31318-9. 
• Flügel, Peter (2002). „Terapanth Svetambara Jain Tradition”. Ур.: Melton, J.G.; Baumann, G. Religions of the World: A Comprehensive Encyclopedia of Beliefs and Practices. ABC-CLIO. ISBN 978-1576072233. 
• Flügel, Peter (2003). Qvarnström, Olle, ур. Jainism and Early Buddhism: Essays in Honor of Padmanabh S. Jaini. Jain Publishing Company. ISBN 978-0-89581-956-7. 
• Flügel, Peter (2005). King, Anna S.; Brockington, John, ур. Present Lord: Simandhara Svami and the Akram Vijnan Movement (PDF). The Intimate Other: Love Divine in the Indic Religions. New Delhi: Orient Longman. ISBN 9788125028017. 
• Flügel, Peter (2006). Studies in Jaina History and Culture: Disputes and Dialogues. Routledge. ISBN 978-1-134-23552-0. 
• Fohr, Sherry (2015). Jainism: A Guide for the Perplexed. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4742-2756-8. 
• Fohr, Sherry (2015). Jainism: A Guide for the Perplexed. Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-4742-2755-1. 
• Fowler, Jeaneane D. (2012). The Bhagavad Gita: A Text and Commentary for Students. Sussex Academic Press. ISBN 978-1-84519-346-1. 
• Freiberger, Oliver (2006). Asceticism and Its Critics: Historical Accounts and Comparative Perspectives. Oxford University Press. ISBN 978-0-1997-1901-3. 
• Fujinaga, S (2003). Qvarnström, Olle, ур. Jainism and Early Buddhism: Essays in Honor of Padmanabh S. Jaini. Jain Publishing Company. ISBN 978-0-89581-956-7. 
• Gombrich, Richard (2012). Buddhist Precept & Practice. Routledge. ISBN 978-1-136-15623-6. 
• Harvey, Graham (2016). Religions in Focus: New Approaches to Tradition and Contemporary Practices. Routledge. ISBN 978-1-134-93690-8. 
• Jacobi, Hermann (1964), Muller, Max, ур., Jaina Sutras (Translation) (The Sacred Books of the East Series, Volume XXII), Motilal Banarsidass (Original: Oxford University Press) 
• Hirakawa, Akira (1993). A History of Indian Buddhism: From Śākyamuni to Early Mahāyāna. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0955-0. 
• Hiriyanna, M. (1993). Outlines of Indian Philosophy. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1086-0. 
• Jain, Champat Rai (1917), The Ratna Karanda Sravakachara, The Central Jaina Publishing House, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Champat Rai (1924) [1916], Nyaya The Science Of Thought, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Champat Rai (1929), Risabha Deva – The Founder of Jainism, Allahabad: The Indian Press Limited, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Champat Rai (1929), The Practical Dharma, The Indian Press Ltd., „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Champat Rai (1930), Jainism, Christianity and Science, Allahabad: The Indian Press, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Champat Rai (1975), The Key Of Knowledge (Third изд.), New Delhi: Today and Tomorrow's Printers, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Dulichand (1998). Thus Spake Lord Mahavir. Chennai: Sri Ramakrishna Math. ISBN 978-81-7120-825-8. 
• Jain, Jyotindra; Fischer, Eberhard (1978). Jaina Iconography. 12. Brill Publishers. ISBN 978-90-04-05259-8. 
• Jain, Kailash Chand (1991). Lord Mahāvīra and His Times. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0805-8. 
• Jain, Prof. S.A. (1992), Reality (English Translation of Srimat Pujyapadacharya's Sarvarthasiddhi) (Second изд.), Jwalamalini Trust, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2011). Acharya Umasvami's Tattvarthsutra (1st изд.). Uttarakhand: Vikalp Printers. ISBN 978-81-903639-2-1. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2012). Acharya Amritchandra's Purushartha Siddhyupaya: Realization of the Pure Self, With Hindi and English Translation. Vikalp Printers. ISBN 978-81-903639-4-5. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2013). Ācārya Nemichandra's Dravyasaṃgraha. Vikalp Printers. ISBN 978-81-903639-5-2. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2014). Acarya Pujyapada's Istopadesa – the Golden Discourse. ISBN 978-81-903639-6-9. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2015). Acarya Samantabhadra's Svayambhustotra: Adoration of The Twenty-four Tirthankara. Vikalp Printers. ISBN 978-81-903639-7-6. Архивирано из оригинала 16. 9. 2015. г. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2016). Ācārya Samantabhadra’s Ratnakarandaka-śrāvakācāra: The Jewel-casket of Householder's Conduct. Vikalp Printers. ISBN 978-81-903639-9-0. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jaini, Padmanabh (1980). Doniger, Wendy, ур. Karma and Rebirth in Classical Indian Traditions. University of California Press. ISBN 978-0-520-03923-0. 
• Jaini, Padmanabh S. (1991). Gender and Salvation: Jaina Debates on the Spiritual Liberation of Women. University of California Press. ISBN 978-0-520-06820-9. 
• Jaini, Padmanabh S. (1998) [1979]. The Jaina Path of Purification. Delhi: Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1578-0. 
• Jaini, Padmanabh S., ур. (2000). Collected Papers On Jaina Studies (First изд.). Delhi: Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1691-6. 
• Jambuvijaya, Muni (2002). Balcerowicz, Piotr; Mejor, Marek, ур. Essays in Jaina Philosophy and Religion. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1977-1. 
• Jones, Constance; Ryan, James D. (2007). Encyclopedia of Hinduism. Infobase Publishing. ISBN 978-0816054589. 
• Jansma, Rudi; Jain, Sneh Rani (2006). Introduction to Jainism. Jaipur: Prakrit Bharti Academy. ISBN 978-81-89698-09-6. 
• Johnson, W. J. (1995). Harmless Souls: Karmic Bondage and Religious Change in Early Jainism with Special Reference to Umāsvāti and Kundakunda. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1309-0. 
• Johnston, William M. (2000). Encyclopedia of Monasticism: A-L. Routledge. ISBN 978-1-57958-090-2. 
• Jones, Constance; Ryan, James D. (2006). Encyclopedia of Hinduism. Infobase Publishing. ISBN 978-0-8160-7564-5. 
• Jones, Lindsay (2005). Encyclopedia of religion. USA: Macmillan Reference. ISBN 978-0-02-865733-2. 
• Joseph, P. M. (1997). Jainism in South India. ISBN 978-81-85692-23-4. 
• Kelting, M. Whitney (2009). Heroic Wives Rituals, Stories and the Virtues of Jain Wifehood. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973679-9. 
• Koller, John M. (јул 2000), „Syādvadā as the Epistemological Key to the Jaina Middle Way Metaphysics of Anekāntavāda”, Philosophy East and West, Honolulu, 50 (3): 628, ISSN 0031-8221, JSTOR 1400182, doi:10.1353/pew.2000.0009 
• Juergensmeyer, Mark (2011). The Oxford Handbook of Global Religions. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-976764-9. 
• Klostermaier, Klaus K. (2007). A Survey of Hinduism: Third Edition. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-7082-4. 
• Kumar, Sehdev (2001). A Thousand Petalled Lotus: Jain Temples of Rajasthan: Architecture & Iconography. Abhinav Publications. ISBN 9788170173489. 
• Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: A-M. 1. The Rosen Publishing Group. ISBN 978-0-8239-3179-8. 
• Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: N-Z. 2. The Rosen Publishing Group. ISBN 978-08239-228-71. 
• Long, Jeffery D. (2009). Jainism: An Introduction. I. B. Tauris. ISBN 978-0-8577-3656-7. 
• Long, Jeffery D. (2013). Jainism: An Introduction. I. B. Tauris. ISBN 978-0-8577-1392-6. 
• Lorenzen, David N. (1978), „Warrior Ascetics in Indian History”, Journal of the American Oriental Society, 98 (1), doi:10.2307/600151 
• Mahony, William (1997). The Artful Universe: An Introduction to the Vedic Religious Imagination. State University of New York Press. ISBN 978-0791435809. 
• Markham, Ian S.; Lohr, Christy (2009). A World Religions Reader. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-7109-0. 
• Matilal, Bimal Krishna (1990). Logic, Language and Reality: Indian Philosophy and Contemporary Issues. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0717-4. 
• Matilal, Bimal Krishna (1998). Ganeri, Jonardon; Tiwari, Heeraman, ур. The Character of Logic in India. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-3739-1. 
• McFaul, Thomas R. (2006). The Future of Peace and Justice in the Global Village: The Role of the World Religions in the Twenty-first Century. Greenwood Publishing. ISBN 978-0-275-99313-9. 
• Melton, J. Gordon, ур. (2011). Religious Celebrations: An Encyclopedia of Holidays, Festivals, Solemn Observances, and Spiritual Commemorations. 1. ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-206-7. 
• Melton, J. Gordon; Baumann, Martin, ур. (2010). Religions of the World: A Comprehensive Encyclopedia of Beliefs and Practices. One: A-B (Second изд.). ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-204-3. 
• Michell, George l. (2014). Temple Architecture and Art of the Early Chalukyas: Badami, Mahakuta, Aihole, Pattadakal. Niyogi Books. ISBN 978-93-83098-33-0. 
• Mookerji, Radha Kumud (1988) [first published in 1966]. Chandragupta Maurya and his times (4th изд.). Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0433-3. 
• Mugambi, J.N.K., ур. (2010) [1990]. A Comparative Study of Religions (Second изд.). University of Nairobi Press. ISBN 978-9966-846-89-1. 
• Nesfield, John Collinson (1885), Brief View of the Caste System of the North-Western Provinces and Oudh, North-Western Provinces and Oudh Government Press 
• Olson, Carl (2014), „The conflicting themes of nonviolence and violence in ancient Indian asceticism as evident in the practice of fasting”, International Journal of Dharma Studies, Springer Nature, 1 (2), doi:10.1186/2196-8802-2-1 
• Owen, Lisa (2012). Carving Devotion in the Jain Caves at Ellora. Brill. ISBN 978-90-04-20629-8. 
• Pal, Pratapaditya (1986). Indian Sculpture: Circa 500 B.C.-A.D. 700. 1. Los Angeles Country Museum of Art, University of California Press. ISBN 978-0-87587-129-5. 
• Pande, Govind (1957). Studies in the Origins of Buddhism. Motilal Banarsidass (Reprint: 1995). ISBN 978-81-208-1016-7. 
• Pandey, Janardan (1998). Gandhi and 21st Century. ISBN 978-81-7022-672-7. 
• Pandya, Prashant H. (2014), Indian Philately Digest 
• Pechilis, Karen; Raj, Selva J., ур. (2013). South Asian Religions: Tradition and Today. Routledge. ISBN 978-0-203-07993-5. 
• Perrett, Roy W. (2013). Philosophy of Religion: Indian Philosophy. Routledge. ISBN 978-1-135-70322-6. 
• Peter, Berger (2010). The Anthropology of Values: Essays in Honour of Georg Pfeffer. India: Pearson Education. ISBN 978-81-317-2820-8. 
• Pope, George Uglow (1880), A Text-book of Indian History, W.H. Allen & Company 
• Price, Joan (2010). Sacred Scriptures of the World Religions: An Introduction. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0-8264-2354-2. 
• Raju, P. T. (1985). Structural Depths of Indian Thought. State University of New York Press. ISBN 978-0-88706-139-4. 
• Rankin, Aidan D.; Mardia, Kantilal (2013). Living Jainism: An Ethical Science. John Hunt Publishing. ISBN 978-1-78099-911-1. 
• Mishra, Susan Verma; Ray, Himanshu Prabha (2016). The Archaeology of Sacred Spaces: The Temple in Western India, 2nd Century BCE–8th Century CE. Routledge. ISBN 978-1-317-19374-6. 
• Roy, Ashim Kumar (1984), „9. History of the Digambaras”, A history of the Jainas, Gitanjali, OCLC 11604851, Архивирано из оригинала 23. 2. 2018. г., Приступљено 12. 2. 2018 
• Rudolph, Lloyd I.; Rudolph, Susanne Hoeber (1984). The Modernity of Tradition: Political Development in India. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-73137-7. 
• Salvadori, Cynthia (1989). Through open doors. Kenway. ISBN 978-9966-848-05-5. 
• Sangave, Vilas Adinath (1980). Jaina Community: A Social Survey (2nd изд.). Bombay: Popular Prakashan. ISBN 978-0-317-12346-3. 
• Sangave, Vilas Adinath (2001). Facets of Jainology: Selected Research Papers on Jain Society, Religion, and Culture. Mumbai: Popular Prakashan. ISBN 978-81-7154-839-2. 
• Saraswati, Dayanand (1908), An English translation of Satyarth Prakash (Reprinted in 1970) 
• Sastri, K. A. Nilakanta (1976), A history of South India from prehistoric times to the fall of Vijayanagar, Oxford University Press 
• Sethia, Tara (2004). Ahiṃsā, Anekānta and Jainism. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-2036-4. 
• Singh, Ram Bhushan Prasad (2008) [1975]. Jainism in Early Medieval Karnataka. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-3323-4. 
• Singh, Upinder (2016). A History of Ancient and Early Medieval India: From the Stone Age to the 12th Century. Pearson Education. ISBN 978-93-325-6996-6. 
• Singhvi, Laxmi Mall; Chopra, Tarun (2002), Jain temples in India and around the world, Himalayan Books 
• Shah, Umakant Premanand (1987). Jaina-rūpa-maṇḍana: Jaina iconography. Abhinav Publications. ISBN 978-81-7017-208-6. 
• Shah, Natubhai (2004). Jainism: The World of Conquerors. I. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1938-2. 
• Shah, Natubhai (1998b). Jainism: The World of Conquerors. 2. Sussex Academic Press. ISBN 978-1-898723-31-8. 
• Shaw, Jeffrey M.; Demy, Timothy J. (2017). War and Religion: An Encyclopedia of Faith and Conflict. ABC-CLIO. ISBN 978-1-61069-517-6. 
• Solomon, Robert C.; Higgins, Kathleen M. (1998). A Passion for Wisdom: A Very Brief History of Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511209-2. 
• Soni, Jayandra (1991), „Dravya, guna and paryāya in Jaina thought”, Journal of Indian Philosophy, Springer Nature, 19 (1), doi:10.1007/bf00158160 
• Spuler, Bertold (1952). Handbook of Oriental Studies. BRILL. ISBN 978-90-04-04190-5. 
• Taylor, Bron (2008). Encyclopedia of Religion and Nature. Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-4411-2278-0. 
• Titze, Kurt (1998). Jainism: A Pictorial Guide to the Religion of Non-Violence (2 изд.). Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1534-6. 
• Tukol, Justice T. K. (1976), Sallekhanā is Not Suicide (1st изд.), Ahmedabad: L.D. Institute of Indology, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Umāsvāti, Umaswami (1994). That which is (Translator: Nathmal Tatia). Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-06-068985-8. 
• Vallely, Anne (2002). Guardians of the Transcendent: An Ethnology of a Jain Ascetic Community. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-8415-6. 
• Voorst, Robert E. Van (2015). RELG: World (Second изд.). Cengage Learning. ISBN 978-1-285-43468-1. 
• Wiley, Kristi L. (2009). The A to Z of Jainism. 38. Scarecrow. ISBN 978-0-8108-6337-8. 
• Wiley, Kristi L. (2004). Historical Dictionary of Jainism. Scarecrow. ISBN 978-0-8108-6558-7. 
• Williams, Robert (1991). Jaina Yoga: A Survey of the Mediaeval Śrāvakācāras. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0775-4. 
• Winternitz, Moriz (1993). History of Indian Literature: Buddhist & Jain Literature. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0265-0. 
• Zimmer, Heinrich (1953) [1952]. Campbell, Joseph, ур. Philosophies Of India. London, E.C. 4: Routledge & Kegan Paul Ltd. ISBN 978-81-208-0739-6. 
• Zvelebil, Kamil (1992). Companion Studies to the History of Tamil Literature. BRILL Academic. ISBN 978-90-04-09365-2. 
• Agarwal, M. K. (2012). From Bharata to India (Volume 1: Chrysee the Golden изд.). iUniverse. ISBN 9781475907667. 
• Agarwal, M. K. (2013). The Vedic Core of Human History: And Truth will be the Savior. iUniverse. ISBN 9781491715956. 
• Robinson, Thomas Arthur (2006). World Religions. Hymns Ancient and Modern Ltd. ISBN 9780334040149. 

Спољашње везе

• "Jainism". Encyclopædia Britannica Online.
• Џаинизам на сајту Curlie (језик: енглески)