Википедија

Утва 251 БЦ-3

(преусмерено са Авион 251)

Утва 251 БЦ-3, или, популарно, Утва Тројка, је школски авион, један међу првима пројектованим, развијеним и произведеним, после Другог светско рата. Поред основне намене за обуку пилота, има и намену туристичко-спортског авиона.[1]

Утва 251 БЦ-3 (Утва Тројка)

Утва 251 БЦ-3 (Утва Тројка)
Опште
Намена школска
Посада два члана
Произвођач Фабрика авиона Утва, ФНР Југославија, Србија
Први лет 1946.
Почетак производње 1947.
Димензије
Дужина 8,33 m
Размах крила 10,36 m
Висина 2,08 m
Површина крила 15,5 m²
Маса
Празан 374 kg
Нормална полетна 602 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 х Валтер Минор 3
Снага 48 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 130 km/h
Макс. брзина на H=0 166 km/h
Долет 605 km
Плафон лета 3.900 m

Пројекат и развој

уреди
 
Инж. Борис Цијан копројектант Тројке
 
Инж. Ђорђе Петковић копројектант Тројке

"Тројку“ су пројектовали Борис Цијан и Ђорђе Т. Петковић (»Брале«)[2], а прототипски развој је реализован у Икарусу, под ознаком Икарус 251. Након успешног испитивања у лету, у Ваздухопловно опитном центру, серијска производња је реализована у Утви, под ознаком 251 Тројка. Укупно је произведено 80 авиона, овог типа, а с њима су били опремани ЈРВ и аеро-клубови ваздухопловног савеза Југославије, у временском периоду од 1948. до 1952. године.[1]

Технички опис

уреди
 
Walter Mikron III (1946)

Утва БЦ-3 "Тројка" је нискокрилац са фиксним стајним органима, а намена јој је почетна обука пилота ЈРВ-а али и аеро-клубова. Серијском авиону, у односу на прототип, је подигнут кров кабине за дебљину седећег падобрана.

Носећа конструкција летелице била је израђена од дрвета, попречни пресек трупа био је овалан. Облога трупа је била од импрегнираног платна. Унутар трупа била је пространа кабина у којој су инструктор и ученик-пилот седели један поред другог. Летелица је имала двоструку команду. Кабину је покривао кровни прозор од плексигласа који се отварао повлачењем уназад.

 
Walter Minor 4-III (1946)

Летелица је била опремљена ваздухом хлађеним четвороцилиндричним мотором Валтер Микрон III или Валтер Минор 4-III. Мотор није заклawao поглед пилота или ученика. Издувна цев од мотора вођена је кроз хаубу до дна летелице, па бука издувних гасова није ометала посаду у кабини. Носач мотора био је био изведен као челична конструкција. Мотор и носач су били прекривени алуминијумским поклопцем. На вратилу мотора се налазила дрвена вучна двокрака елиса фиксног корака.

Крила су имала дрвену носећу конструкцију, облик је био самоносива конзола, геометрија трапезаста са благо заобљеним крајевима. Конструкција је била прекривена импрегнираним платном. Репне површине ваздухоплова такође су направљене од дрвета и прекривене импрегнираним платном.

Стајни трап је изведен као крута челична конструкција од заварених танкозидих цеви, Точкови су били са ниско притисним гумама.

Сачувани примерци

уреди
 
Авион Утва Тројка у Техничком музеју у Загребу

Један преживели примерак овог авиона са регистрацијом YU-CGT је у Техничком музеју у Загребу, где је изложен као музејски експонат. Неколико других се налазр у аероклубовима, било да су реконструисани или једноставно сачувани из сентименталних разлога.

Корисници

уреди
  •   Југославија
    • војне пилотске школе (РВ и ПВО)
    • Пилотске школе Ваздухопловног савеза Југославије

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Рендулић 1996
  2. ^ Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије. Београд: Музеј науке и технике. ISBN 978-86-82977-60-5.

Литература

уреди
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. стр. 430–31.
  • Лекић, Миле (2007). Конструкција лаких авиона. Нови Сад: Лем Аеропром. ISBN 978-86-909363-2-8. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије. Београд: Музеј науке и технике. ISBN 978-86-82977-60-5.
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Утва_251_БЦ-3&oldid=27888486”