Едвард Изгнаник
Едвард Изгнаник (1016 – Лондон, 19. април 1057) је био син Едмунда Гвозденог и Елдгите. Већину свог живота је провео у Угарској након очевог пораза од Кнута Великог.
| Едвард Изгнаник | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1016 |
| Датум смрти | 19. април 1057. (40/41 год.) |
| Место смрти | Лондон, Енглеска |
| Породица | |
| Супружник | Агата |
| Потомство | Едгар Етелинг, Маргарета Шкотска, Кристина |
| Родитељи | Едмунд Гвоздени Елдгита |
| Династија | Весекс |
Недуго након рођења Енглеску му је отац умро, а Енглеску су освојили Данци под краљем Кнутом Великим који је преузео енглески престо, а Едварда и његову мајку протерао на европски Континент.
Едвард, који је имао само неколико месеци, дошао је заједно са братом у Шведску на двор краља Олаф Шетконунг. Кнут је Олафу наложио да их ликвидира, али су дечаци уместо тога кришом одведени у Кијев где је Олафова кћер Ингигерд владала као кнегиња. Око године 1046. се Едвард појавио у Угарској, где је најверојатније дошао у свити Ингигердине кћери, те подржао Ингигердиног зета Андрију I у борби за угарски престо.
Када су вијести о томе да је Едвард жив допрле до енглеског краља Едварда Исповедника, он је, с обзиром да није имао деце, одлучио да управо Едварда Изгнаника прогласити за свог наследника и тако омогућити да династија Весекс настави да влада Енглеском. У томе је добио подршку Витенагемота (скупштине) те је исходио дозволу да Едвард (који се налазио под паском римско-њемачког цара Хајнриха III) дође у Енглеску. Едвард је стигао крајем августа 1057. али је само два дана по одласку умро. Хронике не наводе околности ни узроке смрти, иако су међу историчарима честе шпекулације да је био жртва атентата или тровања, при чему се као највероватнији починитељи и подстрекачи спомињу амбициозни синови грофа Годвина од Весекса на челу са Харолдом као и нормандијски војвода Вилијам.
Едвард је био ожењен за жену по имену Агата, чије је порекло предмет спора међу историчарима. Са њоме је имао сина Едгара и кћери Маргарету (будућу шкотску краљицу) и Кристину. Његов син Едгар је био један од кандидата за наследника Едварда Исповједника, али се године 1066. као краљ наметнуо Харолд Годвинсон (мада је Едгар неко време послије Харолдове смрти у бици код Хејстингса покушавао пружати отпор норманским освајачима као легитимни енглески краљ). Едвардова унука Матилда Шкотска се касније удала за енглеског краља Хенрија I, па је на тај начин англосаксонска лоза након норманског освајања поновно постала део енглеске владарске породице.
Породично стабло
уреди| 16. Едмунд I Величанствени | ||||||||||||||||
| 8. Едгар I Мирољубиви | ||||||||||||||||
| 17. Елгифа од Шафтсберија | ||||||||||||||||
| 4. Етелред Неспремни | ||||||||||||||||
| 18. Ordgar | ||||||||||||||||
| 9. Ælfthryth | ||||||||||||||||
| 2. Едмунд Гвоздени | ||||||||||||||||
| 10. Thored | ||||||||||||||||
| 5. Елфгифа од Јорка | ||||||||||||||||
| 1. Едвард Изгнаник | ||||||||||||||||
| 3. Елдгита | ||||||||||||||||
