Акценат (музика)

За друге употребе, погледајте Акценат (вишезначна одредница).

Реч акцент (фр. и енгл. аccent) потиче из латинског језика и значи нагласак.

У музици акцент је појава која настаје када се неки тон или акорд одсвира гласније од осталих. Знак за акцент је сличан великом положеном латиничном слову в ( > ) и пише се изнад или испод нотне главе.

Р. Лазић: Учим кларинет III, етида бр. 16. Ова техничко-мелодијска вежба писана за кларинет, препуна је динамичких акцената.

Акцент се примењује при фразирању, музицирању, извођаштву, интерпретацији, агогици, у синкопи и стиловима у музици.

Врсте акцената

• Динамички - настаје када неки тон или акорд истакнемо гласније од осталих.
• Мелодијски - налази се на највишем и најдубљем тону музичке фразе.
• Метрички - налази се на првом тактовом делу, природан је и назива се теза.
• Агогички - настаје када једва осетно продужимо трајања неког тона.