Душан Јагликин
Душан Јагликин (право презиме Кокотовић, Београд, 9. фебруара 1938 – Београд, 1992) био је српски писац седамдесетих и осамдесетих година 20. века.
| Душан Јагликин | |
|---|---|
 Душан Јагликин | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Душан Кокотовић Јагликин |
| Датум рођења | 9. фебруар 1939. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 1992. (52/53 год.) |
| Место смрти | Београд, Савезна Република Југославија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Људи јачи од времена и судбине |
| Награде | Награда Радоје Домановић |
Биографија
уредиМало је података о његовом животу и раду. Зна се да је у Београду студирао крајем шездесетих година и да је неке своје приповетке и записе објављивао у Студенту, Пољима,[1] Видицима, Ошишаном јежу, Књижевним новинама и часопису Дело. Писао је сатиричну и документарну прозу.[2] Његова једина за живота објављена књига су приповетке Људи јачи од времена и судбине (Просвета, Београд, 1985, едиција „Просвета“, уредник Милан Комненић). Књига је, након пуних тридесет година, поново објављена у оквиру издавачке куће Виогор, у Београду 2015. године. Захваљујући труду његовог сестрића сликара Петра Краса, 2017. године, објављена је обимна књига његових одабраних списа под називом Да се објаснимо, у издању београдског издавача Крик. Ова књига је унеколико расветлила животни пут Душана Кокотовића Јагликина и пружила могућност бољег сагледавања његовог књижевног дела. Објављивао је под псеудонимима Данило Вебер и Вебер у пролазу. По листовима и часописима расут је један број његових сатиричних прича. Приповетке које су се нашле међу корицама књиге Људи јачи од времена и судбине су најпре објављене у часопису Дело, у временском распону од 1975. до 1978. године, у рубрици Људи говоре. О лекторском раду на њима пре објављивања и њиховом аутору сведочење је оставила Марица Стојшин, дугогодишњи секретар редакције Дела, у постхумној књизи Проветравање живота.[3]
Поједине приповетке из књиге су драматизоване и игране као монодраме на позоришним даскама у Београду и Вршцу.
Заступљен је у антологијама српске сатире и српске фантастике.[4]
Библиографија
уредиКњигe
уреди
- Сутра је петак, библиофилско издање, Београд,
- Људи јачи од времена и судбине, Просвета, Београд, 1985; обновљено 2015,
- Да се објаснимо, Крик, Београд, 2017;
Награде
уреди- Награда Радоје Домановић, 1973.
Референце
уреди- ^ „Душан Јагликин: Правда” (PDF). Поља - часопис. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ Ко је ко, писци из Југославије 1994, приредио Милисав Савић, Ошишани јеж, Београд, 1994.
- ^ Марица Стојшин: Ходачи по сну, у књизи „Проветравање живота", Књижевна општина Вршац, Вршац, 2008, pp. 235 – 243.
- ^ „Васа Павковић: Пролазност и објашњења”. Време. Приступљено 1. 2. 2020.
Литература
уреди- Момчило Селић: Балада о Јагликину, Српски лист, бр. 1, Београд, април 2003,
- Драгана Вукићевић, Дивљи интервјуи, Београд, 2012;