Tiouracil
Tiouracil je sumporni analog uracila, kao i familija molekula baziranih na toj strukturi. Ova supstanca je istorijski značajna u pripremi antitiroida. Tiouracil je prvi put korišten 1943. kao terapija za Gravesovu bolest.[4] Lek je ostao u oputrebi.
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
2-tiokso-1H-pirimidin-4-on
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.005.008 |
| KEGG[1] | |
| MeSH | Thiouracil |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C4H4N2OS | |
| Molarna masa | 128,153 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Reference
uredi- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Gerabek, Werner E. (2005). Enzyklopädie Medizingeschichte. Walter de Gruyter. стр. 152. ISBN 978-3-11-015714-7.
Spoljašnje veze
uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
