Хронологија ДФЈ и КПЈ август 1945.
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току августа месеца 1945. године.
5. август
уреди- У Београду, од 5. до 7. августа, одржан Први конгрес Народног фронта Југославије (НФЈ), коме је присуствовало 1.186 делегата из читаве земље. На Конгресу су донета Основна програмска начела и утврђена линија унутрашње и спољне политике. Такође, усвојен је Статут организације, на основу кога је организацији промењен назив из дотадашњег Јединственог народноослободилачког фронта (ЈНОФ) у Народни фронт Југославије (НФЈ). У Народном фронту тада су биле заступљене и друге масовне друштвено-политичке организације — Јединствени синдикати радника и намештеника (ЈСРН), Уједињени савез антифашистичке омладине (УСАО) и Антифашистички фронт жена (АФЖ). На крају рада Конгреса изабран је Савезни одбор, Секретаријат, Извршни одбор, шест потпредседника и председник организације — Јосип Броз Тито, чиме је Народни фронт добио јединствено руководство.[1][2][3][4]
- У Сињу одржано традиционално витешко такмичење „Сињска алка“, на којем је славодобитник био алкар Бруно Вулетић, а заповедник алкарске свечаности алкарски војвода Петар Богдан Пеко.
7. август
уреди- У Београду, од 7. до 10. августа, одржано Треће заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), на коме је АВНОЈ потврдио све одлуке које је Председништво АВНОЈ-а донело између Другог и Трећег заседања. Усвајајући препоруке Савезничке конференције, одржане фебруара 1945. у Јалти, у АВНОЈ су укључени народни посланици Народне скупштине Краљевине Југославије изабрани 1938, који се нису компромитовали за време рата, као и личности из разних политичких група. У току заседања, АВНОЈ је 10. августа променио назив у Привремена народна скупштина ДФЈ и изабрао Председништво и одборе.[1]
8. август
уреди- Краљ Петар II Карађорђевић прогласом опозвао сву тројицу краљевских намесника, али намесници се нису повиновали краљевој одлуци.
10. август
уреди- Привремена влада ДФЈ формалним закључком анулирала краљеву одлуку о опозиву намесника.
19. август
уреди- Милан Грол, са образложењем „да се не поштује принцип демократије и слободе говора“, поднео оставку на место потпредседника Привремене владе ДФЈ. Овим чином Демократска странка је напустила Народни фронт Југославије, а 20. септембра се одлучила за бојкотовање новембарских избора.[5]
23. август
уреди- Привремена народна скупштина ДФЈ донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији.[5]
31. август
уреди- Председништво Привремене народне скупштине ДФЈ издало Указ којим су избори за Уставотворну скупштину расписани за 11. новембар.[5]
Референце
уреди- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 16.
- ^ „Први дан Конгреса Народног фронта Југославије: Употребимо снаге Народног фронта на даље задатке у изградњи наше државе, у изградњи друштва и новог човека”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 6. 8. 1945. стр. 1.
- ^ „Конгрес Народног фронта Југославије: Конгрес је усвојио Програм и Статут Народног фронта Југославије”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 7. 8. 1945. стр. 1.
- ^ „Први конгрес Народног фронта Југославије: Говор председника Народног фронта Југославије маршала Јосипа Броза Тита”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 8. 8. 1945. стр. 1.
- ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 17.
Литература
уреди- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804-2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084