Стефан Шћеповић (Београд, 10. јануар 1990) српски је фудбалер који игра на позицији нападача.

Стефан Шћеповић
Шћеповић као играч Спортинга из Хихона, 2017. године
Лични подаци
Пуно име Стефан Шћеповић
Датум рођења (1990-01-10)10. јануар 1990.(34 год.)
Место рођења Београд, СФР Југославија
Висина 1,87 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Мерида
Партизан
ОФК Београд
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008—2010 ОФК Београд 16 (1)
2008 Млади радник 2 (0)
2009 Сопот 11 (4)
2010 Сампдорија 2 (0)
2010—2011 Клуб Бриж 4 (0)
2011 Кортрајк 8 (1)
2011—2012 Хапоел Ако 31 (13)
2012—2013 Партизан 14 (8)
2013 Ашдод 13 (6)
2013—2014 Спортинг Хихон 39 (23)
2014—2016 Селтик 19 (4)
2015—2016 Хетафе 33 (6)
2016—2018 Хетафе 25 (3)
2017—2018 Спортинг Хихон 15 (4)
2018—2019 МОЛ Види 16 (7)
2019 Јагелонија Бјалисток 6 (0)
2020 Мачида зелвија 31 (1)
2021 Малага 13 (3)
2021—2022 АЕЛ Лимасол 40 (10)
2023 Бризбејн Роар 10 (1)
2023— Муангтонг јунајтед 10 (4)
Репрезентативна каријера**
2009—2011 Србија до 21 12 (7)
2012—2014 Србија 8 (1)
* Датум актуелизовања: 6. новембар 2023.
** Датум актуелизовања: 28. август 2017.

Клупска каријера

уреди

Шћеповић је сениорску каријеру почео у ОФК Београду. Дебитовао је за први тим ОФК Београда током такмичарске 2007/08. у Суперлиги Србије. Наредну 2008/09. сезону је провео на позајмицама. Током јесењег дела ове такмичарске године је наступао за Сопот у Српској лиги Београд а пролећни део је провео у Младом раднику из Пожаревца са којим је наступао у Првој лиги Србије. Вратио се затим у ОФК Београд и добио нешто већу минутажу током првог дела сезоне 2009/10. Наступио је на 12 суперлигашких утакмица током јесењег дела сезоне и постигао је један гол, 30. августа 2009. у победи 2:0 на гостовању Раду на Бањици.

У јануару 2010. је прослеђен на позајмицу у италијанску Сампдорију.[1] Наступио је на две утакмице за Сампдорију у Серији А, али клуб из Ђенове је одлучио да не откупи његов уговор.

У јулу 2010. је потписао трогодишњи уговор са белгијским Клуб Брижом.[2] За Бриж је наступио на четири првенствене утакмице након чега је током зимске паузе прослеђен на позајмицу у Кортрајк до краја 2010/11. сезоне.

Сезону 2011/12. је провео у израелском прволигашу Хапоелу из Акре.

У јуну 2012. потписао је двогодишњи уговор са београдским Партизаном.[3] Провео је само први део такмичарске 2012/13. у Партизану. На 14 првенствених утакмица је постигао осам голова. Играо је са Партизаном и у квалификацијама за Лигу шампиона (елиминисани од кипарског АЕЛ-а) као и у групној фази Лиге Европе. За разлику од домаћег првенства, Шћеповић је у европским утакмицама имао доста слабији учинак, само један гол на 10 наступа. У јануару 2013. је прослеђен на позајмицу у израелски Ашдод до краја сезоне.[4]

У јулу 2013, и даље као играч Партизана, Шћеповић је прослеђен на позајмицу у шпанског друголигаша Спортинг из Хихона.[5] На првих пет утакмица за Хихон је постигао по барем један гол и тим учинком је ушао у клупску историју као први фудбалер који је то урадио.[6] У јануару 2014. је и званично постао Спортингов играч пошто је клуб из Хихона откупио његов уговор од Партизана.[7] Шћеповић је током такмичарске 2013/14. у шпанској Сегунди на 41 одиграној утакмици постигао 23 гола.

Пред сам крај летњег прелазног рока 2014. потписао је четворогодишњи уговор са Селтиком.[8] Током такмичарске 2014/15. је наступио на 18 утакмица за Селтик у шкотском Премијершипу, постигавши притом четири гола. Два пута је био стрелац за Селтик и у групној фази Лиге Европе. Почео је и наредну 2015/16. сезону у Селтику, наступио је на једној утакмици, након чега је прослеђен на позајмицу шпанског прволигаша Хетафе

Забележио је 34 наступа за Хетафе у шпанској Примери, уз шест постигнутих голова, али је клуб заузео претпоследње место на табели и испао у нижи ранг такмичења. У јуну 2016. године, Хетафе је откупио Шћеповићев уговор.[9] Хетафе је са Шћеповићем у тиму у сезони 2016/17. изборио повратак у Примеру. Ипак, српски фудбалер није поново заиграо са Хетафеом у Примери јер је у јуну 2017. прослеђен на позајмицу у свој бивши клуб Спортинг из Хихона.[10] Током свог другог боравка у Хихону, Шћеповић је на 15 утакмица у Сегунди постигао четири гола с тим што није целу сезону провео у клубу пошто је крајем јануара 2018. позајмица прекинута.[11] Шћеповић је затим раскинуо уговор са Хетафеом и прешао у мађарски Видеотон.[12] Са шест постигнутих голова током пролећног дела такмичарске 2017/18, Шћеповић је дао свој допринос освајању титуле првака Мађарске. Провео је и први део 2018/19. сезоне у Видеотону, али уз знатно мању минутажу, након чега је у јануару 2019. потписао за пољског прволигаша Јагелонију.[13]

Током 2020. је играо за јапанског друголигаша Мачида зелвију.[14] Други део сезоне 2020/21. провео је у шпанском друголигашу Малаги.[15] У јуну 2021. потписао је уговор са АЕЛ-ом из Лимасола.[16] Годину и по дана је провео у кипарском клубу након чега је у фебруару 2023. потписао у Аустралији за екипу Бризбејн Роар.[17] У јулу исте године прешао је у тајландски Муангтонг јунајтед.[18]

Репрезентација

уреди

Свој деби у репрезентацији Србије је имао 29. фебруара 2012. на мечу са Кипром. Свој први гол у државном дресу је постигао 15. октобра 2013. у квалификацијама за СП 2014. против Македоније.[19]

Голови за репрезентацију

уреди
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 15. октобар 2013. Јагодина, Србија   Македонија 5:0 5:1 Квалификације за Светско првенство 2014.

Приватан живот

уреди

Отац Слађан је бивши фудбалер и играч Партизана, а рођени брат Марко је такође наступао за ФК Партизан.

Трофеји

уреди

Селтик

уреди

Видеотон

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Шћеповић потписао за Сампдорију”. sport.blic.rs. 21. 1. 2010. Приступљено 27. 2. 2014. 
  2. ^ „Šćepović u Klub Brižu”. novosti.rs. 9. 7. 2010. Приступљено 9. 2. 2023. 
  3. ^ „Stefan Šćepović: Partizan, pa ženidba”. mondo.rs. 8. 6. 2012. Приступљено 16. 2. 2023. 
  4. ^ „Израелци објавили долазак Шћеповића”. b92.net. 28. 1. 2013. Приступљено 27. 2. 2014. 
  5. ^ „Стефан Шћеповић прешао у Спортинг из Хихона”. zurnal.rs. 17. 7. 2013. Архивирано из оригинала 27. 02. 2014. г. Приступљено 27. 2. 2014. 
  6. ^ „Шћеповић постао легенда Хихона”. b92.net. 15. 9. 2013. Приступљено 27. 2. 2014. 
  7. ^ „Шћеповић четири године у Спортингу, Партизану милион евра!”. novosti.rs. 7. 2. 2014. Приступљено 27. 2. 2014. 
  8. ^ „Шћеповић званично у Селтику”. sportske.net. 1. 9. 2014. Приступљено 2. 9. 2014. 
  9. ^ „Seltik pristao - Šćepović ponovo u Segundi”. mozzartsport.com. 28. 6. 2016. Приступљено 9. 2. 2023. 
  10. ^ „Šćepović prešao u Sporting”. mozzartsport.com. 12. 7. 2017. Приступљено 9. 2. 2023. 
  11. ^ „Scepovic queda desvinculado del Sporting” (на језику: шпански). Sporting de Gijón. 31. 1. 2018. Архивирано из оригинала 11. 02. 2022. г. Приступљено 31. 1. 2018. 
  12. ^ „Nikolić na kupi, u navali trio Šćepović - Šćepović - Lazović”. mozzartsport.com. 31. 1. 2018. Приступљено 9. 2. 2023. 
  13. ^ „Potpisao Stefan Šćepović na 1+2”. mozzartsport.com. 17. 1. 2019. Приступљено 16. 2. 2023. 
  14. ^ „Braća Šćepović za SK: Japan i Tajland kao sudbina”. sportklub.rs. 6. 8. 2020. Приступљено 16. 2. 2023. 
  15. ^ „Šćepoviću 25.000 evra do kraja sezone”. mozzartsport.com. 12. 3. 2021. Приступљено 9. 2. 2023. 
  16. ^ „Pao dogovor: Još jedan Šćepović ide na Kipar”. mozzartsport.com. 19. 6. 2021. Приступљено 16. 2. 2023. 
  17. ^ „Za 15 godina 18 klubova - na redu je Australija”. mozzartsport.com. 7. 2. 2023. Приступљено 16. 2. 2023. 
  18. ^ „Stefan Šćepović pronašao 19. angažman u karijeri: Stigao kod Marija Đurovskog”. mozzartsport.com. 27. 7. 2023. Приступљено 3. 11. 2023. 
  19. ^ „Стефан Шћеповић–репрезентација”. reprezentacija.rs. Архивирано из оригинала 06. 12. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2014. 

Спољашње везе

уреди