Tagma (vojska)

Tagma (grč. ταγμα) je zajedički naziv za elitne, gardijske konjičke jedinice Vizantijskog carstva u periodu od 6. do 11. veka.

Organizacija

U vreme tematskog sistema (610-1081) vizantijska vojska sastojala se od trupa provincijskih tema (stratioti) i tagmi, elitnih konjičkih jedinica smeštenih u Carigradu. Na čelu tema stoje stratezi, zapovednici lokalnih trupa i i ujedno načelnici lokalne uprave (zapovednik Opsikija zvao se, međutim, komes, a zapovednik Optimata domestik). Na čelu pojedinih tagmi stoje domestici. Najvažnije su bile tagme Shola, Eskubita, Aritmosa (čiji se zapovednik nije zvao domestik već drungarije) i Hikonata (osnovane tek za vlade Nićifora I). Domestik Shola bio je obično vrhovni zapovednik celokupne vojske.

Dok su stratioti obrazovali laku konjicu, osnovna taktička i administrativna jedinica teške, gardijske konjice bila je tagma (ταγμα - oko 300 konjanika). Sačinjavale su je 3 hekatontarhije (εκατόνταρχος - 100 konjanika) od po 10 dekarhija (δέκαρχος). Obično su 3 tagme obrazovale višu taktičku jedinicu moiru (μοιρα), a tri ovakve jedinice - merarhiju (μεραρχία), jačine oko 3.000 konjanika. Prema Strategikonu (6. vek) u vizantijskoj vojsci bilo je obično 30 tagmi, odnosno 9.000 konjanika.

Literatura

• Gažević, Nikola (1972). Vojna enciklopedija (knjiga 4). Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• Ostrogorski, Georgije (1998). Istorija Vizantije. Beograd: Narodna knjiga.