Rat za vatru (fr. La Guerre du feu) je kanadsko-francuski avanturistički film smešten u preistoriju iz 1981. godine, režisera Žan-Žaka Anoa, prema scenariju koji je Žerar Braš napisao na osnovu romana Vatra Žozefa-Anrija Ronija Starijeg.[2][3][4] Glavne uloge u filmu tumače Everet Makgil, Rej Don Čong, Ron Perlman i Namir El-Kadi, a priča je smeštena „80.000 hiljada godina u prošlosti” i prati doživljaje grupe pećinskih ljudi koji još nisu upoznali tehniku paljenja vatre.

Rat za vatru
Filmski poster
Izvorni naslovLa Guerre du feu
Žanristorijska drama
avantura
RežijaŽan-Žak Ano
ScenarioŽerar Braš
ProducentDeni Eru
Džon Kemeni
Temelji se naVatra
(Žozef-Anri Roni Stariji)
Glavne ulogeEveret Makgil
Rej Don Čong
Ron Perlman
Namir El-Kadi
MuzikaFilip Sard
Direktor
fotografije
Klod Agostini
MontažaIv Langloa
Producentska
kuća
International Cinema Corporation
Ciné Trail
Belstar Productions
Stéphan Films
Gruskoff Film
Famous Players Ltd.
Godina1981.
Trajanje100 minuta
ZemljaKanada
Francuska
Budžet12 miliona dolara[1]
Zarada40,6 miliona dolara
IMDb veza

Film je naišao na pozitivne reakcije kritičara i osvojio je brojne nagrade, među kojima se ističu Oskar i nagrada BAFTA za najbolju šminku, nagrade Sezar u kategorijama za najbolji film i najboljeg reditelja, kao i nagrada Saturn za najbolji međunarodni film.

Radnja

uredi

Ulami su pleme pećinskih ljudi koje pažljivo čuva mali plamen, koji koriste za pravljenje većih vatri. Nakon što su proterani iz svog doma posle žestoke bitke sa majmunolikim Vagabuima, Ulami postaju užasnuti kada se njihov plamen slučajno ugasi dok traže utočište u močvari. Pošto pleme ne zna kako da samo zapali vatru, plemenski starešina odlučuje da pošalje tri čoveka, Naoha, Amukara i Gaua, u potragu za novom vatrom.

Tokom svog putovanja, njih trojica se susreću sa nekoliko opasnosti, uključujući Kzame, pleme ljudoždera primitivnijeg izgleda koji poseduju vatru. Naoh, Amukar i Gau planiraju da im ukradu vatru. Gau i Amukar mame većinu Kzama iz njihovog logora, dok Naoh ubija preostale ratnike, iako ne pre nego što ga jedan ugrize za genitalije, uzrokujući mu agoniju. Tri Ulama kradu vatru Kzama i spremaju se da se vrate kući.

Mlada žena, Ika, bila je zatočenica Kzama i odlučuje da pođe za njima. Ona pravi primitivni oblog kako bi pomogla Naohu da se oporavi od povrede. Kasnije, Amukar pokušava da uzjaši Iku, ali se ona sakriva u blizini Naoha, koji tada potvrđuje svoje pravo silujući je pred druga dva muškarca.

Ika ubrzo shvata da je blizu svoje kuće i pokušava da ubedi Ulame da pođe sa njom. Kada odbiju, oni kreću svojim putem. Naoh se okreće, praćen nevoljnim Gauom i Amukarom, i grupa se ponovo udružuje. Nakon što Naoh ostavi ostale da izvide jedno selo, on je zarobljen u živom pesku i skoro tone do smrti. Otkrivaju ga i hvataju Ivake, Ikino pleme. U početku, Ivake teraju Naoha da prođe kroz nekoliko oblika poniženja, uključujući prisiljavanje da se pari sa glomaznim ženama iz plemena. Ikino pleme je odbacuje zbog sitne građe, a kada pokuša da legne blizu Naoha kasnije te noći, biva oterana. Ivake pokazuju Naohu da poseduju znanje o paljenju vatre pomoću trljanja drveta.

Gau i Amukar na kraju pronalaze Naoha među Ivakama i pokušavaju da ga spasu, ali čini se da Naoh ne želi da ode. Noću im Ika pomaže da onesveste Naoha i pobegnu iz logora. Sledećeg dana, Naoh spira boju za telo Ivaka. On ponovo pokušava da uzjaši Iku, ali ona ga uči intimnijoj misionarskoj pozi. Nedugo pre nego što stignu do močvare odakle su započeli putovanje, njih trojica upadaju u zasedu rivalskih Ulama, koji žele da ukradu vatru i sami je vrate. Međutim, Naoh i njegova grupa ih pobeđuju koristeći ivakanski ​​atlatl, kao superiornije oružje od ulamskog.

Po povratku Ulamima, grupa donosi vatru na radost svih. Međutim, tokom proslave koja je usledila, vatra je slučajno ponovo ugašena. Naoh pokušava da zapali novu vatru kakvu je video u logoru Ivaka, ali nakon nekoliko neuspešnih pokušaja, Ika ga zamenjuje. Jednom kada se iskra upali, pleme počinje da se raduje.

Mesecima kasnije, Naoh i Ika se spremaju da dobiju dete.

Uloge

uredi

Produkcija

uredi

Film je ekranizacija istorijskog romana Vatra belgijskog pisca Ronija Starijeg.[5] Proizveden je u francusko-kanadskoj koprodukciji i sniman je u Kanadi, Škotskoj i Keniji. Režirao ga je francuski reditelj Žan-Žak Ano.[2] U filmu gotovo da nema izgovorenog dijaloga, izuzev kod Kromanjonaca, pošto se Neandertalci sporazumevaju kricima, pokretima i gestovima.

Izvori

uredi
  1. ^ Aubrey Solomon, (1989). Twentieth Century Fox: A Corporate and Financial History. Scarecrow Press.  p259
  2. ^ a b VELIKA TEMATSKA ENCIKLOPEDIJA LAROUSSE. 2. Beograd: MONO I MANJANA. 2005. str. 1214. ISBN 86-7804-019-X. 
  3. ^ Roni Stariji, Žozef-Anri (1985). Vatra. Beograd: Prosveta. str. 251. 
  4. ^ „Biblioteka “ Plava ptica. Mi pišemo (na jeziku: srpski). 2020-02-24. Pristupljeno 2023-12-14. 
  5. ^ VELIKA TEMATSKA ENCIKLOPEDIJA LAROUSSE. 2. Beograd: MONO I MANJANA. 2005. str. 1133. ISBN 86-7804-019-X. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi