Pliske (rod)
Pliske ili pastirice (лат. Motacilla) su rod malih ptica pevačica. Šumska pliska pripada monotipskom rodu Dendronanthus koji je jako filogenetski blizak rodu Motacilla da je ponekad uključivana u njega. Pastirice su ime dobile po karakterističnom ponašanju praćenja pastira sa govedima ili ovcama, koje prilikom napasanja podižu insekte kojima se ove ptice hrane. Zajedno sa trepteljkama i dugokandžicama formiraju familiju pliski.
| Pliske | |
|---|---|
| |
| Žuta pliska | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Passeriformes |
| Porodica: | Motacillidae |
| Rod: | Motacilla Linnaeus, 1758 |
| Vrste | |
|
Pogledati u tekstu. | |
Karakteristike
urediPliske su vitke, često živopisno obojene, insketivorne vrste koje plen sakupljaju na zemlji ili u letu i naseljavaju različita staništa Starog sveta. Recentne vrste koje se gnezde u Evropi, Africi i Aziji su parcijalni ili pravi migranti. Dve vrste koje se gnezde na Aljasci se mogu seliti čak i do Australije.
Gnezde se na zemlji, gde polažu i do 6 jaja. Ono po čemu su lako prepoznatljive je njihovo gore-dole mlatarenje repom. Još uvek nije objašnjen razlog takvog ponašanja i pomeranja repa. Predlagana objašnjenja su da je to jedna od strategija kojom plaše plen ili pokazivanje podređenosti drugim pliskama. Poslednje studije navode da ovim ponašanjem ukazuju na stanje opreznosti.[1] što može pomoći u odvraćanju predatora.[2]
Sistematika
uredi
Na prvi pogled, pliske izgledaju kao da su razdvojene na pliske sa žutim i belim stomakom ili na grupe koje uključuju vrste sa crnom glavom na jednu stranu ili vrste sa sivom glavom, mada mogu biti i maslinasto zelene, žute ili drugih boja. Međutim, to nisu prave evolutivne linije, pogotovo što promena boje stomaka može biti uzrokovana promenom količine melanina i ta promena se dešavala nekoliko puta nezavisno. To sve ukazuje na to da su odnosi u ovoj grupi mnogo suptilniji.
Mitohondrijalna DNK (mtDNK), citohrom b i subjedinica 2 NADH dehidrogenaze su slabo upotrebljivi za sekvencioniranje i odvajanje ovih vrsta (Voelker, 2002). Osnovna sumnja je da postoje tri supervrste sa belim stomacima, što je potvrđeno kod crnogrle pliske. Takođe postoji jedna supervrsta u subsaharskoj Africi, gde se sreću tri belogrle vrste sa crnim povezom preko grudi. Preostalih 5 vrsta su jako morfološki promenljive i njihova veza sa dva potvrđena kladusa u okviru ovog reda još nije zadovoljavajuće objašnjena.
Poreklo roda se vezuje za region istočnog Sibira i Mongolije. Pliske su se vrlo brzo raširile celom Evroazijom i raselile do Afrike u gornjem pliocenu.
Tri vrste su poli i parafiletske u sadašnjoj taksonomiji, pri čemu se neke podvrste moraju pregrupisati ili vrste podeliti u nove vrste. Žuta pliska je oduvek bila taksonomska noćna mora, u okviru koje se sreće gomila prihvaćenih podvrsta i podjednako veliki broj neprihvaćenih podvrsta. Dve preostale monohrone vrste, mekonška pliska (Motacilla samveasnae) i afrička bela pliska (Motacilla aguimp) verovatno su jako filogenetski bliske i to je dobar primer konvergentne evolucije.
Praistorijske forme pliski su fosilni nalazi Motacilla humata-e i Motacilla major-a.
Motacilla je latinsko ime za belu plisku; nastalo od deminutiva reči motare, „kretati se u nekom pravcu”, i od reči koja je još od srednjeg veka pogrešno interpretirana, cilla koja znači „rep”.[3]
Vrste u taksonomskom redu
uredi- Bela pliska (Motacilla alba) - polifiletska ili parafiletska
- Japanska pliska (Motacilla grandis)
- Beloobrva pliska (Motacilla maderaspatensis)
- Mekonška pliska (Motacilla samveasnae)
- Afrička bela pliska (Motacilla aguimp)
- Žutoglava pliska (Motacilla citreola) - moguće parafiletska
- Zapadna žuta pliska (Motacilla flava) - moguće parafiletska
- Istočna žuta pliska (Motacilla tschutschensis) - moguće parafiletska
- Potočna pliska (Motacilla cinerea)
- Kapska pliska (Motacilla capensis)
- Žutotrba pliska (Motacilla flaviventris)
- Planinska pliska (Motacilla clara)
Mekonška pliska je opisana kao nova vrsta tek u 2001.
Bivše vrste
urediRanije su neki autoriteti smatrali da su ove navedene vrste one koje treba pripojiti rodu Motacilla:
- Crvenobrki bulbul (tada poznat kao Motacilla emeria)[4]
Galerija vrsta
uredi-
Bela pliska -
Japanska pliska -
Afrička bela pliska -
Beloobrva pliska -
Mekonška pliska -
Žutoglava pliska -
Zapadna žuta pliska -
Istočna žuta pliska -
Potočna pliska -
Kapska pliska -
Žutotrba pliska -
Planinsla pliska
2.JPG)
.jpg)
_(8290678349).jpg)
,_Motacilla_clara_at_Lekgalameetse_Nature_Reserve,_Limpopo,_South_Africa_(14789261413).jpg)
Reference
uredi- ^ Randler, C (2006). „Is tail wagging in white wagtails, Motacilla alba, an honest signal of vigilance?”. Animal Behaviour. 71 (5): 1089—1093.
- ^ Hasson, O. (1991). "Pursuit-deterrent signals: communication between prey and predator". Trends in Ecology & Evolution. 6 325–329.
- ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 261. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ „Pycnonotus jocosus emeria - Avibase”. avibase.bsc-eoc.org. Приступљено 2017-03-12.
Literatura
uredi- Voelker, Gary (2002). „Systematics and historical biogeography of wagtails: Dispersal versus vicariance revisited”. Condor. 104 (4): 725—739. doi:10.1650/0010-5422(2002)104[0725:SAHBOW]2.0.CO;2.
Spoljašnje veze
uredi
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Wagtail”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- Wagtail videos Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2010) on the Internet Bird Collection