Дан младости

Дан младости је био празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), који се обележавао 25. маја, прослављао се од 1945. до 1988. године. Овај празник је био повезан са рођенданом доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита (1892—1980) и првих година се обележавао само као његов рођендан, а 1957. године је на његову иницијативу постао Дан младости.

Главни симбол овог празника била је Штафета младости, која је ношена око месец и по дана кроз читаву територију Југославије и 25. маја предавана Титу на величанственом слету, који је организован на стадиону ЈНА

Историјат

Штафета младости је уведена 1945. године, на предлог омладине Крагујевца, као „Титова штафета“. У првој Титовој штафети, учествовало је 12500 омладинаца, који су претрчавши трасу дугу 9000 km, Титу предали првих девет штафетних палица и Плаву књигу са 15000 потписа омладине Шумадије. Те прве штафете предате су му у Загребу, док је наредних година, све до 1956. Тито лично примао последње носиоце штафете пред Белим двором у Београду, чему је претходио свечани дочек на Тргу Републике.

Године 1957, на Титову иницијативу, овај догађај проглашен је за „Дан младости“. До Титове смрти, 1980. године, штафета се додељивала лично њему на стадиону „ЈНА“ у Београду. Штафета младости 1980. године, која се у сусрет осамдесет и осмом Титовом рођендану, на дан његове смрти 4. маја затекла на путу по Хрватској, прекинула је свој пут и положена је на одар председника у Скупштини СФРЈ.

Штафета младости наставља свој живот и после смрти Јосипа Броза и постаје симбол љубави и оданости његовом делу. Са заклетвом Југословена да ће и убудуће бити чврсти и непоколебљиви на Титовом путу, предаје се испод портрета Јосипа Броза, председнику Савеза социјалистичке омладине Југославије.

Слет у Неготину поводом Дана младости 1976. године

Године 1987, у Југославији је избио скандал када је у Словенији објављено идејно решење љубљанског дизајнерског атељеа „Нови колективизам“, у ствари је био преправљени немачки нацистички плакат, копија дела „Трећи рајх“ Рихарда Клајна. Чак и решење које је на крају усвојено, разликовало се од претходних штафета. Урађена је од плексигласа, са осам капи крви које, гледано из данашње перспективе, могу наговештавати почетак проливања крви на овим просторима.

Те 1987. године, последњи пут је на београдском стадиону одржана приредба поводом Дана младости. Дана 26. јануара 1988. године ССОЈ је укинуо приредбу слета, која је била веома популарна.

Галерија

Приношење штафетне палице 1972. године у Пироту
Дочек штафете 1972. године у Пироту
Најављивање штафете 1972. године у Пироту
Дочек штафете 1972. године у Пироту
Свечани говор поводом даривања штафете 1972. године у Пироту
Пирот, 1972. године
Штафета младости, Добој, 1961. године
Слет у Неготину поводом Дана младости 1954.
Симболичне игре деце, Неготин, 1954.
Дефиле улицама пре почетка слета, Неготин, 1954.
Поворку младих пратили су и грађани, Неготин, 1954.
Интонирање химне за почетак слета, Неготин, 1954.

Носиоци Штафете младости

Штафета из 1969. године

За носиоце Штафете младости бирани су „узорни омладинци“ - односно најбољи ученици и студенти, млади радници, истакнути спортисти, акцијаши-ударници и уопште млади који су се истицали својим учењем, радом или залагањем. Посебна пажња придавана је првом и последњем носиоцу Штафете, који је имао задатак да је на прослави преда Титу, односно председнику ССОЈ.

Списак последњих носилаца Штафете младости, од 1957. до 1987. године:

1957 — Мико Трипало, председник Централног комитета Народне омладине Југославије
1958 — Мића Прелић, члан Штаба омладинских радних бригада на изградњи ауто-пута Љубљана-Загреб
1959 — Станка Горишек, радница из Цеља
1960 — Миле Гавритов, радник из Штипа
1961 — Слободан Јовановић, радник из Титовог Ужица
1962 — Фуада Миџић, студенткиња из Сарајева
1963 — Момчило Кнежевић, ученик из Пљеваља
1964 — Јосип Харцет, радник из Загреба
1965 — Мирослав Церар, југословенски репрезентативац у гимнастици
1966 — Мирко Анжел, потпоручник ЈНА
1967 — Миодраг Струњаш ученик из Пљеваља
1968 — Едвард Франковић ауто-механичар из Пазина
1969 — Катица Стефановић, студенткиња из Ниша
1970 — Љиљана Жежова, ученица из Скопља
1971 — Назмија Јењева, радница из Приштине
1972 — Бранко Мандић, радник из Бихаћа
1973 — Милан Иветић, радник из Кикинде
1974 — Војко Махнич, радник из Изоле
1975 — Вјера Беговић , студенткиња из Титограда
1976 — Миливоје Миша Маричић, земљорадник из села Селевац, код Смедеревске Паланке
1977 — Марица Лојен, ученица из Кумровца
1978 — Чеде Ђорђевски, студент из Скопља
1979 — Саније Хисени, студенткиња из Приштине^[1]
1980 — због смрти Јосипа Броза Тита Штафета је прекинула свој пут
1981 — Иван Ижак, машинбравар из Беочина
1982 — Цирил Заплотник, земљорадник из села Заплотник, код Крања
1983 — Миодраг Мрдак, официр дуге пловидбе из Котора
1984 — Милибор Антовић, рудар из Бора
1985 — Зоран Вигњевић, југословенски јуниорски првак у стрељаштву, са Крка
1986 — Татјана Додевска, запослена, као најбоља студенткиња, као приправница у СУП-у у Куманову
1987 — Рајмонда Борошај, ученица из Гњилана^[2]