Hlorna kiselina
Hlorna kiselina je veoma jaka neorganska kiselina. Hlorna kiselina je bezbojna, nepostojana tečnost gustine 1,28 g/cm³. Njena molekulska formula je HClO3.[1][2] Ona je jako oksidaciono sredstvo. Njena temperatura topljenja je ispod -20 °C, a na temperaturi 40 °C podleže raspadu. Najlakše se dobija dodavanjem sumporne kiseline u vodeni rastvor hlorid(V) barijuma (tada se izdvaja nerastvorljiv barijum sulfid). Može se dobiti i rastvaranjem u vodi hlor(V) oksida Cl2O5.
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
Hlorna(V) kiselina
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.029.303 |
| MeSH | Chloric+acid |
| Svojstva | |
| HClO3 | |
| Molarna masa | 84,45914 g mol−1 |
| Agregatno stanje | bezbojan rastvor |
| Gustina | 1 g/mL, раствор (приближно) |
| >40 g/100 ml (20 °C) | |
| Kiselost (pKa) | ca. −1 |
| Struktura | |
| Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | trigonalna piramida |
| Opasnosti | |
| Glavne opasnosti | Oksidant |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
bromna kiselina jodna kiselina |
Drugi katjoni
|
amonijum-hlorat natrijum-hlorat kalijum-hlorat |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Spada u kiseonične kiseline hlora.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ R. Bruce King, ur. (1994). „Chloric acid”. Encyclopedia of Inorganic Chemistry. 2. Chichester: Wiley. str. 658. ISBN 0-471-93620-0.
