Манастир Златенац
Манастир Златенац се налази у источној Србији, у селу Гложане, у оквиру општине Свилајнац. То је женски манастир чија је црква посвећена Светим Врачима, Козми и Дамјану. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве.[1] Манастирска слава је 14. јула.
| Манастир Златенац | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Оснивање | 1427 |
| Оснивач | Стефан Лазаревић |
| Управник | игуманија Јустина Вујиновић |
| Место | Гложане |
| Држава |  Србија |
Манастирска црква представља непокретно културно добро као споменик културе.[2]
Положај и историја
уредиМанастир се налази на стрмој десној обали Велике Мораве и до њега води стаза са више од стотину степеника. Окружен је густом шумом.[3] Саграђен је 1427. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића[4] и његова је задужбина. У исто време су саграђени Руденица, Каленић и Манасија. После најезде Турака, манастир је порушен. Први писани податак о манастиру потиче из 1718. године, са географске карте Аустро-угарског генералштаба, где се наводи да је црква срушена, а већ 1734. године записано је да Златенац активан и да има братство. Последње велико рушење догодило се 1811. године, када су га Турци гађали топовима са оближњег брда. Неколико пута обнављан у првој половини 20. века, али непотпуно или нестручно.[5]
Манастир припада Ресавско-моравској школи, коју чини дванаест манастира повезаних са манастиром Манасија. Служио је непосредно ресавској преписивачко-стваралачкој школи. Све до 1980. године био је метох Манастира Миљково, када је постао самосталан[6]. Црква је реконструисана на темељима првобитног храма, изграђени су конаци, звоник и други објекти у оквиру манастира. Црква је освештена 1984. године.[5]
Иконе и фреске је радила жичка иконописачка школа и имају велику уметничку вредност.[6] Једна од лепота манастира је дрвена воденица на Великој Морави, до које се стиже спуштањем низ 164 степеника од манастирског дворишта. У воденици се меље брашно, које сестринство продаје. Воденица је отворена за посете и свако може у њој да се одмори или самеље свој кукуруз или пшеницу.[5]
Старешине манастира
уреди- Јефимија (Јовић), (1979—2012).[7]
- Параскева (Тодоровић), (2012—2021).[8]
- Јустина (Вујиновић), (2021—тренутна).[9]
Галерија
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Пакибитија: Српски православни манастири Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2013), Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ „Црква манастира Златенац”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 25. 12. 2020.
- ^ Ресавска Света гора: Манастир Лепавина Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2020), Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ Регионални рурални центар Крагујевац: Село Брзан, стр. 18 Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ а б в ТВ ФЕМАН, Емисија: Манастир Златенац (2005)
- ^ а б Свилајнац: Златенац, Приступљено 13. 2. 2013.
- ^ „Манастир Златенац посвећен Светим врачима : Св. Козми и Св. Дамјану”. www.svilajnac001.co.rs. Приступљено 2022-12-28.
- ^ Глигоријевић, Зорица. „Излечени момак је рекао: "Спасила су ме ова два човека" и показао је на икону у цркви која је пиштала”. Vecernje Novosti Online. Приступљено 2022-12-28.
- ^ „„Бог је свима дао слободу“, настојатељица манастира Златенац, монахиња Јустина - Субота 15.1. у 21.10 часова”. Televizija Hram (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-28.
