Томо Курузовић
Томо Курузовић (Сарајево, 18. октобар 1930 — Београд, 2. август 2017) био је српски позоришни, филмски, ТВ глумац, режисер и књижевник.
| Томо Курузовић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Томо Курузовић |
| Датум рођења | 18. октобар 1930. |
| Место рођења | Сарајево, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 2. август 2017. (86 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Занимање | глумац, режисер, књижевник |
| Рад | |
| Битна улога | Давитељ против давитеља - официр Сиви камион црвене боје - старац 1 Више од игре - опанчар Чолак Слом - Драгиша Цветковић |
| Веза до IMDb-а | |
Живот
уредиРођен је 18. октобра 1930. на Бистрику изнад Принциповог моста у Сарајеву.[1][2] Оба родитеља су му из Бање Луке.[2] И отац и мајка су радили у позоришту, отац као позоришни фризер, власуљар и шминкер, а мајка као кројачица.[3][4] По завршетку рата је 1948. завршио Учитељску школу, након чега се запошљава као учитељ и управник школе у Чаракову код Приједора.[3] У Београд је стигао 1949.[2] Исте године се уписује на Академију за позориште и филм у класи проф. Јозе Лауренчића.[3] Академију за позориште и филм је завршио 1953, а дипломирао 1957.[3] У периоду од 1953. до 1957. ванредно је студирао југословенску књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву.[3] Од 1961. до 1966. је ванредно студирао режију на Факултету драмских уметности у Београду, прво у класи Вјекослава Афрића (1961), а затим у класи проф. др Хуга Клајна (1962—1966).[3] Како су му мајка и отац радили у позоришту, од своје пете године је играо дјечје улоге.[3] У Југословенском драмском позоришту је почео да наступа док је студирао глуму.[3] Први глумачки ангажман је добио у Сарајеву (1953—1961).[3] Један је од оснивача Малог позоришта у Сарајеву (Камерни Театар 55).[3] У Београд поново долази 1961, гдје добија ангажман у Савременом драмском позоришту (Београдско драмско позориште).[3] Оснивач је алтернативног позоришта „Сунце“ у новобеоградском Блоку 45, гдје је радио као управник.[3] Оснивач је студија „Тајне глуме“ при „Ђуро Салај“ АД у Београду, гдје је радио као професор.[3]
Био је члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења драмских писаца Србије и Удружења филмских глумаца Србије.[3] Наступао је у Београдском драмском позоришту све док није пензионисан.[4]
Женио се два пута.[4] Из првог брака има ћерку Сању, а из другог брака са костимографкињом Мирјаном Чиплић сина Александра Курузовића, који се бави сликарством.[4] Преминуо је 2. августа 2017. године од срчаног удара. Сахрањен је 7. августа 2017. године на Новом Бежанијском гробљу.[5][6][7]
Признања
уреди- Златни беочуг, за трајни допринос култури Београда (2009)[8]
- Златна плакета града Београда (1984)
- Глумац године, Змајеве дечје игре (1984)
- Орден рада са златним вијенцем (1984)
- „Мермер и звуци”, признање за режију и глумачку креацију представе „Петорица под барјаком”. Аранђеловац (1976)
- Сребрна колајна, Други фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну (1974)
- Шестоаприлска награда за умјетност, Сарајево (1957)
Дјела
уреди- Роман без романа (драма), Вршац (1984)
- Сведок Глуме (роман), Београд. 2003. ISBN 978-86-83465-02-6.
- Он мени - Ја њему (поема), Београд. 2008. ISBN 978-86-82273-14-1.
- Двопев (збирка песама - Тома Курузовић, Драган Деспот Ђорђевић), Кучево. 2008. ISBN 978-86-910187-2-6.
- Кроз приче и разговоре (биографија, Мирјана Чиплић Курузовић), Београд. 2018. ISBN 978-86-81316-01-6.
- Бранко по Томи (роман), Београд. 2019. ISBN 978-86-81316-03-0.
Режија
уредиНаправио је преко 40 режија и већи број позоришних комада.[3] Драматизирао је и адаптирао дјела Петра Кочића, Бранка Ћопића, Косте Трифковића, Меше Селимовића, Јована Стерије Поповића.[3]
Позоришне улоге
уредиЈедна од његових најзапаженијих адаптација и драматизација је монодрама Петар Пепо Бандић (Бранко Ћопић), коју је сам тумачио.[3]
- Петар Пепо Бандић (Петар Пепо Бандић)
- Николетина Бурсаћ (Николетина Бурсаћ)
- Дундо Мароје (Помет)
- Бећарац (Сељо)
Улоге на филму
уреди| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1940-те | |||
| 1948. | Живот је наш | ||
| 1950-те | |||
| 1955. | Шолаја (филм) | ||
| 1956. | Под сумњом | ||
| 1957. | Туђа земља | ||
| 1957. | Само људи | Мишко | |
| 1957. | Вратићу се | ||
| 1959. | Врата остају отворена | ||
| 1960-те | |||
| 1961. | Парче плавог неба | ||
| 1961. | Велико суђење | Мика | |
| 1962-1963. | Музеј воштаних фигура | ||
| 1963. | Необичне делије | ||
| 1963. | Викенд у небо | ||
| 1963. | Јазавац пред судом | ||
| 1964. | На место, грађанине Покорни! | Службеник | |
| 1965. | Инспектор | службеник | |
| 1965. | Суданија (ТВ филм) | ||
| 1965. | Лицем у наличје | ||
| 1966. | Лола Ђукић и Новак Новак | ||
| 1966. | Орлови рано лете (филм) | Кнез Ваљушко | |
| 1966. | Људи и папагаји | новинар листа „Сумрак“ | |
| 1967. | Златна праћка | младожења | |
| 1967. | Дежурна улица | ||
| 1967. | Наше приредбе | ||
| 1968. | Спавајте мирно | ||
| 1968. | Максим нашег доба | ||
| 1969. | Непријатељ народа | ||
| 1969. | Вели Јоже | ||
| 1969. | Хороскоп (филм) | Келнер | |
| 1970-те | |||
| 1971. | Чудо | Ћора, слепи човек | |
| 1971. | Дон Кихот и Санчо Панса | ||
| 1971. | Леваци | ||
| 1971. | Бубашинтер | капетан | |
| 1971. | Дипломци | Луле вепар | |
| 1972. | Болани Дојчин (ТВ) | ||
| 1972. | Купање | ||
| 1972. | Мајстори | болничар Пера | |
| 1973. | Девичанска свирка | кочијаш | |
| 1973. | Штићеник | Болничар | |
| 1973. | Наше приредбе (ТВ серија) | ||
| 1973. | Лептирица | Вуле воденичар | |
| 1974. | СБ затвара круг | Пижон | |
| 1974. | Реч по реч | Глумац | |
| 1975. | Синови | Јанко Шафарик | |
| 1975. | Познајете ли Павла Плеша? | ||
| 1975. | Руке (кратки) | ||
| 1975. | Зимовање у Јакобсфелду | ветеринар Фанка | |
| 1976. | Аранђелов удес | шнајдер | |
| 1976. | Морава 76 | ||
| 1976. | Салаш у малом риту (филм) | Фанка | |
| 1976. | Повратак отписаних (филм) | Мисирац | |
| 1977. | Више од игре | Опанчар Чолак | |
| 1978. | Тамо и натраг | Жан | |
| 1978. | Повратак отписаних (ТВ серија) | Мисирац | |
| 1979. | Слом | Драгиша Цветковић | |
| 1979. | Јоаким (филм) | ||
| 1979. | Осма офанзива | ујак Рожљика | |
| 1980-те | |||
| 1980. | Трен (ТВ серија) | ||
| 1981. | Краљевски воз | ||
| 1981. | Сок од шљива | шофер Ђура | |
| 1981. | Ми смо смешна породица (ТВ серија) | мајстор Цане | |
| 1982. | Мој тата на одређено време | родитељ на забави | |
| 1982. | Шпанац (ТВ серија) | ||
| 1982. | Бунар (кратки филм) | ||
| 1982. | Венеријанска раја | Тома | |
| 1982. | Вариола вера (филм) | болнички шофер | |
| 1983. | Карађорђева смрт | писар Јован | |
| 1983. | Мајка Вукосава пише говор | Вукосавин кум | |
| 1985. | Давитељ против давитеља | официр | |
| 1985. | Тајванска канаста | полицајац са машином | |
| 1985. | Шест дана јуна | поштар | |
| 1985. | Приче из фабрике | кафеџија Њуњо | |
| 1986. | Одлазак ратника, повратак маршала | ||
| 1987. | Последње лето детињства | ||
| 1987. | Резервисти | ||
| 1988. | Нека чудна земља | старац са одликовањима | |
| 1988. | Вук Караџић (серија) | трговац Кујунџић | |
| 1990-те | |||
| 1991. | Смрт госпође министарке | бомбонџија | |
| 1992. | Алекса Шантић (ТВ серија) | Зорка | |
| 1994. | Голи живот | Миладин | |
| 1995. | Крај династије Обреновић | Алекса Јовановић | |
| 1995. | Не веруј жени која пуши гитанес без филтера | деда | |
| 1996. | То се само свици играју (мини-серија) | Комшија | |
| 1996. | Срећни људи | Веља | |
| 1996. | Горе доле | Бошков пацијент Дотић | |
| 2000-те | |||
| 2000. | Дорћол-Менхетн | чика Васа | |
| 2002. | Држава мртвих | младожењин отац | |
| 2003. | Il papa buono | ||
| 2004. | Јелена (серија) | Грујица Грујовић | |
| 2004. | Карађорђе и позориште | Фочић | |
| 2004. | Смешне и друге приче | ||
| 2004. | Сиви камион црвене боје | Старац 1 | |
| 2006. | Друго стање (серија) | Бора самосталац | |
| 2006. | Fade to Black | сељак | |
| 2007. | Вратиће се роде | газда | |
| 2008. | Није крај | портир | |
| 2008. | Последња аудијенција | начелник румунске полиције | |
| 2009. | Неки чудни људи | газда кафане | |
| 2009. | Грех њене мајке (ТВ серија) | поштар | |
| 2010-те | |||
| 2010. | Бели анђео (филм) | директор | |
| 2010. | Бела лађа | председник месне заједнице | |
| 2010. | Ма није он такав | Бошков отац | |
| 2011. | Мој рођак са села | обавештајац Енвер | |
| 2011. | Милун(ка) | комшија | |
| 2011. | Grandpa Kovacs | Grandpa Kovacs | |
| 2012. | Устаничка улица | ||
| 2013. | На путу за Монтевидео | портир на факултету | |
| 2014. | Мали Будо | Блажо | |
| 2016. | Браћа по бабине линије | Никл Пертл | |
| 2017. | Синђелићи | Федоров отац | |
| 2017. | Сенке над Балканом | чика Лаза | |
| 2017. | Мамурлуци (ТВ серија) | деда | |
| 2018. | Немањићи - рађање краљевине | Теодор Анђел | |
Извори
уреди- ^ „Времеплов (18. октобар 2011)”. Радио-телевизија Србије. 18. 10. 2011. Приступљено 6. 3. 2012.
- ^ а б в „Балканском улицом: Тома Курузовић”. Радио-телевизија Србије. 18. 1. 2009. Приступљено 6. 3. 2012.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Позоришне и ТВ драме, Радомир Путник, Фестивал монодраме и пантомиме Земун, Макри Комерц Земун, Београд (2006)
- ^ а б в г „Томо Курузовић сведок глуме”. Илустрована Политика. Архивирано из оригинала 01. 05. 2012. г. Приступљено 6. 3. 2012.
- ^ Одлазак тумача Ћопићевих јунака („Данас”, 2. август 2017)
- ^ Одлазак Томе Курузовића („Вечерње новости”, 2. август 2017)
- ^ Преминуо глумац Тома Курузовић („Политика”, 2. август 2017)
- ^ Uručena priznanja Zlatni beočug (mondo.rs, 10.04.2009)
Спољашње везе
уреди- Илустрована Политика: Томо Курузовић сведок глуме (језик: српски)
- Томо Курузовић на сајту IMDb (језик: енглески)
- На снимању емисије „Мој Београд“ („Вечерње новости“, 1. март 2014)
- Земљу ће нам растурити то не могу да поднесем („Вечерње новости“, 29. новембар 2015)
- Српско глумиште је изгубило аутентичног глумца и професионалца (Б92, 2. август 2017)
- ТОМО, УБИ МИ ДЕТЕ: Зашто је због Мисирца прекинуто снимање ОТПИСАНИХ и како је за туру вињака продата култна реплика из РАДОВАНА ТРЕЋЕГ („Курир“, 19. септембар 2018)