Borrelia burgdorferi

Borelija burgdorferi (lat. Borrelia Burgdorferi) je uzročnik Lajmske bolesti. Pripada rodu borelija (lat. borrelia), iz porodice spiroheta (lat. Spirochaetaceae). To je gram negativna bakterija, spiralnog oblika, prečnika 0,2—0,5 mm i dužine 3—20 μm. Na površini ćelijskog zida antigene označene kao OSP A, koji se koristi u eksperimentalnoj vakcini, i antigen OSP B. Za razliku od pojedinih pripadnika roda borelija, borelija burgdorferi nema sposobnost antigenskih varijacija.

Ova bakterija je prisutna u koži i potkožnom tkivu oko mesta ujeda i u sinovijalnoj tečnosti u zglobovima, ali se ne kultiviše na hranljivim podlogama, jer je izolacija dugotrajna, a sama metoda nije dovoljno osetljiva. Dijagnoza se postavlja uglavnom u ranom stadijumu bolesti detekcijom pojave IgM klase antitela, u ranom stadijumu bolesti i kasnije praćenjem titra IgG antitela. Terapija se sprovodi tetraciklinima i apicilinom, a kod kasne Lajmske bolesti, ceftriaksonom.

Način prenošenja

Ciklus prenošenja borelije burgdorferi

Rezervoar bakterije su mnoge divlje i domaće životinje i ptice, a posebno mesto zauzimaju divlji glodari^[1], dok bakteriju prenose krpelji. Za prenos borelije burgdorgferi potrebno je samo oko 24 časa, mada nisu svi krpelji zaraženi, niti svaki ubod krpelja znači obavezno i nastanak infekcije. Krpelji se nalaze u prirodi nazelenim površinama koje im omogućavaju dovoljno vlažnosti i senovitosti, dakle na površinama obraslim visokom travom, šibljem, žbunovitim rastinjem, zatim u šumama, na livadama livade, ali i neuređena dvorišta i parkovske površine. Krpelji borave na vlatima trave, granama i listovima zelenog rastinja do visine 1 metra. Najaktivniji su u periodu hranjenja, koji na našima prostorima traje od početka proleća do kasne jeseni.^[2]

Na mestu uboda krpelja javlja se makula (bubuljica) i crvenilo koje se širi u prečniku od 1 do 15 cm, od centra ka periferiji, u vidu koncentričnih krugova, a na dodir je toplo, bezbolno i u ravni kože, što predstavlja siguran znak početne faze bolesti. Ako se bakterija raširi po organizmu, posle 6 do 8 nedelja i više, može napasti bilo koji organ (zglobove, nervni sistem, srce^[3], moždane opne). Zaražena osoba ne prenosi infekciju na zdravu.^[2]

Izvori

^ Hrvatska znanstvena bibliografija: „Treponema Borelija i leptospira“, Branka Bedenić, pristup 25.7.2013
^ ^a ^b Zdravlje: „Leto je - čuvajte se krpelja“, pristup 26.7.2013
^ Ekonomsko trgovinska škola Smederevo: „Higijena - predavanja“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jun 2015), Boban Marković, januar 2012, pristup 25.7.2013

Spoljašnje veze

[1] Hrvatska znanstvena bibliografija: „Treponema Borelija i leptospira“, Branka Bedenić, pristup 25.7.2013

[здравље-2] Zdravlje: „Leto je - čuvajte se krpelja“, pristup 26.7.2013

[3] Ekonomsko trgovinska škola Smederevo: „Higijena - predavanja“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jun 2015), Boban Marković, januar 2012, pristup 25.7.2013

[1]

[2]

[3]