Robert Boš

Robert Boš (nem. Robert Bosch; Albek, 23. septembar 1861 — Štutgart, 12. mart 1942) je bio nemački industrijalac, inženjer, pronalazač i osnivač kompanije Robert Boš.

Robert Boš
Robert Boš 1888. godine
Datum rođenja	(1861-09-23)23. septembar 1861.
Mesto rođenja	Albek, Nemačka konfederacija
Datum smrti	12. mart 1942.(1942-03-12) (80 god.)
Mesto smrti	Štutgart, Nacistička Nemačka

Biografija

Rođen je u Albeku severoistočno od Ulma na jugu Nemačke. Bio je jedanaesto od ukupno dvanaestoro dece. Njegovi roditelji su bili deo klase dobrostojećih farmera u regionu. Njegov otac, inače slobodni mason, bio je solidno obrazovan za stalež kome je pripadao, što je veoma uticalo na dobro obrazovanje koje je preneo svojoj deci.

Od 1869. do 1876. godine Robert Boš je pohađao srednju tehničku školu u Ulmu smer Precizna mehanika. Sledećih sedam godina radio je u različitim kompanijama u Nemačkoj, u SAD kod Tomasa Edisona i u Velikoj Britaniji u Simensu. Dana 15. novembra 1886. godine otvorio je svoju „Radionicu za preciznu mehaniku i električni inženjering“ u Štutgartu. Godinu dana kasnije, napravio je inovativni napredak na do tada nepatentiranom sistemu Magnetog paljenja - Magneto, uređaja proizvođača motora DOJTZ, ostvarujući svoj prvi poslovni uspeh. Svrha ovog uređaja je da generiše električnu iskru kako bi se zapalila mešavina vazduha i goriva u kućištu motora. Magnetom je rešen jedan od najvećih tehničkih problema sa kojima su se suočavali inženjeri u počecima automobilske industrije. Pronalazak prve komercijalno održive visoko-naponske svećice kao deo magnetnog paljenja sistema zasnovanog na idejnom rešenju Bošovog inženjera Gotloba Honolda 1902. u velikoj meri pojačao je razvoj motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Zgrada firme Boš u Štutgartu

Pre završetka 19. veka Boš je proširio svoje poslovanje izvan Nemačke. Preduzeće je osnovalo prodajno mesto u Velikoj Britaniji 1898. godine, kao i u drugim evropskim zemljama ubrzo nakon toga. Prva prodajna kancelarija i prva fabrika u SAD otvorene su 1906. i 1910. godine. Do 1913. kompanija je imala ogranke razvoja u Americi, Aziji, Africi i Australiji, što je činilo 88% od njegove prodaje izvan Nemačke. U brzom industrijskom razvoju u godinama nakon Prvog svetskog rata, Boš je uneo inovacije u motorna vozila, uključujući i dizel-motore sa ubrizgavanjem goriva 1927. godine. Godina 1920-ih, globalna ekonomska kriza naterala je Boša na rigorozan program modernizacije u njegovom poslovanju. U periodu od samo nekoliko godina, uspeo je da pretvori svoju kompaniju iz malog automobilskog dobavljača u multinacionalnu grupu elektronike.

Od samog početka, Boš je bio veoma posvećen promovisanju profesionalne obuke. On je bio jedan od prvih industrijalaca u Nemačkoj koji je uveo osmočasovni radni dan, praćen sa drugim socijalnim davanjima za saradnike. Takođe, Robert Boš nije želeo da profitira od dobijenih sredstava namenjenih naoružanju u Prvom svetskom ratu. Umesto toga, on je poklonio nekoliko miliona nemačkih maraka u dobrotvorne svrhe. Bolnica koju je dao gradu Štutgartu otvorena je 1940. godine.

Godina 1920-ih i 1930-ih, Robert Boš je bio politički aktivan. Kao liberalnom biznismenu, on je sedeo na čelu velikog broja ekonomskih komiteta. Ulagao je veliku energiju i novac na pomirenje između Nemačke i Francuske. Nadao se da će pomirenje stvoriti trajni mir u Evropi, i dovesti do stvaranja Evropske ekonomske oblasti.

Nacistički režim u Nemačkoj uticao je na Boša i njegovu kompaniju. Kompanija je morala da prihvati ugovore o pravljenju naoružanja, a zaposlene na prinudan rad tokom rata. Istovremeno, Robert Boš je podržavao otpor protiv Adolfa Hitlera, a zajedno sa svojim najbližim saradnicima spasavao je žrtve nacističkog progona od deportacije.

Robert Boš bio je i te kako zainteresovan za poljoprivredu. Bio je čak i vlasnik farme južno od Minhena, kao i strastveni lovac.

Godine 1937. Robert Boš je restrukturirao svoju kompaniju kao privatno akcionarsko društvo (korporacija). Svoju poslednju volju ostavio je u testamentu u kome je propisano da zarade kompanije treba da budu date u dobrotvorne svrhe. Njegova volja čini i osnovu poslovanja korporacije „Robert Boš“ formulisane od strane njegovih naslednika 1964. godine, a koja i dalje danas važi.

Vidi još

• Lambda sonda

Literatura

• Robert Boš: The prevention of future crises in the world economic system. London, Constable, 1937 (1932)
• Heuss, Theodor (1994). Robert Bosch - his life and achievements. Prevod: Susan Gillespie. New York: Holt. ISBN 978-0-8050-3067-9. 
• Hans-Erhard Lessing (2007). Robert Bosch. Reinbek. ISBN 978-3-499-50594-2.