Википедија

Nacionalna hokejaška liga

(preusmereno sa NHL)

Nacionalna hokejaška liga (NHL; engl. National Hockey League, NHL; fr. Ligue nationale de hockey, LNH) je profesionalna organizacija u hokeju na ledu koju trenutno čini 32 kluba, od kojih je 7 iz Kanade i 25 iz SAD.[1] Sedište lige je u Njujorku (SAD). NHL liga se smatra najjačom profesionalnom hokejaškom ligom na svetu,[2] i jednom od najvećih profesionalnih sportskih asocijacija na teritoriji Angloamerike.[2] Ekipa koja osvoji prvenstvo tradicionalno dobija trofej Stenli kupa koji je najstariji sportski trofej koji se dodeljuje u profesionalnom sportu na teritoriji Severne Amerike.[3]

Nacionalna hokejaška liga
Trenutna sezona ili takmičenje:
Current sports event 2023/24.
Logo NHL
SportHokej na ledu
Osnovana26. novembar 1917. (pre 107 godina) (1917-11-26)
Broj timova32
Država SAD (25)
 Kanada (7)
Stepen1
Najviše titulaMontreal kanadijansi
(25 titula)
Trenutni
prvak		Florida pantersi
(1. titula)
Veb-sajtwww.nhl.com

Liga je osnovana 26. novembra 1917. godine u Montrealu kao naslednik Nacionalne hokejaške asocijacije (NHA) koja je osnovana 8 godina ranije.[4] Od početna 4 tima koliko se takmičilo 1917. godine, liga je iz godine u godinu napredovala i širila se do 32 franšize koliko je danas aktivno u takmičenju. Tokom sezone 2008/09. zabeleženi su najveći prihodi u istoriji lige, od sponzora, TV prava i prodatih ulaznica za mečeve.[5]

Najbolji svetski hokejaši igraju u timovima NHL lige, a trenutno u ligi učestvuju igrači iz preko 20 zemalja širom sveta.[6] Iako su kanadski igrači tradicionalno činili igračku osnovu u većini klubova, u poslednje tri decenije naglo je porastao broj američkih i evropskih profesionalnih hokejaša u ligi.[7]

Istorija

uredi

Preteča Nacionalne hokejaške lige (NHL) bila je Nacionalna hokejaška asocijacija (NHA) koja je osnovana 1909. godine i okupljala je kanadske timove iz Kebeka i Ontarija. Ovo je ujedno bila i najstarija profesionalna organizacija u hokeju na ledu. Postojala je do 1917. godine i u njenim okvirima je bitisalo 5 klubova.

Počeci NHL-a

uredi

Tokom 1916. godine došlo je do velikih nesuglasica između vlasnika timova koji su se takmičili u NHA ligi, a posebno su bile izrazite nesuglasice između vlasnika Toronto Bluširtsa Edija Livingstona i vlasnika ostala 4 kluba (Kanadijansa, Vonderersa, Senatorsa i Buldogsa). Livingston je optužen da je koristio nedostatke u statutu asocijacije u korist svog tima, te da je ucenjivao pojedine igrače da ne igraju za rivalske timove.[8] Vlasnici 4 oštećena kluba su se okupili u montrealskom hotelu Vindzor krajem novembra 1917. da bi raspravljali o budućnosti takmičenja.[9] Uvidevši da prema statutu NHA ne postoji način da se Livingston „izgura“ iz asocijacije, odlučeno je da 4 kluba suspenduju svoje članstvo u NHA 26. novembra 1917. i da istog dana osnuju vlastitu Nacionalnu hokejašku ligu (NHL).[10] Ekipa Kebek buldogsa, iako član novoformirane lige, nije bila u mogućnosti da se takmiči u novoj ligi jer je većina igrača tog tima bila ujedno i deo 228 bataljona koji je učestvovao u bitkama u Prvom svetskom ratu. Da bi se rešio iznenadni problem, a broj timova ponovo vratio na 4, čelnici NHL lige su potpisali ugovor sa igračima Toronto Bluširtsa koji je trebalo da se takmiče u okviru novog kluba po imenu Toronto Arenas.[11]

Mi nismo bojkotovali Edija Livingstona (vlasnik Bluširtsa) u upravnom odboru. To ne bi bilo ni pošteno, ali ni sportski. Mi smo jednostavno odlučili da podnesemo ostavke, i poželeli smo njemu i njegovoj NHA franšizi sreću i uspeh u budućem radu.

 Vlasnik Montreal vonderersa Sem Lihtenhajm, u intervjuu sportskom novinaru Elmeru Fergusonu[12]

Već tri nedelje kasnije počelo je takmičenje u prvoj sezoni NHL lige (sezona 1917/18) sa ukupno 4 kluba. Prva utakmica odigrana je 19. decembra 1917. godine između Kanadijansa i Senatorsa, a igračka zvezda premijerne utakmice (a kasnije i cele prve sezone) bio je Džo Maloun koji je postigao 5 pogodaka u pobedi Kanadijensa od 7:4. Maloun je sezonu 1917/18 završio sa neverovatna 44 pogotka u 20 odigranih utakmica.[13] Međutim nastavak takmičenja u premijernoj sezoni je doveden u pitanje već u januaru 1918. nakon što je u velikom požaru do temelja izgorela Montrealska hokejaška arena u kojoj su svoje utakmice igrali Kanadijansi i Vonderersi.[14] Ekipa Vonderersa je zbog toga bila prinuđena da odustane od daljeg takmičenja, tako da je premijerna sezona ipak okončana sa 3 učesnika. Ekipa Kebeka se vratila u takmičenje 1919. godine.[15]

 
Montreal kanadijansi 1942. godine

Ekipa Toronta je osvojila prvu titulu u NHL ligi i tako dobila pravo da se bori za trofej Stenli kupa. Iz dvoboja sa pobednikom Pacifičke hokejaške asocijacije (PCHA) ekipom Vankuver milionersa Arenasi su izašli kao pobednici i tako osvojili Stenli kup za sezonu 1918.[16] Ekipa Kanadijansa je osvojila i naredno prvenstvo 1919. godine, ali ne i Stenli kup jer su finalni mečevi protiv Sijetl metropolitansa otkazani zbog epidemije španske gripe od koje je obolela većina igrača iz Montreala, a odbrambeni igrač Džo Hol je preminuo.[17] Do prve titule Stenli kupa u NHL-u tim iz Montreala je došao 1924. godine pobedivši u finalnoj seriji ekipu Kalgari tajgersa (pobednika Zapadnokanadske hokejaške lige WCHL).[18] Iako je ekipa Hamilton tajgersa (1920. preseljeni iz Otave) osvojila ligaški deo takmičenja u sezoni 1924/25 svoj nastup u finalnoj seriji uslovili su dodatnim bonusom od C$200.[19] Uprava lige je odbila taj zahtev Tajgersa, pa su Kanadijansi došli do NHL titule bez borbe (u polufinalu eliminisali Toronto Sent Patriks). U utakmici za Stenli kup, Montreal je poražen s 3:1 od Viktorija kugarsa, i to je bio poslednji put u istoriji američkog hokeja da je jedan tim koji nije član NHL osvojio taj trofej.[20] Trofej Stenli kupa je postao službeni trofej pobednika NHL lige 1926. godine nakon što je WCHL asocijacija prestala da postoji.[21]

Prvo veliko širenje lige dogodilo se tokom 1920-ih godina. Godine 1924. članovi NHL lige postale su ekipe Montreal marunsa i Boston bruinsa. Bruinsi su tako postali prva američka ekipa u NHL ligi[22] a Marunsi su nastupali u novoizgrađenoj dvorani koju će u kasnijim godinama proslaviti Kanadijansi.[23] Već naredne godine u ligu su se uključile i ekipe Njujork amerikensa (kupovinom imovine Hamilton tajgersa) i Pitsburg pajratsa.[24] Koliko je vlasnik njujorškog Medison skver gardena, Teks Rikard bio fasciniran popularnošću „Amerikanaca“ najbolje govori podatak da je već 1926. godine osnovao vlastiti klub Njujorške rendžerdže, koji su iste godine priključeni NHL ligi.[25] Nakon što je uprava NHL lige kupila imovinu i licence klubova iz WCHL asocijacije ligi su se priključile i ekipe Čikago blekhoksa i Detroit kugarsa (kasnije Red vingsi).[26] Kon Smit je kupio ekipu Toronto Sent Patrika 1927. godine i preimenovao tim u Toronto mejpl lifsi i već 1931. izgradio veliku hokejašku dvoranu Mejpl lifs garden.[27]

Velika ekonomska kriza koja je zadesila SAD tokom 1930-ih godina i Drugi svetski rat negativno su se odrazili i na samu NHL ligu. Mnogi timovi su rasformirani ili suspendovali svoj rad, a mnogi su preseljeni. Tako su na jednu sezonu Pajratsi postali Pitsburg kvekeri 1930. a Senatorsi Sent Luis iglsi 1934.[28] Kanadijansi kao najuspešniji tim do tada u ligi su bili 1936. na korak od prodaje i preseljenja u Klivlend ali su u zadnji trenutak „spašeni“ kupovinom od strane lokalnog trija biznismena i tako ostali u Montrealu.[29] Ekipa Marunsa je suspendovala svoj rad 1938. godine[30] a ista sudbina zadesila je i „Amerikanse“ 1942. koji su zbog nedostatka igrača morali da odustanu od nastupa te sezone (i nikada nisu obnovili vsoj rad).[31] Broj ekipa u ligi je smanjen na svega 6 u sezoni 19642/43 (Boston bruinsi, Čikago blek hoksi, Ditroit red vingsi, Montreal kanadijensi, Njujork rendžersi i Toronto mejpl lifsi). Ovih 6 timova su bili jedini učesnici NHL lige u narednih 25 godina, a taj period je ostao poznat pod imenom „Originalna šestorka“ (engl. Original Six).

Prvi meč svih zvezda NHL lige (engl. NHL All-Star Game) odigran je 1934. godine u čast hokejaša Ejsa Bejlija koji je godinu dana ranije okončao karijeru nakon gotovo ubilačkog starta sa leđa na njega od strane Edija Šora.[32] Naredni ol-star meč odigran je 1937. kao podrška porodici igrača Hovija Morenza koji je preminuo od koronarne embolije nakon teške povrede na utakmici. Njegov klupski kolega Orel Žolija je jednom prilikom izjavio da je Morenz umro „slomljenog srca“ nakon što je saznao da više nikada neće moći da igra hokej.[33] Moris Rišar je postao prvi igrač koji je postigao 50 pogodaka tokom sezone u kojoj je odigrano 50 utakmica (1945).[34] Ekipa Kanadijansa je u periodu od 1956. do 1960. osvojila 5 uzastopnih NHL titula, što je rekord koji nikada nije oboren.[35] Prvi tamnoputi igrač u NHL ligi bio je hokejaš Boston bruinsa Vili O'Ri čijim nastupom od 18. januara 1958. je srušena rasna barijera među NHL igračima (do tada su svi igrači bili isključivo belci).[36]

NHL između 1960. i 1990.

uredi

Tokom 1960-ih godina liga je postigla veliki napredak kada su elektronski mediji u pitanju, potpisivanjem brojnih ugovora o direktnim prenosima utakmica sa vodećim televizijama širom kontinenta. Krajem 60-ih pojavile su se i rivalske organizacije koje su imale slične ambicije kao i NHL. Zapadna hokejaška liga (WHL) čiji cilj je bilo uključenje u borbu za Stenlijev trofej nije zaživela, ali zato jeste Svetska hokejaška asocijacija (WHA) koja je u takmičarskom smislu postala veliki rival NHL organizaciji sve do svog gašenja 1979. godine.

Borba za tržište i primat u hokejaškom svetu dovela je do širenja lige, pa se tako u sezoni 1967/68 broj ekipa udvostručio. Članovi lige su postali Los Anđeles kingsi, Minesota nort starsi, Filadelfija flajersi, Pitsburg pengvinsi, Kalifornija silsi i Sent Luis bluz.[37] Kanađani su međutim bili razočarani činjenicom da je svih 6 novih klubova sa teritorije SAD[38] a kao odgovor na to u ligu su 1970. uključeni kanadski Vankuver kanaksi i Bafalo sejbersi (grad je na granici obe države).[39] Njujork ajlandersi i Atlanta flejmsi su priključeni ligi 1972. godine[40] a dve godine kasnije i Vašington kapitalsi i Kanzas Siti skautsi čime je broj timova u ligi povećan na 18.[41]

Osnivanjem WHA asocijacije 1972. godine počela je i bitka za igrače između dve rivalske hokejaške organizacije. Već tokom prve sezone 1972/73 čak 67 igrača iz NHL timova je prešlo u rivalsku ligu za, za to vreme ogromne sume novca.[42] Najvredniji ugovor je potpisao Bobi Hal koji se za 2,5 miliona američkih dolara obavezao na vernost ekipi Vinipeg džetsa što je bila rekordna vrednost ugovora u hokeju u to vreme.[43] Sukobi koji su trajali između dve lige narednih sedam godina negativno su se odrazili na oba takmičenja, posebno u ekonomskom pogledu. Godine 1979. potpisan je istorijski ugovor između NHL i WHA asocijacije po kome se NHL obavezao da će u svoje okvire primiti klubove koji su se takmičili u WHA ligi koja je prestala da postoji. Shodno sporazumu iz 1979. članovi NHL su postali Edmonton ojlersi, Hartford vilersi i Kebek nordiksi.[44]

Osamdesete godine NHL-a svojim igrama obeležio je Vejn Grecki koji se priključio ekipi Ojlersa u sezoni 1979/80.[45] Predvođeni Greckim, Ojlersi su osvojili 4 Stenli kupa (1984, 1985, 1987 i 1988) a sam Grecki je ostao upamćen po svojim rekordima po broju postignutih golova (92 gola 1981/82), asistencija (163 u sezoni 1985/86) i osvojenih poena (215 u sezoni 1985/86) tokom jedne sezone.[45] Njegov trejd u Kingse 1988. godine za posledicu je imao neverovatan rast popularnosti NHL-a na teritoriji SAD koji je doveo tokom 90-ih do novog talasa proširenja (San Hoze šarksi, Tampa bej lajtningsi, Otava senatorsi, Anahajm daksi, Florida pantersi, Nešvil predatorsi, Atlanta trešersi, Minesota vajldsi i Kolambus blu džaketsi).

NHL lokauti i posledice

uredi

Zbog štrajka igrača NHL liga je tri puta prekidala sa takmičenjima (engl. Lockout) u periodu između 1992. i 2005. godine.

Prvi štrajk koji je pokrenula asocijacija NHL igrača (NHLPA) desio se u aprilu 1992. a uspešno je okončan nakon deset dana pregovora sa upravom lige.[46] Do novog lokauta došlo je već dve godine kasnije, na početku sezone 1994/95. Početak sezone kasnio je više od tri meseca (od 1. oktobra do 11. januara), a broj utakmica u toj sezoni je smanjen sa 84 na 48 i igrale su se samo utakmice unutar iste konferencije.[46] Kao rezultat lokauta usledilo je potpisivanje kolektivnog ugovora između uprave lige i asocijacije igrača. Ovaj ugovor je dopunjen 1998. godine i važio je do 15. septembra 2005. godine.[47]

Pošto po isteku postojećeg ugovora nije postignut novi dogovor između uprave lige i sindikata igrača, 15. septembra 2004. proglašen je novi lokaut od strane igrača, a sve utakmice su odgođene do daljeg.[47] Lokaut je trajao punih 310 dana (najduže u istoriji profesionalnog sporta) zbog čega je cela NHL sezona propuštena (sezona 2004/05).[47] Sindikat igrača je tražio više sredstava od uprave lige za osiguranja, a novi kolektivni ugovor je ratifikovan u julu 2005. na rok od 6 godina sa mogućnošću produženja na još jednu godinu po isteku ugovora. Potpisivanje novog kolektivnog ugovora omogućilo je početak nove sezone 2005/06.[47]

 
Prvi Zimski klasik u Njujorku 2008.

Prva sezona posle jednogodišnje pauze počela je 5. oktobra 2005. a na led je već prvog dana izašlo svih 30 ekipa, što je nezabeleženo u istoriji lige. Jednogodišnja pauza se pozitivno odrazila i na posećenost utakmicama u novoj sezoni, tako da je sezona 2005/06 ostala zapamćena po rekordnoj gledanosti utakmica u istoriji lige. Utakmice u toj sezoni je uživo pratilo ukupno 20.854.169 gledalaca ili 16.960 gledalaca po utakmici, što je povećanje za 1,2% u odnosu na rekord iz sezone 2001/02.[48] Najveću posećenost zabeležili su svi kanadski timovi (posećenost od 98%)[48] dok su ekipe Kanadijansa, Flejmsa, Avalanča, Vajldsa, Lajtningsa i Kanaksa rasprodale sve sezonske ulaznice.[48][49] Najveći rast posećenosti utakmica (ali i tv prenosa) od 33% ostvarila je ekipa Pitsburga, ponajviše zahvaljujući novom hokejaškom čudu u liku prvog pika na draftu, 18-o godišnjaka Sidnija Krozbija.[48][50]

Od sezone 2007/08 uveden je takozvani Zimski klasik (engl. NHL Winter Classic), odnosno utakmica regularnog dela sezone koja se igra na otvorenom svakog 1. januara. Prvi zimski klasik održan je 1. januara 2008. u Njujorku pred 71.000 gledalaca između Bafala i Pitsburga, a slavili su Pengvinsi boljim izvođenjem penala sa 2:1 (pobednički gol postigao je Sidni Krozbi).[51] Zbog velikog uspeha ovog događaja, zimski klasik je postao tradicija u okviru regularnog dela sezone NHL lige.

Pravila igre

uredi

Trajanje utakmice

uredi
Glavni članak: Hokej na ledu
 
Zvanični logo NHL-a do 2005. godine

Svaka utakmica NHL lige se odvija između dva tima u trajanju od ukupno 60 minuta. Utakmica je podeljena na tri perioda (trećine) u trajanju od po 20 minuta, a trajanje pauze između dve trećine je 15,30 minuta, odnosno 17 minuta ukoliko prenos meča radi nacionalna televizija. Reklamne pauze za TV kuće koje rade prenos meča su na prvom prekidu nakon 6, 10 ili 14. minuta od početka svakog perioda, izuzev ukoliko je prekid u navedenom terminu rezultat postignutog pogotka neke od ekipa, odnosno ukoliko neki od timova ima prednost igrača više (engl. power play) u tom trenutku. U navedenim situacijama reklamni blok ide u toku prvog prekida nakon postignutog gola, odnosno isteka pauer pleja. Takođe prema novim pravilima iz sezone 2007/08 ukoliko je do prekida došlo zbog ajsinga (engl. icing) nije dopuštena reklamna TV pauza. To pravilo je uvedeno da bi se sprečili igrači da prave pauze u trenucima kada izmene nisu dozvoljene.

Nakon 60 minuta ekipa koja je postigla više pogodaka je pobednik utakmice. Ukoliko je rezultat nerešen nakon 60 minuta igra se produžetak. U regularnom delu sezone produžetak traje 5 minuta, i igra se sistemom 4 protiv 4 sve dok jedna od ekipa ne postigne pogodak (pravilo zlatnog gola). Prva ekipa koja postigne pogodak je pobednik i meč se automatski prekida. Do sezone 2005/06 važilo je pravilo da ukoliko i nakon produžetka nema pobednika utakmica se registruje nerešenim rezultatom.

Od sezone 2005/06 ne postoji nerešen rezultat, već se ukoliko je rezultat nakon produžetka nerešen izvode penali (kazneni udarci). Po tri igrača svakog tima izvode penale, a pobednik je ona ekipa koja postigne više pogodaka. Ukoliko je rezultat nakon tri penal serije i dalje nerešen, izvođenje kaznenih udaraca dalje se nastavlja po sistemu zlatnog gola. Ekipi koja osigura pobedu nakon izvođenja penala dopisuje se jedan pogodak na broj golova pre izvođenja kaznenih udaraca.

Tokom doigravanja se ne izvode penali nakon produžetaka. U doigravanju trajanje produžetka je 20 minuta, igra se sistemom 5 na 5 sve dok jedan tim ne postigne pogodak. Teorijski to znači da utakmica može da traje neograničeno dugo vremenski, ali u praksi nikada se nije desilo da je jedna utakmica trajala više od 6 produžetaka. U dosadašnjoj NHL istoriji svega 4 utakmice su okončane u 5. produžetku, a 2 u šestom.[52] Tokom doigravanja nisu dozvoljene reklamne pauze u produžecima za TV stanice tokom prekida, a prva pauza nakon polovine prvog produžetka se koristi samo za glačanje ledene površine.[traži se izvor]

Prema pravilima NHL i IIHF, u regularnom delu sezone važi sledeći sistem bodovanja:[53]

  • 2 boda - pobeda;
  • 1 bod - poraz nakon produžetka ili izvođenja kaznenih udaraca;
  • 0 bodova - poraz nakon regularnih 60 minuta.

Teren za igru

uredi
Glavni članak: Hokejaški teren
 
Izgled terena za igru u NHL ligi:
1. Područje van terena za kažnjene igrače;
2. Područje za igrače oba tima;
3. Zona za službena lica.

Utakmice NHL lige igraju se na klizalištu pravougaonog oblika sa zaobljenim uglovima, a sam teren je okružen zaštitnom ogradom od pleksiglasa. Širina ledene površine je 25,91 m a dužina 60,92 metra[54] što je u skladu sa pravilima IIHF po kojima se širina terena kreće između 25 i 26 m, a dužina od 60 do 61 metar. Centralna linija koje je crvene boje (debljine 30 cm) deli teren na dve polovine i koristi se za određivanje prekršaja zabranjenog ispucavanja (ajsing).[55] Postoje i dve plave linije koje dele teren za igru na tri zone, tako da svaka ekipa ima odbrambenu, neutralnu i napadačku zonu i obrnuto.[55] U ravni sa gol-linijom postoje dve tanje crvene linije (po jedna sa svake strane terena) pomoću kojih sudije dosuđuju da li je postignut pogodak (da li je pak prešao gol-liniju), odnosno da li je došlo do zabranjenog ispucavanja.

Iza svakog gola nalazi se trapezoidna površina (uvedene od sezone 2005/06).[56] Iza gol-linije, golman sme da igra pakom samo u tom trapezoidnom području, u protivnom golman dobija kaznu isključenja na dva minuta zbog odugovlačenja igre.[57]

Crvene tačke (po dve u napadačkim zonama i 4 u neutralnoj zoni) služe za izvođenje prekida (bulija) u toku utakmice, dok se sa plave tačke koja se nalazi na sredini terena izvodi početni udarac na početku svakog perioda.

Pravila igre

uredi

Pravila igre u Nacionalnoj hokejaškoj ligi se uglavnom poklapaju sa pravilima koja je postavila Međunarodna asocijacija hokeja na ledu (IIHF). Nakon svakog prekršaja sudija prekida igru i dosuđuje slobodan udarac za ekipu nad kojom je napravljen prekršaj. Manje razlike između dve organizacije ogledaju se kod ofsajda, ajsinga i isključenja.

Ukoliko pak koji je igrač uputio svom napadaču pređe u napadačku zonu pre samog igrača igra se prekida i svira se ofsajd. Dakle ekipa koja napada ne sme uputiti pak u protivničku zonu ukoliko tamo već nema nekog od svojih igrača. Prekid usled ofsajda se izvodi u neutralnoj zoni.[58] Ofsajd se ne dosuđuje ukoliko je igrač ekipe koja se brani sam vratio pak u zonu svog tima. Takođe prema pravilima NHL lige ne sudi se ofsajd pozicija (ukoliko napadač nije dirao pak i vratio se na svoju polovinu), tj. ne prekida se igra u datom momentu (za razliku od IIHF).[58]

Ajsing, ili nedozvoljeno ispucavanje se dosuđuje kada pak nakon direktnog dodavanja pređe preko dve crvene linije. Za razliku od međunarodnih utakmica gde se ajsing sudi automatski čim pak pređe drugu liniju, u NHL-u se sudi takozvani touch-icing tj. kada protivnički igrač (ali ne i golman) dodirne pak koji je prešao golmansku liniju. Nakon dosuđenog ajsinga pak se dodeljuje ekipi koja se branila a buli se izvodi u zoni ekipe koja je počinila ajsing.[59]

Razlike između NHL i IIHF pravila ogledaju se i kod kazni isključenja igrača. Naime po pravilima IIHF-a za svaki teži prekršaj igrač se automatski isključuje iz igre bez prava povratka na teren, dok se u NHL ligi igrač isključuje iz igre na 5 minuta.[traži se izvor] Tokom trajanja kazne ekipa koja je kažnjena nema pravo da zameni kažnjenog igrača, i igra sa igračem manje u odnosu na protivnika. Kod manjih kazni od 2 ili 4 min igrač se automatski vraća u igru ako se postigne pogodak, dok u slučaju kazne od 5 min nema povratka u igru dok kazna ne istekne, bez obzira na broj postignutih pogodaka.[60]

Prema dogovoru između NHL lige i sindikata igrača od 5. septembra 2005. a u vezi sa borbom protiv dopinga u sportu, svaki igrač koji je pozitivan na nedozvoljena sredstva automatski se kažnjava zabranom igranja u trajanju od 20 utakmica. Ukoliko je i drugi nalaz pozitivan suspenzija se produžava na 60 utakmica, a nakon trećeg pozitivnog nalaza sledi doživotna suspenzija.[traži se izvor]

Struktura hokejaške sezone

uredi

Svaka sezona NHL lige podeljena je na tri dela: predsezona, ligaški deo i doigravanje (doigravanje). Egzibicioni deo sezone se svodi na odigravanje prijateljskih i pripremnih utakmica širom sveta, obično tokom meseca septembra.

Ligaški deo sezone

uredi

Tokom ligaškog ili regularnog dela sezone 32 ekipe su podeljene u dve konferencije: Istočnu i Zapadnu. Svaka konferencija je podeljena na po dve divizije sa po 8 ekipa u svakoj. U regularnom delu sezone (sa 32 tima) svaka ekipa odigra ukupno 82 utakmice: 41 na domaćem terenu i 41 kao gost. Svaki tim odigra po 26 utakmica u okviru divizije kojoj pripada (po 4 sa pet rivala iz divizije i po 3 sa preostala dva kluba iz divizije) te još 24 utakmice protiv ekipa iz druge divizije, a u okviru iste konferencije (po 3 utakmice sa svakim). Preostale 32 utakmice su takozvane „interkonferencijske utakmice“ koje se igraju protiv ekipa iz druge konferencije - po jedan meč na domaćem terenu i kao gost.

Divizija Raspored Ukupno utakmica
U okviru divizije 4 utakmice × 5 protivnika + 3 utakmice × 2 protivnika 26
Ista konferencija, van divizije 3 utakmice × 8 protivnika 24
Inter-konferencija 2 utakmice × 16 protivnika 32

Svaka pobeda vrednuje se sa 2 boda, poraz nakon produžetaka nosi 1 bod, dok poraz nakon 60 minuta ne donosi bodove. Ekipa koja je nakon ligaškog dela takmičenja ostvarila najbolji rezultat dobija „Predsednički trofej“.

Eliminacioni deo sezone

uredi
Glavni članak: Stenli kup

Doigravanje se održava od aprila do početka juna i u njemu učestvuje ukupno 16 ekipa, po 8 ekipa iz svake konferencije i to po 3 najbolja tima iz svake divizije i po 2 ekipe, od preostalih ekipa, sa najviše bodova iz svake konferencije. Parovi se određuju na osnovu plasmana u regularnom delu sezone u okviru konferencije. Tako su ekipe koje su najbolje u divizijama automatski među prvih šest timova, a sedmi i osmi nosilac postaju dve ekipe, od preostalih, koje imaju najviše bodova. U prvom krugu doigravanja (konferencijsko četvrtfinale) sastaje se prvi sa osmim, drugi sa sedmim, treći sa šestim i četvrti sa petim nosiocem. Igra se na 4 dobijene utakmice (minimum 4, odnosno maksimum 7 utakmica). Na isti način se određuju i parovi za drugu rundu, ili konferencijsko polufinale.

Ekipe koje pobede u finalnim utakmicama po konferencijama stiču pravo igranja u velikom finalu, odnosno bore se za najvredniji trofej u NHL ligi - trofej Stenli kupa. Ekipa koja prva ostvari 4 pobede osvaja titulu prvaka te sezone.

Prednost domaćeg terena uvek ima ekipa koja je bolje plasirana na listi nosilaca. Prve dve utakmice se igraju na terenu bolje plasiranog rivala u regularnom delu sezone, te peta i eventualna sedma utakmica.[61]

Meč svih zvezda

uredi
Glavni članak: Meč svih zvezda NHL lige

Meč svih zvezda ili Ol-star meč (engl. National Hockey League All-Star Game) je egzibiciona utakmica koja se tradicionalno igra na sredini ligaškog dela svake sezone, počev od 1947. godine.[62] Imena ekipa koja su učestvovala često su se menjala kroz istoriju. Od 1969. godine igra se između ekipa Istoka (sve zvezde istoka) i Zapada (sve zvezde zapada). Od sezone 2010/11 imena ekipa se određuju prema kapitenima timova.

U svojoj 60 godišnjoj istoriji NHL ol-star meč se nije igrao svega 6 puta,[63] 1979 i 1987 zbog utakmica super serije protiv ekipa iz Sovjetskog Saveza, 1995. i 2005. zbog lokauta i 2006 i 2010 zbog poklapanja sa Zimskim olimpijskim igrama.[64] Najuspešniji igrači na ol-star utakmicama bili su Vejn Grecki i Mario Lemju. Grecki je učestvovao ukupno 17 puta i osvojio 25 bodova[traži se izvor] (Lemju dva boda manje na isto toliko nastupa[65]).

NHL draft

uredi
Glavni članak: Draft NHL lige
 
NHL draft 2008. u Otavi

NHL draft (engl. NHL Entry Draft) predstavlja godišnji izbor koji se obično organizuje dva do tri meseca nakon završetka sezone, a na kojem učestvuju sve franšize NHL lige, i gde se biraju novi igrači za nastupajuću sezonu. Igrači iz Severne Amerike koji učestvuju na draftu moraju biti amateri, starosti između 18—20 godina, dok dobna granica ne postoji za igrače iz Evrope. Jedini uslov za igrače iz Evrope je da ranije nisu nastupali u NHL-u. Pravo nastupa na draftu imaju i igrači koji nemaju potpisan ugovor ni sa jednim klubom (slobodni agenti; engl. Free agents).[66] Prvi draft je održan 1963. godine i od tada se tradicionalno održava svake godine. Na osnovu procena hokejaških stručnjaka određuje se pozicija svakog igrača na draftu (pik na draftu). Ekipe koje su u prethodnoj NHL sezoni završile na dnu tabele imaju prednost pri izboru igrača na draftu.[66]

Neki od najpoznatijih igrača koji su svojevremeno bili prvi pik na draftu su Mario Lemju (1984), Mats Sundin (1989), Ed Jovanovski (1994), Džo Tornton (1997), Ilja Kovaljčuk (2001), Aleksandar Ovečkin (2004), Sidni Krozbi (2005) i Stiven Stamkos (2008).[66]

Asocijacija igrača NHLPA

uredi
Glavni članak: Asocijacija igrača Nacionalne hokejaške lige
 

Udruženje igrača NHL lige ili skraćeno NHLPA (engl. National Hockey League Players' Association; NHLPA) predstavlja sindikalnu organizaciju profesionalnih hokejaša koji igraju u 30 klubova NHL lige.[67] Cilj sindikata je da zastupa prava hokejaša u okviru borda lige, te da potpisuje u ime igrača kolektivne ugovore. Osnovana je u junu 1967. godine, a njen prvi predsednik je bio Bob Palford. Sedište sindikata je u Torontu (Kanada). Svaki od 30 timova lige ima svog predstavnika u upravnom odboru asocijacije.

Od 1971. godine NHLPA tradicionalno dodeljuje nagradu Ted Lindzi za najboljeg hokejaša sezone po izboru samih igrača.[68]

Klubovi

uredi

Nacionalna hokejaška liga je osnovana 1917. od pp. 4 kanadska

tima, a period od 1942. do 1947. je doba poznato kao "Velika šestorka". Kroz istoriju mnogi timovi su se priključivali takmičenju, neki su se selili iz jednog grada u drugi, a neki su pak prestali da postoje. Danas ligu čini 30 klubova, od kojih je 23 iz SAD a 7 iz Kanade.

Ubedljivo najuspešnija franšiza lige su Montreal kanadijansi koji su osvojili ukupno 24 trofeja Stenli kupa (23 kao članovi NHL, a 1 u okviru NHA asocijacije). Drugi tim po uspešnosti takođe je iz Kanade. Reč je o Toronto mejpl lifsima koji u svojim vitrinama imaju 13 trofeja, ali poslednji su osvojili davne 1967. godine. Najuspešnija američka franšiza su Detroit red vingsi sa 11 titula prvaka. Najduže pobedničke serije imaju Kanadijansi sa 5 titula u nizu (od 1955 do 1960) i Ajlandersi (između 1980 i 1983).[69] Ekipa Kanadijansa je takođe ponovila pobednički niz sa 4 uzastopne titule u periodu između 1976—79, a tim iz tog perioda su sportski novinari televizije ESPN proglasili drugim najboljim u istoriji profesionalnog sporta.[70]

Divizija Klub Grad Dvorana Osnovan u NHL
Istočna konferencija
Atlantska
Atlantic 		Boston bruinsi
Boston Bruins 		  Boston
(Masačusets) 		TD garden 1924
Bafalo sejbersi
Buffalo Sabres 		  Bufalo
(Njujork) 		KiBenk centar 1970
Detroit red vingsi
Detroit Red Wings 		  Detroit
(Mičigen) 		Litl Sizar Arena 1926
Florida pantersi
Florida Panthers 		  Sanrajz
(Florida) 		BB&T centar 1993
Montreal kanadijansi
Canadiens de Montréal 		  Montreal
(Kebek) 		Bel centar 1909 1917
Otava senatorsi
Ottawa Senators 		  Otava
(Ontario) 		Kenedijan tajer centar 1992
Tampa bej lajtningsi
Tampa Bay Lightning 		  Tampa
(Florida) 		Amali arena 1992
Toronto mejpl lifsi
Toronto Maple Leafs 		  Toronto
(Ontario) 		Skošabank arena 1917
Metropoliten
Metropolitan 		Karolina harikensi
Carolina Hurricanes 		  Rali
(Severna Karolina) 		PNC centar 1972 1979
Kolambus blu džaketsi
Columbus Blue Jackets 		  Kolambus
(Ohajo) 		Nejšonvajd arena 2000
Nju Džerzi devilsi
New Jersey Devils 		  Njuark
(Nju Džerzi) 		Prudenšal centar 1974
Njujork ajlandersi
New York Islanders 		  Njujork
(Njujork) 		UBS arena 1972
Njujork rendžersi
New York Rangers 		  Njujork
(Njujork) 		Medison skver garden 1926
Filadelfija flajersi
Philadelphia Flyers 		  Filadelfija
(Pensilvanija) 		Vels Fargo centar 1967
Pitsburg pengvinsi
Pittsburgh Penguins 		  Pitsburg
(Pensilvanija) 		PPG pejnts arena 1967
Vašington kapitalsi
Washington Capitals 		  Vašington
(Okrug Kolumbija) 		Kepital van arena 1974
Zapadna konferencija
Centralna
Central 		Juta NHL tim
Utah NHL team 		  Solt Lejk Siti
(Juta) 		Delta centar 2024
Vinipeg džetsi
Winnipeg Jets 		  Vinipeg
(Manitoba) 		Kanada lajf centar 1999*
Dalas starsi
Dallas Stars 		  Dalas
(Teksas) 		Amerikan erlajns centar 1967*
Kolorado avelanči
Colorado Avalanche 		  Denver
(Kolorado) 		Bol Arena 1972 1979
Minesota vajldsi
Minnesota Wild 		  Sent Pol
(Minesota) 		Eksel enerdži centar 2000
Nešvil predatorsi
Nashville Predators 		  Nešvil
(Tenesi) 		Bridžston arena 1998
Sent Luis bluz
St. Louis Blues 		  Sent Luis
(Misuri) 		Enterprajz centar 1967
Čikago blekhoksi
Chicago Blackhawks 		  Čikago
(Ilinois) 		Junajted centar 1926
Pacifik
Pacific 		Anahajm daksi
Anaheim Ducks 		  Anahajm
(Kalifornija) 		Honda centar 1993
Vankuver kanaksi
Vancouver Canucks 		  Vankuver
(Britanska Kolumbija) 		Rodžers arena 1945 1970
Edmonton ojlersi
Edmonton Oilers 		  Edmonton
(Alberta) 		Rodžers plejs 1972 1979
Kalgari flejmsi
Calgary Flames 		  Kalgari
(Alberta) 		Skošabank Sedldom 1972*
Los Anđeles kingsi
Los Angeles Kings 		  Los Anđeles (Kalifornija) Stejpls centar 1967
San Hoze šarksi
San Jose Sharks 		  San Hoze
(Kalifornija) 		SAP centar 1991
Sijetl kraken
Seattle Kraken 		  Sijetl
(Vašington) 		Klajmet pledž arena 2021
Vegas golden najtsi
Vegas Golden Knights 		  Las Vegas
(Nevada) 		Ti-mobajl arena 2017

Ugašeni i preseljeni timovi

uredi
Glavni članak: Spisak ugašenih i preseljenih NHL klubova

U dosadašnjoj NHL istoriji ukupno 19 timova je ili ugašeno ili preseljeno. Prvi tim koji je rasformiran bili su Montreal vonderersi 1918. godine, a razlog je bila nemogućnost da se obezbedi dovoljan broj igrača.[traži se izvor] Prvi klub koji se preselio u drugi grad bio je Kebek Atletik klub koji se 1920. preselio u grad Hamilton u Ontariju (Hamilton tajgersi). Do preseljenja je došlo nakon što je tadašnji direktor lige Frenk Kalder oduzeo franžizu od njenog vlasnika Majka Kvina i prodao je jednoj kompaniji čije je sedište bilo u Hamiltonu.[71] Tri kluba su rasformirana tokom „Velike depresije“ a bili su to Filadelfija kvakersi (nekadašnji Pitsburg pajratsi), Sent Luis iglsi i Montreal marunsi. Početkom 1940-ih i njujorški Amerikensi su zapali u veliku finansijsku krizu koja je dovela do povlačenja u sezoni 1942/43, a kasnije i do potpunog gašenja kluba (početkom 1946).[72]

Od ekipa koje su do 1979. postale delovi NHL, 4 su promenile mesto boravka. Oklend silsi su prešli u Klivlend (Klivlend barunsi su se kasnije preselili u Minesotu), Kebek nordiksi su postali Kolorado avalanči 1995, Vinipeg džetsi su prešli u Finiks 1996 dok je ekipa Hartford vilersa 1997. postala Karolina harikensi.[73][74]

Tokom doigravanja u sezoni 2010/11 franšiza Atlanta trešersa je prodata kompaniji „True North Sports and Entertainment“ koja je odlučila da ekipu preseli u kanadski Vinipeg od sezone 2011/12. i da vrati staro ime kluba Vinipeg džetsi.[75]

U aprilu 2024. godine vlasnik Arizona kojotsa je prodao svu imovinu vezanu za hokej novim vlasnicima, koji su pokrenuli novu franšizu u Solt Lejk Sitiju, ali je zadržao pravo na ime i logo Kojotsa, kao i mogućnost da reaktivira franšizu do 2029. godine.[76][77]

Trofeji i nagrade

uredi
Glavni članak: Spisak trofeja NHL lige
 
Pehar Stenli kupa
Svi pobednici Stenli kupa[78]
Nisu uključeni ugašeni klubovi.
Klubovi Titule
Montreal kanadijansi 24*
Toronto mejpl lifsi 13
Detroit red vingsi 11
Boston bruinsi 6
Čikago blekhoksi 6
Edmonton ojlersi 5
Pitsburg pengvinsi 5
Njujork ajlandersi 4
Njujork rendžersi 4
Kolorado avelanči 3
Nju Džerzi devilsi 3
Tampa bej lajtningsi 3
Filadelfija flajersi 2
Los Anđeles kingsi 2
Anahajm daksi 1
Kalgari flejmsi 1
Florida pantersi 1
Karolina harikensi 1
Dalas starsi 1
Sent Luis bluz 1
Vegas golden najtsi 1
Vašington kepitols 1
* Osvojili jedan šampionat pre osnivanja NHL-a

Tokom svake hokejaške sezone uprava lige dodeljuje veći broj trofeja i nagrada zaslužnim ekipama i pojedincima. Svakako najvredniji od njih je pehar Stenli kupa koji se dodeljuje najuspešnijoj ekipi u tekućoj sezoni. Ekipa koja nakon ligaškog dela takmičenja osvoji najviše bodova osvaja Predsednički trofej.[79] I igračima se pojedinačno dodeljuju mnogobrojna priznanja na osnovu određenih statističkih pokazatelja tokom sezone. Najvredniji je Art Ros trofej[80] koji se dodeljuje najkorisnijem igraču (najviše osvojenih bodova) ligaškog dela sezone. Najbolji strelac dobija Trofej Moris Rišar[81] a golmani ekipe koja je imala najmanje primljenih pogodaka tokom sezone dobijaju Dženingsov trofej.[82]

Dobitnici svih ostalih individualnih trofeja se biraju putem glasanja sportskih novinara ili menadžera klubova, a nagrade se obično dodeljuju tokom juna meseca, nakon što se okonča doigravanje serija. Najprestižnija individualna nagrada je Hartov trofej[83] (engl. Hart Memorial Trophy) a koji se dodeljuje najkorisnijem igraču tokom cele sezone (MVP - Most Valuable Player) po mišljenju profesionalnih hokejaških sportskih novinara. Najbolji golman tokom cele sezone dobija Trofej Vezina,[84] a najbolji odbrambeni igrač Norisov trofej,[85] najbolji debitant (ili „ruki“) dobija Kolderov pehar,[86] dok se kao nagrada za fer-plej dodeljuje trofej Ledi Bing.[87] Najkorisniji igrač tokom doigravanje serije postaje vlasnik nagrade Kon Smajt.[88] Izbor najboljeg trenera sezone odvija se putem glasanjem svih članova „NHL TV mreže“ (engl. National Hockey League Broadcasters Association) a najbolji trener dobija priznanje u vidu trofeja Džek Adams.[89] NHL liga objavljuje po tri nominovana u svakoj kategoriji par dana pre dodele nagrada, dok se dobitnici svake od nagrada objavljuju na samoj ceremoniji dodele nagrada.

Najbolji igrači, treneri, menadžeri u hokeju na ledu koji su imali veoma uspešne karijere, mogu da se kandiduju za ulazak u takozvanu „Hokejašku kuću slavnih“ (engl. Hockey Hall of Fame). Pravilo je da svaki igrač tek nakon tri godine po okončanju karijere može biti primljen u kuću slavnih. Dešavalo se čak i da su se pojedini igrači poput Gordi Houa i Marija Lemjua vraćali aktivnom igranju nakon dobijanja ovog velikog priznanja.[90] Ukoliko je igrač po procenama stručnjaka imao zaista fascinantnu karijeru, onda on automatski postaje član „Kuće slavnih“, a svega 10 igrača je do sada doživelo tu privilegiju.[traži se izvor] Poslednji igrač kome je ukazana ta čast bio je Vejn Grecki 1999. godine.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Constitution of the National Hockey League pp. 1–3
  2. ^ a b Marsh, James (2006). „"National Hockey League". The Canadian Encyclopedia.”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2011. г. Приступљено 20. 9. 2011. 
  3. ^ „"NHL.com – Stanley Cup Fun Facts".”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 15. 7. 2006.  NHL.
  4. ^ The National Hockey League Official Record Book & Guide 2009 77th Edition. pp. 9. New York: National Hockey League (2008)
  5. ^ Eichelberger, Curtis (May 29, 2009). "NHL „Borrows From NFL as It Pursues Bigger TV Contract".”. Pristupljeno 29. 6. 2009.  Bloomberg.
  6. ^ „"NHL aims to put global warming on ice".”. Arhivirano iz originala 25. 07. 2009. g. Pristupljeno 26. 4. 2008.  NHL.com.
  7. ^ Allen, Kevin (October 11, 2006). „"European players taking more and more leadership roles, captaincies in NHL".”. Pristupljeno 29. 6. 2009.  USA Today.
  8. ^ Sammy in a tight corner, Toronto Star (March 3, 1915). pp. 12.
  9. ^ McFarlane 1997, str. 15–16
  10. ^ Holzman 2002, str. 159.
  11. ^ McKinley 2006, str. 77.
  12. ^ Holzman 2002, str. 23
  13. ^ Pincus 2006, str. 21.
  14. ^ McFarlane, Brian; [Early Leagues and the Birth of the NHL; http://capitals.nhl.com/team/app?service=page&page=NHLPage&bcid=his_EarlyLeagues Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. novembar 2009)] National Hockey League., Pristupljeno 17. 1. 2011.
  15. ^ Pincus 2006, str. 24
  16. ^ Holzman 2002, str. 197.
  17. ^ Pincus 2006, str. 23
  18. ^ Sandor 2005, str. 33.
  19. ^ Pincus 2006, str. 35.
  20. ^ „"Victoria Cougars—1924–25 Stanley Cup".”. Arhivirano iz originala 30. 09. 2007. g. Pristupljeno 17. 1. 2010.  Legends of Hockey (Hockey Hall of Fame).
  21. ^ Sandor 2005, str. 35.
  22. ^ „The History of the Hub of Hockey.”. Arhivirano iz originala 01. 05. 2008. g. Pristupljeno 16. 5. 2008.  Boston Bruins Hockey Club.
  23. ^ McKinley 2006, str. 102.
  24. ^ Holzman 2002, str. 262.
  25. ^ Pincus 2006, str. 33.
  26. ^ Pincus 2006, str. 29.
  27. ^ Pincus 2006, str. 39.
  28. ^ McFarlane 1990, str. 33.
  29. ^ Jenish 2008, str. 84–85.
  30. ^ McFarlane 1990, str. 37.
  31. ^ McFarlane 1990, str. 43.
  32. ^ Pincus 2006, str. 47.
  33. ^ McKinley 2006, str. 120.
  34. ^ „The Legends—Rocket Richard.”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2008. g. Pristupljeno 18. 1. 2010.  Hockey Hall of Fame.
  35. ^ Pincus 2006, str. 100.
  36. ^ „Players—Willie O'Ree.”. Arhivirano iz originala 18. 01. 2008. g. Pristupljeno 18. 1. 2010.  Hockey Hall of Fame.
  37. ^ Diamond 1991, str. 175.
  38. ^ McKinley 2006, str. 194–195.
  39. ^ McFarlane 1990, str. 106–107.
  40. ^ Boer 2006, str. 13.
  41. ^ McFarlane 1990, str. 115.
  42. ^ McFarlane 1990, str. 113.
  43. ^ Willes 2004, str. 33.
  44. ^ Willes 2004, str. 214.
  45. ^ a b „The Legends—Wayne Gretzky.”. Arhivirano iz originala 23. 11. 2005. g. Pristupljeno 18. 1. 2010.  Hockey Hall of Fame.
  46. ^ a b CBC Sports (January 29, 2004). „"We've been here before".”. Arhivirano iz originala 21. 02. 2004. g. Pristupljeno 9. 6. 2006. cbc.ca.
  47. ^ a b v g Audohar, Paul D. (December 2005). "The hockey lockout of 2004–05" (PDF). Monthly Labor Review.
  48. ^ a b v g Molinaro, John (April 20, 2006). „"A season to remember".”. Arhivirano iz originala 18. 06. 2006. g. Pristupljeno 9. 6. 2006.  CBC.ca.
  49. ^ Mackin, Bob (April 18, 2006). „"Canucks abuse fan trust".”. Pristupljeno 3. 7. 2006. [mrtva veza] Slam Sports.
  50. ^ Finder, Chuck (August 19, 2005). „"Penguins ticket sales hit the roof".”. Arhivirano iz originala 25. 11. 2011. g. Pristupljeno 11. 12. 2006.  Pittsburgh Post-Gazette.
  51. ^ „Sabres and Penguins to Play Outdoors on New Year's Day”. Arhivirano iz originala 18. 12. 2007. g. Pristupljeno 1. 1. 2008.  (Press release). Marketwire. 2007-09-17
  52. ^ „"Oh, what a night ... and morning. Stars-Canucks ranks sixth among longest OT games."”. Arhivirano iz originala 03. 11. 2007. g. Pristupljeno 26. 4. 2007.  Sports Illustrated. April 12, 2007
  53. ^ Fitzpatrick, Jamie. „"How the NHL Shootout Works".”. Arhivirano iz originala 19. 05. 2008. g. Pristupljeno 4. 8. 2008.  About.com. The New York Times Company.
  54. ^ National Hockey League (2005). „"Dimensions of Rink".”. Arhivirano iz originala 09. 04. 2006. g. Pristupljeno 8. 6. 2006.  NHL.com.
  55. ^ a b National Hockey League (2005). „"Division of ice surface".”. Arhivirano iz originala 21. 06. 2009. g. Pristupljeno 8. 6. 2006.  NHL.com.
  56. ^ National Hockey League (2005). „"Goal crease".”. Arhivirano iz originala 06. 06. 2009. g. Pristupljeno 8. 6. 2006.  NHL.com.
  57. ^ National Hockey League (2009). „"Rule 63 – Delaying the Game".”. Pristupljeno 14. 3. 2010.  NHL.com.
  58. ^ a b CBC sports (July 22, 2005). „"Relaunching the Game".”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2005. г. Приступљено 10. 6. 2006. CBC.com.
  59. ^ National Hockey League (2005). „"Icing the puck".”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2009. g. Pristupljeno 8. 6. 2006.  NHL.com.
  60. ^ National Hockey League (2005). „"Minor penalties".”. Arhivirano iz originala 23. 04. 2006. g. Pristupljeno 8. 6. 2006.  NHL.com.
  61. ^ „NHL teams will play each other at least once per season.”. Pristupljeno 20. 9. 2010.  The Associated Press (November 30, 2007). iz originala 26. avgusta 2011
  62. ^ NHL All-Star Game History & Statistics Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. avgust 2011). [Arhivirano] iz originala 26. avgusta 2011.
  63. ^ Podnieks 2000, str. 12–14.
  64. ^ Podnieks 2000, str. 15–18.
  65. ^ „Lemjuova biografija na službenom sajtu”. Mario-lemieux.com. Arhivirano iz originala 10. 7. 2011. g. Pristupljeno 26. 9. 2011. 
  66. ^ a b v „"NHL Draft History". National Hockey League.”. Arhivirano iz originala 28. 01. 2001. g. Pristupljeno 2. 7. 2009. 
  67. ^ „What is the NHLPA?”. Nhlpa.com. Arhivirano iz originala 10. 2. 2008. g. Pristupljeno 26. 9. 2011. 
  68. ^ „History of Ted Lindsay award.”. Pristupljeno 26. 9. 2011.  Hall of fame.
  69. ^ Fitzpatrick, Jamie (2006). „"Stanley Cup Winners".”. about.com. Arhivirano iz originala 24. 04. 2013. g. Pristupljeno 26. 6. 2006. 
  70. ^ ESPN (December 31, 1999). „"The 10 greatest teams". ESPN.com.”. Pristupljeno 26. 6. 2006. 
  71. ^ Holzman 2002, str. 230
  72. ^ Holzman 2002, str. 43
  73. ^ Willes 2004
  74. ^ „"Teams".”. Pristupljeno 30. 4. 2011.  National Hockey League.
  75. ^ Rosen, Dan (June 21, 2011). „"NHL Board unanimous on Winnipeg sale, relocation".”. Pristupljeno 24. 6. 2011.  NHL.com.
  76. ^ „NHL BOG approves establishment of new franchise in Utah | NHL.com”. www.nhl.com (na jeziku: engleski). 2024-04-18. Pristupljeno 2024-05-04. 
  77. ^ Stoller, Jonathan Tovell, Michael DeRosa and Jacob (2024-04-18). „NHL Board Approves Sale of Coyotes' Hockey Assets to New Franchise in Utah”. The Hockey News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-04. 
  78. ^ „"Stanley Cup history".”. Arhivirano iz originala 02. 07. 2009. g. Pristupljeno 18. 8. 2007.  nhl.com. National Hockey League
  79. ^ „"Presidents' Trophy".”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2009. g. Pristupljeno 18. 8. 2007.  nhl.com. National Hockey League
  80. ^ „"Art Ross Trophy"”. National Hockey League. Arhivirano iz originala 27. 4. 2006. g. Pristupljeno 18. 8. 2007. 
  81. ^ „"Maurice Richard Trophy"”. National Hockey League. Arhivirano iz originala 17. 1. 2010. g. Pristupljeno 18. 8. 2007. 
  82. ^ „"William M. Jennings Trophy"”. National Hockey League. Arhivirano iz originala 27. 4. 2006. g. Pristupljeno 18. 8. 2007. 
  83. ^ „"Hart Memorial Trophy"”. National Hockey League. Arhivirano iz originala 27. 4. 2006. g. Pristupljeno 18. 8. 2007. 
  84. ^ „Arhivirana kopija”. 20060423155810. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 25. 9. 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć) |title="Vezina Trophy".] nhl.com. National Hockey League. Pristupljeno 18. 8. 2007.
  85. ^ [https://web.archive.org/web/20080511231033/http://www.nhl.com/trophies/norris.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2008) "James Norris Memorial Trophy" | accessdate=18. 8. 2007 | last=| first = |date=| work = | publisher = National Hockey League}}
  86. ^ „"Calder Memorial Trophy"”. National Hockey League. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 18. 8. 2007. 
  87. ^ „"Lady Byng Trophy"”. National Hockey League. Arhivirano iz originala 28. 4. 2006. g. Pristupljeno 18. 8. 2007. 
  88. ^ „"Conn Smythe Trophy"”. National Hockey League. Arhivirano iz originala 17. 1. 2010. g. Pristupljeno 18. 8. 2007. 
  89. ^ „"Jack Adams Award"”. National Hockey League. Arhivirano iz originala 6. 7. 2008. g. Pristupljeno 18. 8. 2007. 
  90. ^ Canadian Press (November 7, 2005). „"Roy on deck for 2006, 'mayhem' in 2007".”. tsn.ca. Arhivirano iz originala 16. 05. 2007. g. Pristupljeno 8. 6. 2006. 

Literatura

uredi

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Nacionalna hokejaška liga na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Национална_хокејашка_лига&oldid=28431473”