Старошчербиновскаја

Старошчербиновскаја
Старощербиновская
Старошчербиновскаја; Старощербиновская
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Јужни ФО
Покрајина	Краснодарска
Рејон	Шчербиновски рејон
Основан	1792.
Становништво
Становништво	‍
— 2017.	17.427
Географске карактеристике
Координате	46° 34′ 47″ С; 38° 37′ 16″ И / 46.5796° С; 38.6211° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	10 m
	Старошчербиновскаја Старошчербиновскаја на карти Русије
	Старошчербиновскаја Старошчербиновскаја на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број	353620−353624
Позивни број	+7 86151
ОКАТО код	03 259 813 001
ОКТМО код	03 659 413 101
Веб-сајт
	http://starscherb.ru/

Старошчербиновскаја (рус. Старощербиновская) је насељено место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Краснодарске Покрајине и административно припада њеном Шчербиновском рејону чији је уједно и административни центар.

Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2017. у насељу је живело 17.427 становника.

Географија

Станица Старошчербиновскаја се налази у северозападном делу Краснодарског краја и лежи на левој обали реке Јеје на свега 5 километара узводно од њеног ушћа у Јејски лиман Азовског мора. Село се налази у ниском и доста замочвареном подручју, а централни део насеља лежи на надморској висини од 10 метара.

Најближе градско насеље је град Јејск који се налази 33 километра западније и до којег води друмски правац и железничка пруга.

Историја

Насеље Старошчербиновскаја основано је 1792. године под именом Шчербиновско и било је једно од првих 40 насеља црноморских Козака основано на подручју данашњег Кубања. Насеље је основано на стратешки значајном месту историјског Црног брода, на гату на левој обали реке Јеје. На том месту је раније постојало ногајско утврђење.

Захваљујући свом важном стратешком положају насеље је брзо расло и већ 1801. у њему је живело 1.789 становника, а село је имало и 9 ветрењача. У периоду 1809−1811. у селу се населило још 2.178 досељеника са подручја Полтавске и Черниговске губерније, а потом у периоду 1821−1822. и значајнија група малоруских Козака те је у истом периоду број домаћинстава у селу порастао са 588 на 774.

Након што је 1821. недалеко од села основано ново насеље Новошчербиновско, постојеће село добија данашњи назив. Средином XIX века станица Старошчербиновскаја је имала 847 домаћинстава, а припадала су јој је и 84 оближња засеока. Основу популације чинили су Козаци којих је било 4.127, а у оквиру станице деловале су и три циглане и неколико млинова.

У периоду Првог светског рата на подручју Старошчербиновске станице живело је 15.082 Козака и 2.122 нерезидента у укупно 3.556 домаћинстава. Насеље је доживело велико опадање у периоду 1932−1933. када је због велике глади која је захватила то подручје број становника са 22.000 опао на свега 5.000 житеља.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 18.010 становника, док је према проценама за 2017. село имало 17.247 становника.^[1]

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2017.
---	12.394	15.730	16.323	17.041^[2]	18.545^[3]	18.010^[4]	17.427

Види још

Референце

^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 11. 10. 2017.
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 11. 10. 2017.

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]