Јагода (род)

Jagoda (lat. Fragaria) je rod skrivenosemenica iz porodice ruža (Rosaceae) s desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene u severnom umerenom pojasu, a samo jedna u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj” i razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.

Jagoda
Fragaria vesca ilustracija iz Atlas des plantes de France 1891.
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Rosales
Porodica:	Rosaceae
Potporodica:	Rosoideae
Pleme:	Potentilleae
Potpleme:	Fragariinae
Rod:	Fragaria L.
Vrste
Vidi tekst

Šumska jagoda

Odajanje jagode u plasteniku

Vrste

• Šumska jagoda (lat. Fragaria vesca)
• Zelena jagoda (lat. Fragaria viridis Duch.)
• Nilgerijska jagoda (lat. Fragaria nilgerrensis Schlesht))
• Daltonijska jagoda (lat. Fragaria daltoniana J. Gay)
• Nubikolska jagoda (lat. Fragaria nubicola Lindl.)
• Muopenijska jagoda (lat. Fragaria muopinensis Card.)
• Orijentalna jagoda (lat. Fragaria orientalis Losinsk.)
• Jagoda kitinjača (lat. Fragaria moschata Dush.)
• Virdžinijska jagoda (lat. Fragaria virginiana Dush.)
• Baštenska jagoda (lat. Fragaria ananassa Dush. F. Grandiflora Ehrh.)
• Čileanska jagoda (lat. Fragaria chiloensis L. Dush.)
• Stalnorađajuća jagoda (lat. Fragaria ovalis Lehn. RYBN.)

Sorte

Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko 20.000 sorti jagode, različitih privredno-bioloških osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu, pa i kod nas, vrlo dinamičan, tako da se brže menja nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza promena, uglavnom, dolazi zbog njenog kratkog veka i stalnog stvaranja novih sorti, koje poseduju neku bolju osobinu.

Od oko pedesetak sorti jagode, koje se sada gaje u našoj zemlji, na osnovu njihovog proučavanja, preporučujemo za gajenje kao najbolje sledeće, svrstane po vremenu sazrevanja

Vrlo rane sorte

Zenga prekosa (Senga Precosa) - Proizvedena je 1960. god. u Hamburgu (Nemačka), ukrštanjem sorti 1265 x Regina. Predstavlja za sad najraniju jagodu u svetu, koja počinje da zri u prvoj polovini maja(5-8. maj)i zrenje joj se proteže do početka juna, na oko tri i po nedelje.

Plod je prosečne mase 8 grama, oblika okruglasto-srcastog, a boje vatrenocrvene. Meso ploda je polučvrsto, sočno i vrlo fino, slatkog ukusa i veoma aromatično.

Bokor je srednje bujan i prilično razgranat. Cveta rano i prilično je otporan prema mrazu. Osrednje rodnosti. U drugoj godini daje prinose 9 000-10 000kg po hektaru.

Čačanska rana - Proizvedena je u Institutu za voćarstvo u Čačku 1968. god. ukrštanjem sorti Surprise des Halles x45/7. Selekcionari su prof. dr Arsen Stančević i dr Petar Mišić. Plod je krupan, prosečne mase 12,5 grama, Čiji je oblik koničan, a boja vatrenocrvena i naoko veoma lepa. Meso je čvrsto i bez šupljine, boje crvene, ukusa slatko-nakiselog i veoma aromatično.

Rane sorte

Čačanska krupna - Ova sorta je stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku iste godine i od istih roditeljskih sorti kao i čačanska rana. Selekcionari su prof. dr Arsen Stančić i dr Petar Mišić. Sazreva 3-4 dana posle čačanske rane.

Plod je krupan(preko 15 grama)uniformno zatupastog oblika i boje intenzivno crvene.

Pokaontas (Pocahontas) - Poreklom iz Amerike. Proizvedena 1955. god. Sazreva dan-dva posle čačanske krupne.

Plod je srednje krupan, prosečne mase 10 g, čiji je oblik okruglasto-koničan, a boje izrazito crvene. Meso je prilično čvrsto, sočno i slatko-nakiselo, bez neke naročite arome.

Srednje rane sorte

Zenga gigana (Senga Gigana) - Nemačka sorta proizvedena 1955. godine u Hamburgu, odakle je posle raširena u sve evropske zemlje. Počinje da zri dan-dva posle pokaontasa i zrenje joj se proteže do sredine juna.

Plod je krupan, prosečne mase 25gr, oblika izduženokupastog, a boje svetlocrvene i vrlo atraktivne. Čašični listići su vrlo veliki, karakteristični za ovu sortu. Meso je čvrsto, sočno i fino, boje crvenkaste. Dobro podnosi transport.

Gorela - Poreklom iz Holandije. Počinje da zri 2-3 dana posle zenge gigane. Plod je krupan, mase prosečne 14gr, čiji je oblik zatupastokoničan, boje rubincrvene i podjednako obojen po celoj površini. Transport dobro podnosi, a takođe i duboko zamrzavanje.

Humi grande (Hummi Grande) - Poreklom iz Nemačke, izuzetne krupnoće, po čemu je i najviše poznata. Plod je vrlo krupan, prosečne mase 36gr, a pojedini plodovi dostižu težinu i do 65gr. Oblika je torbastog, slično plodu madam mutoa. Boje je sa sunčane strane svetlocrvene, dok je s donje strane ružičaste do bledocrvene, što joj delom smanjuje privlačnost. Plodovi joj prilično trule.

Belrubi (Belruby) - Američka sorta i u poslednje vreme se mnogo širi. Sazreva skoro istovremena sa humi grandeom.

Plod je krupan do vrlo krupan, mase prosečne 15 g, oblika izduženo-kupastog, a boje tamnocrvene. Seme je poravnato sa površinom ploda.

Bokor je srednje bujan i dovoljno razgranat. Otporan je na sušu. Rađa obilno, do 15 000 kg po hektaru.

Srednje pozne sorte

Zenga tigajga - Novija je sorta, nemačkog porekla, čije se gajenje u poslednje vreme naglo širi. Sazreva 2-3 dana posle gorele. Plod je krupan, prosečne mase 14gr, oblika koničnog, a boje intenzivno crvene. Meso je čvrsto, sočno i fino i prijatne arome. Bokor je srednje bujan i razgranat. Prilično je otporan prema bolesti pegavosti lišća. Rađa obilno, od 14.000 kg po hektaru.

Red gauntlet (Red Gauntlet) Poreklom je iz Engleske, a proizvedena je 1946. god. odakle je raširena u mnoge voćarske zemlje. Sazreva skoro istovremeno sa zengom tigajgom. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase 13gr, okruglasto-koničnog oblika i boje izrazito crvene. Bokor je srednje bujan, razgranat i prilično otporan na mraz, sušu i prema bolesti pegavosti lišća. Vrlo je rodna jagoda. Daje prinose od 15.000 kg po hektaru.

Jako kasne sorte

Adria (Adria)

Vedensvil 8 (Wädenswill 8) - Poreklom je iz Švajcarske. Počinje da zri 2-3 dana posle zenge zengane.

Plod je krupan do vrlo krupan, prosečne mase 15gr i boje jasnocrvene i ujednačene po celoj površini. Odlična je stona sorta jagode. Pogodna i za duboko zamrzavanje.

Tardiva di romanja (Tardiva di Romagnia) - Novija je italijanska sorta, čije se gajenje u poslednje vreme naglo širi. Plod je krupan, prosečne mase 14gr, oblika koničnog, a boje intenzivno crvene. Bokor je srednje razgranat i dovoljno otporan na sušu, mraz i bolesti pegavosti. Vrlo je rodna jagoda.

Vesper - Američka je sorta. Sazreva skoro istovremeno sa tardivom di romanjom, ili dva-tri dana posle nje. Zbog tamne boje i ova sorta se koristi kao bojadiser za druge sorte jagode.

Industrijske sorte

Syria (Suria)

Stalnorađajuće (remontantn) sorte

• Gem (Gem)
• Albion (Albion)
• Diamante (Diamante)
• Irma (Irma)
• Mara de bois (Mara de Bois)
• Siskejp (Seescape)
• Selva (Selva)
• Red rik (Red Rick)
• Sans rival (Sans Rivale of Charpon)
• Humi Gento (Hummi Gento)

Sađenje jagode

živići jagode za sađenje:1-dobar,2-loš

Od vremena i načina sađenja, kao i od pripreme živica za sađenje u velikoj meri zavisi prijem, a kasnije i rentabilnost gajenja jagode. Zato ovim merama treba posvetiti punu pažnju, kako bi uspeh u gajenju ove voćne vrste bio što bolji.

Vreme sađenja jagode

U našim uslovima jagoda se može saditi u sva četiri godišnja doba, počev od druge polovine leta (u julu i avgustu), pa zatim u jesen, preko zime(kada vremenske prilike dozvole) i rano s proleća.

Letnje sađenje

Obavlja se tamo gde je omogućeno navodnjavanje i ukoliko se za taj period obezbeđeni živići.Jagode zasađene sredinom jula daće sledeće godine visok prinos - 9 000-12 000 kg po hektaru, u zavisnosti od sorte i načina gajenja.

U avgustu će, u poređenju sa julskom sadnjom, prinos biti manji za 5.000-6.000 kg po hektaru.

Jesenje sađenje

Obavlja se od septembra pa sve do novembra. Ukoliko se ranije obavi utoliko će jagode u narednoj godini dati veći prinos i obrnuto.

Prolećno sađenje

Ovo sađenje se obavlja samo kad se ono nije moglo izvršiti u jesen. Treba nastojati da se ono obavi s proleća što ranije, po mogućstvu još krajem februara ili početkom marta, jer ranije posađeni živići manje boluju, brže se primaju, bolje razvijaju i ranije počinju da obrazuju živice.

Priprema živića za sađenje

Živići jagode se najbolje primaju ako se po vađenju odmah zasade na stalno mesto. Ukoliko je vremenski razmak između vremena vađenja i sađenja veći, utoliko je i prijem živića slabiji.

Ako su živići u transportu duže vreme proveli, onda ih po prispeću, treba odmah raspakovati, žile im potopiti u vodu da stoje bar 2-3 sata, pa ih tek onda zasaditi.

Za sađenje treba koristiti samo autentične sorte i garantovano zdrave živice, s dobro razvijenim korenovim sistemom, s najmanje 3-5 razvijenih listova.

Načini sađenja jagode

Sađenje jagode na stalno mesto se može obavljati na tri načina:

• u redove
• u dvoredne pantljike
• u leje

Sađenje u redove

Sađenje u redove ja najpogodniji način, naročito za velike površine, jer najbolje omogućuje mehanizovanu obradu zemljišta i zaštitu jagode od bolesti i štetočina. Razmak između redova se kreće od 60 do 80cm, a u redu od 15 do 40cm.

Sađenje u dvoredne pantljike

Sađenje u dvoredne pantljike se vrši udvajanjem redova, čime se dobijaju pantljike. Rastojanje između redova je malo, a između pantljika znatno veće. Razmak između redova se obično kreće između 40-60cm, a između pantljika 80 do 100 cm.

Sađenje u leje

Sađenje u leje se primenjuje samo u dvorištima i baštama, gde se ne raspolaže većom površinom zemljišta. Za tu svrhu se prave leje široke 120-150cm, a dužine prema potrebi.

Tehnika sađenja jagode

tehnika sađenja jagoda

Jagoda se može saditi ručno i pomoću mašine. Ručno sađenje se više primenjuje u praksi i daje bolje rezultate, ali je zato skuplje. Mašinsko sađenje se obavlja samo kad se podižu jagodnjaci na većoj površini, radi uštede u radnoj snazi, a primenjuje se samo na ravnom zemljištu.

Nega jagoda

Nega jagoda posle zasađivanja

Nega jagoda počinje odmah po njenom zasađivanju. Naime, čim se obavi sađenje i zemlja malo prosuši od zalivanja ili kiše, zemljište oko jagoda plitko okopati, da bi se ugažena zemlja rastresla.

Nega jagode u rodu

Nega jagode u toku rađanja počinje rano s proleća i traje sve dok su one produktivne, odnosno 3-4, ili čak 5 godina. U tom periodu u jagodnjaku treba primenjivati sledeće agromere: prašenje zemljišta, dopunsko đubrenje, zakidanje lozica(stolona), navodnjavanje i, eventualno, zaštitu jagode u svetu od poznih prolećnih mrazeva kao i zaštitu biljnih bolesti i štetočina.

Zaštita jagode od bolesti i štetočina

Jagodu napada veliki broj bolesti i štetočina koje, ukoliko se blagovremeno i sistematski ne suzbijaju, mogu da pričine osetne štete ovoj kulturi, kako u smanjenju prinosa, tako i u pogoršanju kvaliteta plodova.

Da bi se suzbile najčešće i najopasnije bolesti i štetočine jagode, treba obavljati sledeća prskanja:

• Prskanje pred cvetanje
• Prskanje u doba cvetanja
• Prskanje pre početka zrenja plodova jagode
• Prskanje po završetku svih berbi plodova

Gajenje jagode na crnoj foliji

Gajenje jagode na crnoj foliji u odnosu na klasični način ima više preimućstava, koje se ogledaju u sledećim:crna folika povoljnije utiče na temperaturni i vodni režim zemljišta, jer mu povećava toplotu i vlažnost i smanjuje kolebanja;sprečava rastenje korova, jer ne propušta svetlost, povećava prinos jagode 20-30%;sprečava truljenje plodova, jer ne leže na zemlji;omogućava berbu jagodu sat-dva posle kiše ili zalivanja i na kraju, ubrzava zrenje plodova za 3 do 4 dana.

Folije za zastiranje zemljišta

Postoje nekoliko debljina crne folije kojom se zemljište zastire za gajenje jagoda. Debljina se kreće od 0,03 pa do 0,2 milimetara.

Priprema zemljišta za zastiranje folijom

Zemljište za gajenje jagode na crnoj foliji treba da je ravno ili malo nagnuto-najviše do 3%, zatim da je dovoljno duboko i rastresito i da je bez šljunka i korovskih biljaka, da se ne bi kasnije cepala folija.

Pošto jagoda na foliji treba da ostane najmanje tri godine, zemljište valja prethodno dobro pođubriti, po mogućstvu 20 000-30 000 kg/ha dobro zgorelim stajnjakom i sa 600-800kg/ha kompleksnim mineralnim đubrivom NPK.

Po obavljenom đubrenju pristupa se oranju, odnosno riljanju zemljišta i to na dubini od 30 do 40 cm.

Prostiranje folije

Samo zastiranje folije se vrši na sledeći način:prvo se izmeri širina leje koja treba da bude 30-40cm uža od širine folija. Naime, ako je folija široka 120cm, leja treba da bude široka 90-120cm. Da bi se folija pričvrstila za zemlju, da je vetar ne bi pomerao, treba joj sa svake strane, i po dužini i po širini, rubove po 10cm zatrpati zemljom.

Na većim parcelama postavljanje folije se vrši specijalnom jednostavnom napravom, koja se može priključiti na traktor.

Sađenje i gajenje jagode na foliji

Sađenje jagode na foliji se obavlja od sredine jula pa sve do kraja septembra, u zavisnosti od obezbeđenosti živićima i mogućnosti pripreme zemljišta.

Sađenje se vrši sadiljkama u prethodno izbušene rupe na foliji u koje se stavljaju živići, posle čega se zemlja sadiljkom sabije u živić, tako da se pri lakom vučenju sa dva prsta živić ne može iščupati.

Nega jagode na crnoj foliji sastoji se u prihranjivanju preko lišća(folijarno đubrenje), u zaštiti bolesti i štetočina, u zakidanju lozica radi sprečavanja razvića živića, kao i u zalivanju.

Berba, pakovanje i transport jagode

Berba jagode

Jagode sazrevaju postepeno, zbog čega se berba obavlja u više navrata i proteže na dve, tri pa čak i četiri nedelje. Za brzu potrošnju(za potrebe domaćinstva i iznošenje na bliže pijace) jagode se beru potpuno zrele. Isto tako jagode namenjene preradi treba brati potpuno zrele, ali ne i prezrele. Ako će se, pak, slati na udaljena tržišta, beru se dan dva pre potpune zrelosti, kako bi na tržište dospele u dobrom stanju.

Pakovanje jagode

Jagoda se klasira i pakuje još prilikom berbe. Berba, odnosno pakovanje jagoda se vrši u posebnu ambalažu, koja treba da je male zapremine i težine i da je uz to jeftina i pogodna za rukovanje i transport.

Prevoz jagode

Jagode se mogu prevoziti raznim prevoznim sredstvima. Koja će se koristiti zavisi pre svega od količine plodova i udaljenosti mesta opredeljenja, a zatim i od sredstva kojima se raspolaže.

Kvalitetni stepeni plodova jagode

Sve sorte jagode razvrstavaju se po kvalitetu plodova u četiri grupe: ekstra kvalitet,I kvalitet,II kvalitet i III kvalitet .

Literatura

• Dr Staniša A. Paunović, dr Petar D. Mišić i dr Asen S. Stančević:„Jagodasto voće“, NOLIT - Beograd, 1974.
• Mala poljoprivredna biblioteka-jagoda i malina. prof. dr Arsen Stančević. 
• Hogan, Sean (chief consultant) (2003). Flora. (subtitle) A Gardener’s Encyclopedia, (Portland, Oregon USA) Timber Press. ISBN 978-0-88192-538-8. 

Spoljašnje veze

• Tehnologija proizvodnje jagode Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. maj 2016), Prof . Dr Radisav Blagojević i Master inž. Vladimir Božić, Niš, 2012
• Sok od jagoda
• Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu
• „GRIN Fragaria Taxonomy Database”. Arhivirano iz originala 08. 06. 2000. g. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)