Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу
Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу,[1] негде и Хадровић џамија,[2][3] је џамија смештена у Улици Генерала Милојка Лешјанина у Нишу, Србији. У данашње време, Меџлис исламске заједнице Нишa користи једино ову џамију, мада постоји намера града да обнови за коришћење и Хасан-бегову џамију у Шуматовачкој улици.[4]
| Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу | |
|---|---|
 Ислам-агина џамија | |
| Опште информације | |
| Место | Ниш |
| Општина | Градска општина Мадијана |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Џамија |
| Време настанка | 1870. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Статус и категорија заштите
уредиЗбог свог историјског, архитектонског и верског значаја џамија Ислам-аге Хадровића у централном делу Ниша, проглашене је, за „Културно добро од великог значаја“ и уведена у централни регистар споменика културе у Републици Србији.[5]
Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.
Историја
уредиПоред бројних друштвено-политичких промена које је у Ниш донела Османска царевина, тековине османске владавине, најочигледније су биле у трансформацијама које су се десиле у архитектури. Процес оријентализације средњовековног хришћанског града Ниша, насељеног словенским становништвом, у скоро 500 година, оријенталном муслиманском граду текао је неједнаким интензитетом и са различитим учинком. Носиоци оријентализације на читавом новоосвојеном простору укључујући и Српске земље, били су задужбинари, који су у првом реду подизали верске грађевине (џамије) и пратеће објекте.[6]
У ондашњем Нишу, као значајном стратешком и управном центру, Царевине током османског периода подигнуте су бројне џамије. Оне су биле носилац урбаног развитка, што је забележено у османским пописним књигама, као и у бројним записима путописаца који су пролазили кроз град на Нишави. Тако је настала и џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу, као једна од верске грађевина, ван градских зидина древне Тврђаве.[7]
Подигао ју је 1870. године богати Нишлија Ислам-ага Хадровић Ђаковалија на темељима старије, оштећене османске џамије из 1720. године.[8], непосредно пред ослобођење Ниша од Османлија. Грађевина нема већу архитектонску вредност. Правоугаоне је основе са равном таваницом од дрвета, а има и галерију.[8]
Од деветнаест џамија колико је постојало у Нишу током османске владавине,[9] једино је Џамија Ислам-аге Хадровића очувана и оспособљена за верску употребу.[а] Наиме након ослобођења Ниша од османске власти осећала се потреба за модернизацијом друштва, и ослобађање потискиваног народног духа становништва у Нишу.
| „ | Тако се после више векова Ниш великом брзином претварао у модеран европски град. Све што је подсећало на стари „турски“ Ниш нестајало је пред незаустављивим стопама прогреса. Малобројна заједница нишких муслимана била је пасивна и немо је посматрала како њихов свет нестаје, а са њим и већи број богомоља (џамија), које су изгубиле своју сврху.[10] | ” |
У том налету, ослобађања потискиваног народног духа грађана Ниша, добрим делом је страдала и Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу, све док није стављена под заштиту државе 1954. године, када је обновљена и оспособљена за верску службу.[8]
Џамија је поново два пута у 21. веку била изложена оштећењу, овога пута ослобођеном прикривеном националиѕму мање групе појединаца, када је;
- Каменована у ноћи између 27. и 28. августа 2003. године током прославе навијача Партизана који су славили пласман ФК Партизана у Лигу шампиона. Група од сто навијача бацила је неколико каменица у правцу џамије поломивши два прозора на згради.[11][12]
- Спаљена у ноћи 17. марта 2004. године као одговор хулигана на разрушење цркава и манастира на Косову и Метохији.
До краја августа 2013. године џамија је потпуно обновљена, и враћена својој намени.[13]
Напомене
уреди- ^ Сем ове џамије, постоји једна у Нишкој тврђави која је претворена у галерију, док се друга налази у близини Ректората Универзитета и оштећена је у англо-америчком бомбародовању Ниша 1944. године.
Извори
уреди- ^ Goran Milosavljević Nis mosque in the Ottoman censuses and in the itineraries:five centuries of Islamic domination www.academia.edu pp. 105-114.
- ^ „Вечерње новости: Одбрана љута на судије”. Приступљено 8. 4. 2013.[мртва веза]
- ^ Amnesty International, Amnesty International, 2005 - pp. 219
- ^ Живан Живановић, Ниш и нишке знаменитости, Ниш, 2004.
- ^ Мирчетић Д.Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић
- ^ Е. Миљковић, „Османске пописне књиге дефтери каоизвори за историјску демографију: могућности истраживања, тачност показатеља и методолошке недоумице,”. Теме. 1: 363 — 373. 2010..
- ^ Е. Миљковић, „О значају османских пописних књига као историјских извора – на примеру дефтера Смедеревског санџака”. Историјски часопис. 49: 123—138. 2002..
- ^ а б в „Време: Културна баштина и пламен”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2014. г. Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Ф. Каниц, Србија: Земља и становништво II, Београд, 1985, pp. 133–173.
- ^ Ж. Живановић, Ниш и нишке знаменитости, Ниш, 2004, pp. 15–33.
- ^ „Б92: Ниш: Током прославе каменована џамија”. Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ „Vesti.rs: Каменована џамија у Нишу током славља навијача партизана”. Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Obnovljen minaret Islam agine džamije u Nišu, zapaljen u nemirima 17. marta
Литература
уреди- Роберт Мантран, Историја Османског царства, Београд, 2002.
- Милан Милићевић, Краљевина Србија: Нови крајеви, Београд, 1884.
- Гордана Милошевић, „„Италијански план“ Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града”. Ниш и Византија. 3: 149—162. 2005..
- Ема Миљковић Бојанић, Детаљни попис нахије Ниш из 1516. године, Центар за истраживање/САНУ Универзитета у Нишу, Билтен 1, Београд – Ниш, 2000, 3–12.
- Ема Миљковић, „Османске пописне књиге дефтери као извори за историјску демографију: могућности истраживања, тачност показатеља и методолошке недоумице,”. Теме. 1: 363—373. 2010..
- Ема Миљковић, „О значају османских пописних књига као историјских извора – на примеру дефтера Смедеревског санџака”. Историјски часопис. 49: 123—138. 2002..
- Justin McCarthy, Death and exile – The ethnic cleansing of Ottoman Muslims 1821–1922, Princeton, New Jersey, 1995.
- Видосав Петровић, Ниш у делима путописаца, Ниш, 2000
- Здравковић, Иван (1964). Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији. Београд: Југословенски институт за заштиту споменика културе, (Београд : Београдски графички завод). COBISS.SR 43669767 COBISS.RS 43669767 COBISS.BH 7178246
