Википедија

У гроб ништа не носиш

амерички љубано-хумористички филм из 1938. године, режисера Френка Капре

U grob ništa ne nosiš (engl. You Can't Take It with You) je američki ljubano-humoristički film iz 1938. godine, režisera Frenka Kapre, u kome glavne uloge tumače Džin Artur, Lajonel Barimor, Džejms Stjuart i Edvard Arnold. Scenario je napisao Robert Riskin na osnovu istoimene predstave Džordža S. Kaufmana i Mosa Harta,[2] koja je osvojila Pulicerovu nagradu. Film govori o mladiću iz bogate konzervativne porodice koji se veri za devojku iz dobronamerne, ali izrazito ekscentrične porodice.

U grob ništa ne nosiš
Filmski poster
Izvorni naslovYou Can't Take It with You
RežijaFrenk Kapra
ScenarioRobert Riskin
ProducentFrenk Kapra
Temelji se naU grob ništa ne nosiš
(Džordž Kaufman i Mos Hart)
Glavne ulogeDžin Artur
Lajonel Barimor
Džejms Stjuart
Edvard Arnold
MuzikaDimitri Tiomkin
Direktor
fotografije		Džozef Voker
MontažaDžin Havlik
Producentska
kuća		Columbia Pictures
StudioColumbia Pictures
Godina1938.
Trajanje126 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet1,6 miliona dolara
Zarada2,1 miliona dolara (iznajmljivanja u SAD)[1]
IMDb veza

Film je ostvario kritički i komercijalni uspeh. Bio je nominovan za sedam Oskara, a osvojio je dva: za najbolji film i najbolju režiju (Kapra). Ovo je bio treći Kaprin Oskar za najbolju režiju u samo pet godina, nakon što ih je dobio za filmove Dogodilo se jedne noći (1934) i Gospodin Dids ide u grad (1936).

Radnja

uredi

Uspešan bankar, Entoni P. Kirbi, upravo se vratio iz Vašingtona, gde mu je vlada praktično odobrila monopol na municiju, što će ga učiniti veoma bogatim. On namerava da kupi radijus od 12 blokova oko fabrike konkurenta kako bi je ugasio, ali ne uspeva da kupi samo jednu kuću. Kirbi nalaže svom posredniku za nekretnine, Džonu Blejkliju, da ponudi ogromnu sumu za kuću, i ako to ne bude prihvaćeno, da izazove nevolje porodici. U međuvremenu, vlasnik te kuće, Vanderhof, ubeđuje bankara po imenu Popins da dođe kod njega i ostvari svoj san o pravljenju igračaka.

Kirbijev sin, Toni, potpredsednik u porodičnoj kompaniji, zaljubio se u stenografkinju kompanije, Alis Sikamor. Kada joj Toni predloži brak, Alis je zabrinuta da ga Tonijeva bogata i slavna porodica neće odobriti. Zapravo, Alis je jedini relativno normalan član ekscentrične porodice Sikamor, koju predvodi Vanderhof. Iako Tonijeva porodica to ne zna, Alisina porodica živi u kući koju ne žele da prodaju.

Kirbi i njegova surpuga oštro ne odobravaju Tonijev izbor za brak. Pre nego što prihvati, Alis primorava Tonija da dovede svoju porodicu kako bi se bolje upoznala sa njihovim budućim tazbinama. Ali kada Toni namerno dovede svoju porodicu dan ranije, porodica Sikamor je uhvaćena nespremna i kuća je u neredu. Dok se Kirbijevi spremaju da odu nakon prilično katastrofalne večeri, policija stiže kao odgovor na ono što vide kao odštampane pretnje na lecima od Vanderhofovog zeta, Eda Karmajkla. Kada se zapali vatromet u podrumu, policija hapsi sve u kući.

U pritvoru, dok čekaju da vide sudiju, gospođa Kirbi više puta vređa Alis i govori da je nedostojna za njenog sina, dok Vanderhof objašnjava Kirbiju koliko je važno imati prijatelje i da uprkos svom bogatstvu i uspehu u poslu, „u grob ništa ne nosiš”. Na sudskom saslušanju, sudija omogućava Vanderhofu i njegovoj porodici da izmire optužbe za remećenje mira i nelegalno pravljenje vatrometa odmeravanjem novčane kazne, koju Vanderhofovi prijatelji iz komšiluka insistiraju da plate. On više puta pita zašto su Kirbijevi bili u kući Sikamorovih. Kada Vanderhof, pokušavajući da pomogne Kirbiju, kaže da je to bilo zbog razgovora o prodaji kuće, Alis ga prekida i otkriva da je to bilo zato što je bila verena za Tonija, ali ga odbija zbog toga koliko se njegova porodica loše ponašala prema njoj. Ovo je izazvalo senzaciju u novinama i Alis beži iz grada.

Pošto je Alis otišla, Vanderhof odlučuje da proda kuću, što znači da ceo komšiluk mora da napusti kraj u pripremi za izgradnju nove fabrike. Sada se Kirbijeve kompanije spajaju, stvarajući ogromnu fluktuaciju na berzi. Kada Kirbijev konkurent, Remzi, umire nakon što ga je optužio da je nemilosrdan i neuspešan čovek, Kirbi shvata da ga čeka ista sudbina i odlučuje da napusti sastanak na kome treba da potpiše ugovor.

Dok se porodica Sikamor seli iz kuće, Toni pokušava da uđe u trag Alis. Kirbi stiže i nasamo razgovara sa Vanderhofom, deleći svoje spoznanje. Vanderhof mu odgovara tako što ga poziva da odsvira pesmu na usnoj harmonici koju mu je ranije dao. Njih dvojica sviraju, ostatak porodice se pridružuje veselju, a Alis se vraća Toniju. Kasnije, za stolom za večeru na kojoj prisustvuju obe porodice, Vanderhof otkriva da je Kirbi prodao nazad sve kuće u bloku.

Uloge

uredi
Glumac Uloga
Džin Artur Alis Sikamor
Lajonel Barimor deda Martin Vanderhof
Džejms Stjuart Toni Kirbi
Edvard Arnold Entoni P. Kirbi
Miša Auer Potap Kolenkov
En Miler Esi Karmajkl
Spring Bajington Penelopi „Peni” Sikamor
Samjuel S. Hajnds Pol Sikamor
Donald Mik Popins
H. B. Vorner Remzi
Halivel Hobs Depina
Dab Tejlor Ed Karmajkl
Meri Forbs Merijam Kirbi
Lilijan Jarbo Riba
Edi Anderson Donald
Klarens Vilson Džon Blejkli

Produkcija

uredi
 
Džejms Stjuart i Džin Artur

U novembru 1937. Hari Kon iz kompanije Columbia Pictures kupio je filmska prava za originalnu predstavu za 200.000 dolara.[3]

Nakon što je video glumca Džejmsa Stjuarta kako igra „osetljivu, zadivljujuću ulogu u filmu Navy Blue and Gold”, Frenk Kapra mu je dodelio glavnu mušku ulogu, Tonija Kirbija, kako bi ga „[uklopio] u svoj koncept idealizovane Amerike”.[4]

Ograničeno kretanje Lajonela Barimora bilo je uključeno u radnju filma. Njegov lik je čitav film bio na štakama, za šta se govorilo da je nastalo zbog nesreće zbog klizanja niz ogradu. U stvarnosti, to je bilo zbog njegovog sve izraženijeg artritisa – ranije te godine bio je primoran da se povuče iz filma Božićna priča.[5]

En Miler, koja igra Esi Karmajkl (suprugu Eda Karmajkla), imala je samo 15 godina tokom snimanja filma.

Prijem

uredi

Frenk Nudžent iz novina The New York Times nazvao je film „velikim filmom, koja će razočarati samo najpovršnije obožavaoce predstave”.[6] Časopis Variety ga je nazvao „finim materijalom za publiku koji nikome ne ide preko glave. Komedija je u potpunosti američka, zdrava, domaća, ljudska, privlačna i dirljiva”. Recenzija je sugerisala da je „mogao da se tu i tamo malo uredi, iako nikada nije zamoran”.[7] Film Daily je napisao: „Glatko režiran, prirodno odglumljen i pažljivo produciran, U grob ništa ne nosiš ima sve elemente zabave na platnu koje fanovi mogu poželeti.”[8] Harrison's Reports ga je nazvao „odličnim” i napisao „Robert Riskin je uradio dobar posao u adaptaciji pozorišne predstave jer je mudro stavio naglasak na ljudsku, a ne na farsičnu stranu priče; ipak je to uradio bez žrtvovanja ijednog ugla komedije.”[9] Džon Mošer iz The New Yorker-a smatrao je da je pozorišna verzija superiorna, pišući da su mnogi novi dodaci priče za platno učinili film „dugačkom i ponekad teškom stvari, tim više što je dalje od predstave filmska verzija zaluta”.[10]

Recenzirajući film 2010. godine, Džejms Berardineli je napisao da „nije prošao tako dobro kao rediteljevi bolji, bezvremenski filmovi” zbog zastarele prirode ludih komedija i „nevinosti koja prožima film koji se ne čini tako dobro tokom era u kojoj publika ceni mrak čak i u najsvetlijim komedijama. Ipak, film pruža dovoljno prijatna dva sata zajedno sa podsetnikom koliko su kriterijumi za osvajanje Oskara bili specifični za tu eru.”[11]

Na sajtu Rotten Tomatoes film ima rejting odobravanja od 95% na osnovu 73 recenzije i prosečnu ocenu od 7,5 od 10. Konsenzus sajta glasi: „Ovo je predvidljivo optimistično ostvarenje Frenka Kapre, možda najoptimističnijeg od svih velikih američkih reditelja – ali zahvaljujući izuzetno privlačnim izvedbama i okretnom scenariju, teško je ne voleti U grob ništa ne nosiš.”[12]

Oskari

uredi
Osvojeni[13]
Nominacije

Adaptacije

uredi

Film je adaptiran kao radio-predstava u emisiji Luks Radio Teatar 2. oktobra 1939. sa Edvardom Arnoldom, Robertom Kamingsom i Fej Rej.

U popularnoj kulturi

uredi

Citat iz ovog filma „U poverenju, ona je užasna!”, koju je majstor baleta Kolenkov rekao o jednom od svojih učenica, korišćen je u nekoliko crtanih filmova Šašave družne iz 1940-ih.[14]

Digitalna restauracija

uredi

Godine 2013, Sony Colorworks i Prasad Corporation digitalno su restaurirali film, uklonivši prljavštinu, poderotine, ogrebotine i druge probleme kako bi restaurirali originalni izgled filma.[15][16]

Reference

uredi
  1. ^ Joseph McBride, Frank Capra: The Catastrophe of Success University Press of Mississippi, 1992 p 381
  2. ^ You Can't Take It With You na sajtu IBDB (jezik: engleski)
  3. ^ Sklar, Robert; Zagarrio, Vito. Frank Capra: Authorship and the Studio System. ISBN 9781439904893. Pristupljeno 10. 8. 2015. 
  4. ^ Thomas, Tony (januar 1997). A Wonderful Life: The Films and Career of James Stewart – Tony Thomas. ISBN 9780806519531. Pristupljeno 10. 8. 2015. 
  5. ^ Guida, Fred (1999). A Christmas Carol and Its Adaptations: A Critical Examination of Dickens's Story and Its Productions on Screen and Television. McFarland. str. 95—98. ISBN 978-0-7864-2840-3. 
  6. ^ The New York Times Film Reviews, Volume 2: 1932–1938. New York: The New York Times & Arno Press. 1970. str. 1527. 
  7. ^ „Film Reviews”. Variety. New York: Variety, Inc. 7. 9. 1938. str. 12. 
  8. ^ „Reviews”. Film Daily. New York: Wid's Films and Film Folk, Inc.: 9 26. 8. 1938. 
  9. ^ „You Can't Take It with You”. Harrison's Reports. New York: Harrison's Reports, Inc.: 150 17. 9. 1938. 
  10. ^ Mosher, John (10. 9. 1938). „The Current Cinema”. The New Yorker. New York: F-R Publishing Corp. str. 79. 
  11. ^ Berardinelli, James (6. 5. 2010). „You Can't Take it with You”. Reelviews. Pristupljeno 14. 9. 2015. 
  12. ^ „You Can't Take It with You”. Rotten Tomatoes. 
  13. ^ „The 11th Academy Awards (1939) Nominees and Winners”. oscars.org. Pristupljeno 10. 8. 2011. 
  14. ^ „The Warner Brothers Cartoon Companion: C”. 
  15. ^ „Sony Pictures' Rita Belda on Film Grain, 4K, and Restoring a Screwball Classic”. Studio Daily. 23. 12. 2013. Arhivirano iz originala 02. 10. 2022. g. Pristupljeno 10. 8. 2015. 
  16. ^ Altman, Randi (18. 11. 2013). „Capra's classic 'It Happened One Night' restored in 4K – postPerspective – Randi Altman's”. postPerspective. Pristupljeno 10. 8. 2015. 

Literatura

uredi
  • Hart, Moss; Kaufman, George S. (1936). You Can't Take It with You (Archival manuscript izd.). New York: Moss Hart and George S. Kaufman. OCLC 44091928. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Vikicitat ima citate vezane za članak U grob ništa ne nosiš.
 
U grob ništa ne nosiš na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=У_гроб_ништа_не_носиш&oldid=28795505”