Bela repa
Bela repa (Brassica rapa subsp. rapa) je korenasto povrće[1] koje se obično uzgaja u umerenim klimatskim uslovima širom sveta zbog svog belog, mesnatog korena.[2][3] Male, nežne sorte se uzgajaju za ljudsku ishranu, dok se veće sorte uzgajaju kao hrana za stoku. Naziv turnip – koji se koristi u mnogim regionima – takođe može uključivati rutabagu, nip ili svid.[4]
| Bela repa | |
|---|---|
| |
| Koreni bele repe | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Rosids |
| Red: | Brassicales |
| Porodica: | Brassicaceae |
| Rod: | Brassica |
| Vrsta: | |
| Varijetet: | B. r. var. rapa
|
| Trinomijalno ime | |
| Brassica rapa var. rapa | |
Etimologija
уредиPoreklo reči turnip je neizvesno, mada se pretpostavlja da bi to mogla biti složenica od turn kao u rounded (zaobljen) na strugu i neep, izvedeno od latinskog napus, reči za biljku. Prema Univerzalnom etimološkom rečniku engleskog jezika,[5][6] turn se odnosi na „okrugli napus da bi se razlikovao od napija, koji su uglavnom bili dugački“.[7]
Opis
уреди.jpg)
Najčešća vrsta repe je uglavnom bele kože, osim gornjih 1 do 6 centimetara (1⁄2 do 2 1⁄2 inča), koji vire iznad zemlje i ljubičasti su ili crveni ili zelenkasti na mestima gde su izloženi suncu. Ovaj nadzemni deo se razvija iz tkiva stabljike, ali je spojen sa korenom. Unutrašnje meso je potpuno belo. Koren je otprilike loptast, od 5—20 cm (2—8 in) u prečniku i nema bočne korene. Ispod, glavni koren (normalan koren ispod natečenog korena za skladištenje) je tanak i dugačak 10 cm (4 in) ili više; često se odreže pre nego što se povrće proda. Listovi rastu direktno iz nadzemnog ramena korena, sa malo ili bez vidljive krune ili vrata (kao kod rutabaga).
Listovi repe se ponekad jedu kao „repina salata“ („vrhovi repe“ u Velikoj Britaniji), a po ukusu podsećaju na senfno zelenilo[8][9] (sa kojim su usko povezani). Zelena repa je uobičajen prilog u kuhinji na jugoistoku SAD, prvenstveno tokom kasne jeseni i zime. Poželjni su manji listovi. Sorte repe koje se uzgajaju posebno zbog lišća podsećaju na senfno zelje i imaju male korene. To uključuje rapini (brokole rabe),[10][11][12][13] bok čoj[14][15][16] i kineski kupus.[17] Slično kao kod sirovog kupusa ili rotkvice, listovi i koreni repe imaju oštar ukus koji nakon kuvanja postaje blaži.
Koreni repe teže do 1 kilogram (2 pounds 3 ounces), iako se obično ubiraju kada su manji. Veličina je delimično funkcija sorte, a delom funkcija dužine vremena rasta repe.
Ishrana
уреди| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 84 kJ (20 kcal) |
4,4 g | |
| Šećeri | 0,5 g |
| Prehrambena vlakna | 3,5 g |
0,2 g | |
1,1 g | |
| Vitamini | |
| Vitamin A ekv. | (48%) 381 μg(42%) 4.575 μg |
| Tiamin (B1) | (4%) 0,045 mg |
| Riboflavin (B2) | (6%) 0,072 mg |
| Niacin (B3) | (3%) 0,411 mg |
| Vitamin B5 | (5%) 0,274 mg |
| Vitamin B6 | (14%) 0,18 mg |
| Folat (B9) | (30%) 118 μg |
| Vitamin C | (33%) 27,4 mg |
| Vitamin E | (13%) 1,88 mg |
| Vitamin K | (350%) 368 μg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (14%) 137 mg |
| Gvožđe | (6%) 0,8 mg |
| Magnezijum | (6%) 22 mg |
| Mangan | (16%) 0,337 mg |
| Fosfor | (4%) 29 mg |
| Kalijum | (4%) 203 mg |
| Natrijum | (2%) 29 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Voda | 93,2 g |
| Lutein | 8440 µg |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA | |
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 92 kJ (22 kcal) |
5,1 g | |
| Šećeri | 3,0 |
| Prehrambena vlakna | 2,0 g |
0,1 g | |
0,7 g | |
| Vitamini | |
| Tiamin (B1) | (2%) 0,027 mg |
| Riboflavin (B2) | (2%) 0,023 mg |
| Niacin (B3) | (2%) 0,299 mg |
| Vitamin B5 | (3%) 0,142 mg |
| Vitamin B6 | (5%) 0,067 mg |
| Folat (B9) | (2%) 9 μg |
| Vitamin C | (14%) 11,6 mg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (3%) 33 mg |
| Gvožđe | (1%) 0,18 mg |
| Magnezijum | (3%) 9 mg |
| Mangan | (3%) 0,071 mg |
| Fosfor | (4%) 26 mg |
| Kalijum | (4%) 177 mg |
| Natrijum | (1%) 16 mg |
| Cink | (1%) 0,12 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Voda | 93,6 g |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA | |
Kuvani zeleni listovi repe („repino zelje“) obezbeđuju 84 kilojoules (20 kilocalories) energije hrane[18][19][20] u referentnoj porciji od 100 g (3 1⁄2 oz), i imaju 93 % vode, 4% ugljenih hidrata i 1% proteina, sa zanemarljivom količinom masti (tabela). Kuvano zelje je bogat izvor (više od 20% dnevne vrednosti, DV), posebno vitamina K (350% DV), sa vitaminom A, vitaminom C i folatom takođe u značajnom sadržaju (30% DV ili više, tabela). Kuvana repa takođe sadrži značajan udeo luteina (8440 mikrograma na 100 g).
U referentnoj količini od 100 grama, kuvani koren repe daje 92 kJ (22 kcal), sa samo vitaminom C u umerenoj količini (14% DV). Ostali mikroelementi u kuvanoj repi su u malom ili zanemarljivom sadržaju (tabela). Kuvana repa je 94% vode, 5% ugljenih hidrata i 1% proteina, sa zanemarljivom količinom masti.
Istorija
уредиDivlji oblici repe i njenih srodnika, senfa i rotkvice, nalaze se u zapadnoj Aziji i Evropi. Počevši od 2000. godine pre nove ere, srodne podvrste uljarica Brassica rapa, poput oleifera', možda su bile pripitomljene nekoliko puta od Mediterana do Indije, iako to nisu iste repe koje se uzgajaju zbog svojih korena.[14] Prethodne procene datuma pripitomljavanja ograničene su na lingvističke analize imena biljaka.[21]
Jestiva repa je prvi put pripitomljena u centralnoj Aziji pre nekoliko hiljada godina, za šta postoji podrška genetskih studija divljih i domaćih sorti koje pokazuju da su sorte iz centralne Azije genetski najraznovrsniji usevi.[22] Drevne književne reference na repu u centralnoj Aziji, i postojanje reči za „repu“ u jezicima predaka regiona, takođe podržavaju repu kao originalni odomaćeni oblik Brassica rapa subsp. rapa.[22] Kasnije se proširila na Evropu i istočnu Aziju, a farmeri u obe oblasti su kasnije birali veće listove; nakon toga je postala važna hrana u helenističkom i rimskom svetu.[14] Repa se proširila u Kinu i stigla u Japan do 700. godine.[14]
Repa je bila važna kultura u kuhinji Antebelum Amerike.[23][24] Uzgajane su zbog svih zelenih delova, kao i zbog korena, i mogle su da daju jestivo zelenilo u roku od nekoliko nedelja od sadnje, što ih čini osnovnim proizvodom novih plantaža koje su još uvek u procesu ostvarivanja produktivnosti. Mogle bi da budu zasađene kasno u jesen, i da i dalje pružaju novopridošlim naseljenicima izvor hrane. Tipičan južnjački način kuvanja repe je bio da se kuva sa komadom slane svinjetine. Čorba dobijena ovim procesom bila je poznata kao lonac liker[25][26] i servirana je sa izmrvljenim kukuruznim poneom,[27][28][29] [30] često napravljenim od grubog brašna kada je malo drugog bilo dostupno duž granice pre rata.[31]
Kultivacija
уредиAmerička Kućna ciklopedija iz 1881. godine[32] savetuje da se repa može uzgajati na poljima koja su drljana i orana. Preporučuje se sadnja krajem maja ili juna, a plevljenje i proređivanje motikom tokom celog leta.[33]
Kao korenasti usev, repa najbolje raste u hladnom vremenu; visoke temperature uzrokuju da korenje postane drvenasto i lošeg ukusa. Obično se sade u proleće u hladnim klimatskim uslovima (kao što su sever SAD i Kanada) gde je sezona rasta samo 3-4 meseca. U umerenim klimatskim uslovima (onim sa vegetacijom od 5-6 meseci), repa se takođe može saditi u kasno leto kao drugi jesenji usev. U klimatskim uslovima sa toplim vremenom (sezona rasta od 7 ili više meseci), sade se u jesen. 55–60 dana je prosečno vreme od sadnje do žetve.
Repa je dvogodišnja biljka, od klijanja do reprodukcije prođe dve godine. Prvu godinu koren provodi rastući i čuvajući hranljive materije, a druge godine cveta, proizvodi seme i umire. Cvetovi repe su visoki i žuti, a seme se formira u mahunama nalik grašku. U oblastima sa manje od sedam meseci vegetacije, temperature su previše niske da bi korenje preživelo zimu. Za dobijanje semena potrebno je vaditi repu i čuvati je preko zime, vodeći računa da se ne oštetite listovi. Tokom proleća, može se vratiti u zemlju da bi završio životni ciklus.[34]:98
-
Turnip (cvet) -
Svežanj tokijske repe
Relevantnost u ljudskoj upotrebi
уредиU Engleskoj oko 1700. godine Čarls „Turnip“ Taunšend[35][36] je promovisao upotrebu repe u četvorogodišnjem sistemu plodoreda koji je omogućio ishranu stoke tokom cele godine.[37] U Sjedinjenim Državama, manje belo povrće se zove repa, dok se veće žuto naziva rutabaga, što je pozajmljenica iz švedskog rotabagge (dijalekatska reč iz Vastergotlanda[38][39]). U većem delu Engleske repa je ista, dok se krupnije žute nazivaju šveđanima. U Škotskoj, veće žuto povrće se naziva repa.
U austrijskom regionu Vajldšonau farmeri proizvode neku vrstu rakije koja se zove Krautinger od varijacije Brassica rapa ssp. Rapa, pošto su za to dobili dozvolu pod caricom Marijom Terezijom u 18. veku.[40] Poznata je po svom izrazitom ukusu i mirisu.
Heraldika
уреди
Repa je staro povrće u heraldici. Koristio ga je Leonhard fon Kučač, princ-nadbiskup Salcburga. Repa je i dalje centralni deo štita Kučač am Ze.[41]
Reference
уреди- ^ López Camelo, Andrés F. (2004). Manual for the Preparation and Sale of Fruits and Vegetables. Food and Agriculture Organization of the United Nations. стр. 6. ISBN 92-5-104991-2. Приступљено 2009-07-31. „However, in the case of potatoes (Figure 10), sweet potatoes, and other root vegetables, readiness for harvest is based on the percentage of tubers of a specific size.”
- ^ „Botany Manual”. Ohio State University. Архивирано из оригинала 2004-08-06. г.
- ^ James D. Mauseth (2009). Botany: an introduction to plant biology. Jones & Bartlett Learning. стр. 145—. ISBN 978-0-7637-5345-0. Приступљено 28. 9. 2010.
- ^ Smillie, Susan (25. 1. 2010). „Are 'neeps' swedes or turnips?”. The Guardian.
- ^ The 20th edition of Bailey's Dictionary, dated 1763, is downloadable at Archive.org.
- ^ Reported by librarian Philip N. Cronenwett, year 1997, at Dartmouth.edu Library Bulletin, who also reports that in the 18th century Bailey's dictionary "was almost universally accepted as the dictionary of choice".
- ^ „An universal etymological English dictionary”. Internet Archive. Приступљено 21. 10. 2023.
- ^ Spect, C.E.; Diederichsen, A. (2001). „Brassica”. Ур.: Hanelt, Peter. Mansfeld's Encyclopedia of agricultural and horticultural crops (1. Engl. изд.). Berlin: Springer. стр. 1453‒1456. ISBN 3-540-41017-1. Архивирано из оригинала 28. 2. 2018. г. Приступљено 20. 2. 2018.
- ^ Wiersema, John H.; León, Blanca (2013). World Economic Plants: A Standard Reference (2nd изд.). Boca Raton, Florida: CRC Press. стр. 112. ISBN 978-1-4398-2142-8. Архивирано из оригинала 28. 2. 2018. г. Приступљено 20. 2. 2018.
- ^ „Brassica rapa (Ruvo Group)”. North Carolina State University, Cooperative Extension. 2021. Приступљено 30. 1. 2021.
- ^ Barbieri, G. (2008). „Glucosinolates profile of Brassica rapa L. subsp. Sylvestris L. Janch. var. esculenta Hort”. Food Chemistry. 107 (4): 1687—1691. doi:10.1016/j.foodchem.2007.09.054. Приступљено 2023-02-20.
- ^ Conversa, G. (2016). „Bio-physical, physiological, and nutritional aspects of ready-to-use cima di rapa (Brassica rapa L. subsp. sylvestris L. Janch. var. esculenta Hort.) as affected by conventional and organic growing systems and storage time”. Scientia Horticulturae. 213 (14): 76—86. doi:10.1016/j.scienta.2016.10.021. Приступљено 2023-02-20.
- ^ „Erbaio fotografico”. Università di Bologna - Dipartimento di scienze e tecnologie agro-alimentari. 2019.
- ^ а б в г Sanderson, Helen; Renfrew, Jane M. (2005). Prance, Ghillean; Nesbitt, Mark, ур. The Cultural History of Plants. Routledge. стр. 115. ISBN 0415927463.
- ^ „What Does Pak Choi Taste Like?”. Thrive Cuisine. 2. 3. 2019. Приступљено 13. 12. 2021.
- ^ „Genetic Characterization of Brassica rapa chinensis L.,B. rapa parachinensis (L. H. Bailey) Hanelt, and B. oleracea alboglabra (L. H. Bailey) Hanelt Using Simple Sequence Repeat Markers” (PDF). Philippine Journal of Science. децембар 2009. Приступљено 16. 2. 2023.
- ^ Heiney, Anna (2017-02-17). „Cabbage Patch: Fifth Crop Harvested Aboard Space Station”. NASA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-04-23. г. Приступљено 2018-05-11.
- ^ Allison Marsh (2020): "How Counting Calories Became a Science: Calorimeters defined the nutritional value of food and the output of steam generators Архивирано 2022-01-21 на сајту Wayback Machine" Online article on the IEEE Spectrum Архивирано 2022-01-20 на сајту Wayback Machine website, dated 29 December 2020. Accessed on 2022-01-20.
- ^ U. S. Food and Drug Administration (2019): "Calories on the Menu - Information for Архивирано 2022-01-20 на сајту Wayback Machine". Online document at the FDA Website Архивирано 2013-09-15 на сајту Wayback Machine, dated 5 August 2019. Accessed on 2022-01-20.
- ^ „What's the difference between a calorie and a kilojoule”. Queensland Health (на језику: енглески). 21. 2. 2017. Приступљено 29. 5. 2020.
- ^ Zohary, Daniel; Hopf, Maria; Weiss, Ehud (2012). Domestication of plants in the Old World : the origin and spread of domesticated plants in Southwest Asia, Europe, and the Mediterranean Basin (4th изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 139. ISBN 9780199549061.
- ^ а б McAlvay, Alex C.; Ragsdale, Aaron P.; Mabry, Makenzie E.; Qi, Xinshuai; Bird, Kevin A.; Velasco, Pablo; An, Hong; Pires, J. Chris; Emshwiller, Eve (30. 4. 2021). „Brassica rapa domestication: untangling wild and feral forms and convergence of crop morphotypes”. Molecular Biology and Evolution. 38 (8): 3358—3372. PMC 8321528
. PMID 33930151. doi:10.1093/molbev/msab108 — преко Oxford Academic.
- ^ Freedman, Paul. „American Restaurants and Cuisine in the Mid—Nineteenth Century”. New England Quarterly: 5—59.
- ^ Levenstein, Harvey (2003). Revolution at the Table: The Transformation of the American Diet. University of California Press. стр. 11. ISBN 9780520234390.
- ^ Covey, Herbert C.; Dwight Eisnach (2009). What the slaves ate: recollections of African American foods and foodways from the slave narratives. Santa Barbara, CA: Greenwood Press. стр. 78. ISBN 978-0-313-37497-5.
- ^ „Pot Liquor or Potlikker?”. The New York Times. 23. 2. 1982. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ Neal, Bill (15. 10. 2009). Bill Neal's Southern Cooking. University of North Carolina Press. ISBN 9780807889589.
- ^ Jackson, Jeremy (25. 3. 2003). The Cornbread Book: A Love Story with Reciples. HarperCollins. стр. 8. ISBN 9780060096793.
- ^ „Hannah Mary's Corn Pone”. Southern Cultures.
- ^ Sohn, Mark F. (28. 10. 2005). Appalachian Home Cooking: History, Culture and Recipes. University of Kentucky Press. стр. 91. ISBN 9780813191539.
- ^ Sam Bowers Hilliard, (2014). Hog Meat and Hoecake: Food Supply in the Old South, 1840–1860..
- ^ Kry, Tracey. „The Mince Meat Throwdown”. American Antiquarian Society. Приступљено 2. 3. 2023.
- ^ „Household Cyclopedia of 1881”. Matthew Spong. 1881.
- ^ Greene, Wesley (2012). „Turnip”. Vegetable Gardening the Colonial Williamsburg Way. Rodale. стр. 95—98. ISBN 978-1609611620. „Turnips are biennial plants that must pass through a winter season to form flowers and seed... In colder regions, they must be dug and stored for winter and replanted in spring.”
- ^ Frey, Linda. „Townshend, Charles, second Viscount Townshend (1674–1738)”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/27617. (Subscription or UK public library membership required.)
- ^ Dunthorne, Hugh (2015). Flanders and Holland in the Eighteenth Century (PDF).
- ^ Ashton, T S (1948). The Industrial Revolution. A Galaxy Book (Third printing, 1965 изд.). New York: Oxford University Press. стр. 21.
- ^ Lidmar-Bergström, Karna. „Sydsvenska höglandet”. Nationalencyklopedin (на језику: шведски). Cydonia Development. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ „Folkmängd 31 december; ålder”. Statistikdatabasen. Приступљено 1. 6. 2024.
- ^ „Wildschönauer Krautinger”.
- ^ Schmöger, M. (2010-01-27). „Keutschach am See, Carinthia (Austria)”. CRW Flags - Flags of the World (website) - Vexillology. Приступљено 2023-08-24. „Blazoning of arms ... on an inescutcheon Sable a turnip Argent with three leaves Vert.”
- ^ Hartemink, Ralf. „Kiikala”. Heraldry Wiki. Архивирано из оригинала 2022-10-23. г. Приступљено 2021-02-14. „Official blazon (Finnish): Punaisessa kentässä kultainen nauris”
Literatura
уреди- Troxell, William (2022-08-09). „What are Brassicas, Exactly?”. www.paveggies.org. Приступљено 2024-02-05.
- Nyerges, Christopher (2016). Foraging Wild Edible Plants of North America: More than 150 Delicious Recipes Using Nature's Edibles. Rowman & Littlefield. стр. 120—122. ISBN 978-1-4930-1499-6.
- Nugrahedi, Probo Y.; Verkerk, Ruud; Widianarko, Budi; Dekker, Matthijs (25. 11. 2014). „A Mechanistic Perspective on Process-Induced Changes in Glucosinolate Content in Brassica Vegetables: A Review”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 55 (6): 823—838. PMID 24915330. S2CID 25728864. doi:10.1080/10408398.2012.688076.
- „Bayer CropScience first to sequence the entire genome of rapeseed/canola” (Саопштење). Bayer CropScience. 9. 10. 2009. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2013.
- Overfield, Theresa (1995). „Phenylthiocarbamide”. Biological Variations in Health and Illness: Race, Age, and Sex Differences. CRC Press. стр. 102—3. ISBN 978-0-8493-4577-7.
- Wang, Xiaowu; Wang, Hanzhong; Wang, Jun; Sun, Rifei; Wu, Jian; Liu, Shengyi; Bai, Yinqi; Mun, Jeong-Hwan; et al. (2011). „The genome of the mesopolyploid crop species Brassica rapa”. Nature Genetics. 43 (10): 1035—9. PMID 21873998. S2CID 205358099. doi:10.1038/ng.919.
- Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x . hdl:10654/18083 .
- Al-Shehbaz, I.A. (2012). „Neotropical Brassicaceae”. Neotropikey—Interactive key and information resources for flowering plants of the Neotropics. Приступљено 2017-07-12.
- Metcalfe, C.R.; Chalk, L. (1950). Anatomy of Dicotyledons. 1: Leaves, Stem, and Wood in relation to Taxonomy, with notes on economic Uses. Oxford At The Clarendon Press. стр. 79—87.
- „Brassicaceae: Characters, Distribution and Types (With Diagram)”. biologydiscussion. 2016-08-30. Приступљено 12. 7. 2017.
- Naser A. Anjum; Iqbal Ahmad; M. Eduarda Pereira; Armando C. Duarte; Shahid Umar; Nafees A. Khan, ур. (2012). The Plant Family Brassicaceae: Contribution Towards Phytoremediation. Environmental Pollution. Springer Science & Business Media. ISBN 9789400739123.
- Hall, J.C.; Sytsma, K.J.; Iltis, H.H. (2002). „Phylogeny of Capparaceae and Brassicaceae based on chloroplast sequence data”. American Journal of Botany. 89 (11): 1826—1842. PMID 21665611. S2CID 39584525. doi:10.3732/ajb.89.11.1826.
- Renate Schmidt; Ian Bancroft, ур. (2010). Genetics and Genomics of the Brassicaceae. Plant Genetics and Genomics: Crops and Models. 9. Springer Science & Business Media.
- Su, Jun-Xia; Wang, Wei; Zhang, Li-Bing; Chen, Zhi-Duan (јун 2012). „Phylogenetic placement of two enigmatic genera, Borthwickia and Stixis, based on molecular and pollen data, and the description of a new family of Brassicales, Borthwickiaceae” (PDF). Taxon. 61 (3): 601—611. doi:10.1002/tax.613009. Архивирано (PDF) из оригинала 2017-08-03. г.
- Al-Shehbaz, Ihsan A. (2012). „A generic and tribal synopsis of the Brassicaceae (Cruciferae)”. Taxon. 61 (5): 931—954. doi:10.1002/tax.615002.
- Edger, Patrick P.; Tang, Michelle; Bird, Kevin A.; Mayfield, Dustin R.; Conant, Gavin; Mummenhoff, Klaus; Koch, Marcus A.; Pires, J. Chris (2014). „Secondary Structure Analyses of the Nuclear rRNA Internal Transcribed Spacers and Assessment of Its Phylogenetic Utility across the Brassicaceae (Mustards)”. PLOS One. 9 (7): e101341. Bibcode:2014PLoSO...9j1341E. PMC 4077792 . PMID 24984034. doi:10.1371/journal.pone.0101341 .
- Merriam-Webster, Merriam-Webster's Unabridged Dictionary, Merriam-Webster, Архивирано из оригинала 2020-05-25. г., Приступљено 2016-07-28.
- „Brassicales”. MOBOT. Приступљено 2017-07-18.
- Broadhurst, Catherine L.; Chaney, Rufus L. (2016). „Growth and Metal Accumulation of an Alyssum murale Nickel Hyperaccumulator Ecotype Co-cropped with Alyssum montanum and Perennial Ryegrass in Serpentine Soil”. Frontiers in Plant Science. 7 (451): 451. PMC 4824781 . PMID 27092164. doi:10.3389/fpls.2016.00451 .
- Woods, Harry Arthur. Ecological and Environmental Physiology of Insects. Ecological and Environmental Physiology Series. 3. Oxford biological.
- Winde, I; Wittstock, U. (2011). „Insect herbivore counteradaptations to the plant glucosinolate-myrosinase system”. Phytochemistry. 72 (13): 1566—75. Bibcode:2011PChem..72.1566W. PMID 21316065. doi:10.1016/j.phytochem.2011.01.016.
- Landis, Doug. „Management Options”. Integrated Pest Management. Michigan State University. Приступљено 10. 9. 2017.
- Reardon, Richard. „FHTET Biological Control Program—Sponsored Projects” (PDF). FHTET Biological Control Program. USDA Forest Service. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 10. 9. 2017.
- Becker, R. (2017). „Implementing Biological Control of Garlic Mustard—Environment and Natural Resources Trust Fund 2017 RFP” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2017-09-04. г.
- Guarino, Carmine; Casoria, Paolo; Menale, Bruno (2000). „Cultivation and use of isatis tinctoria L. (Brassicaceae) in Southern Italy”. Economic Botany. 54 (3): 395—400. S2CID 42741171. doi:10.1007/bf02864789.
- Binney, Ruth (2012). The Gardener's Wise Words and Country Ways. David & Charles. ISBN 978-0715334232.
- Koornneef, Maarten; Meinke, David (2010). „The development of Arabidopsis as a model plant” (PDF). The Plant Journal. 61 (6): 909—921. PMID 20409266. doi:10.1111/j.1365-313x.2009.04086.x . Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 2017-08-12.
- Hilty, John (2017). „Smooth Rock Cress”. Illinois Wildflowers. Dr. John Hilty. Приступљено 17. 4. 2018.
