Ratnik (časopis)

Ratnik
	Naslovna strana prvog broja časopisa Ratnik od 6. januara 1879. godine
Tip	vojni časopis
Format	23 cm
Izdavač	Ministarstvo vojno, 1879—1914; 1921—1941 (Beograd : Državna štamparija)
Osnivanje	1879. godine
Jezik	srpski
ISSN	2334-9077

Ratnik je bio časopis za vojne nauke, novosti i književnost. Prvi broj izašao je 7. januara 1879. godine i izlazio je sve do ulaska Jugoslavije u Drugi svetski rat (mart 1941. godine, kada izlazi poslednji broj), sa prekidom u toku Prvog svetskog rata.

O časopisu

Istorijat

Generalštabni potpukovnik Jovan Mišković, tadašnji Ministar vojni u dogovoru sa nekadašnjim profesorom Jovanom Dragaševićem, pokrenuo je 7. januara 1879. godine časopis Ratnik.^[1] U obrazloženju svoje odluke ministar Mišković određuje osnovni cilj novog vojnog časopisa:

„Доста је времена прошло од како је наша војска без свог гласила, без војног листа. Уплив тога недостатка на нашу војску може да цени само онај, који зна, какву улогу игра данас у опште књижевност у свету. Војска без свог листа је као човек без горива. Војни проналасци и успеси ратне вештине остају нечувени и неопажени у таквој војсци; војна знања остају својина и право само извесног броја људи.  Многи користан рад остане до века непознат; многу плодну мисао поједе прашина. После свршених ратова, и у времену, када се наша војска, на основу стечених искуства бојних, има да препороди и учврсти, војни лист нам је неспоран и неопходан.“^[2]

Periodičnost izlaženja

Časopis Ratnik, list za vojne nauke, novosti i književnost, štampan je o trošku Ministarstva vojnog u Državnoj štampariji u Beogradu. Izdavao ga je Glavni generalštab, a uređivalo ga je Istorijsko odeljenje Glavnog generalštaba. Izlazio je u mesečnim sveskama formata 15x21 cm na 6 do 8 autorskih tabaka sa slikama, crtežima, planovima i kartama.^[2] „Kada bude potrebe može i za dva meseca u jednoj knjizi izaći, a može se i uvećati.“^[2] Tako je već prva sveska Ratnika sadržavala januarski i februarski broj. Da list na vreme izlazi bio je odgovoran načelnik Istorijskog odeljenja, a glavni nadzor nad sadržinom lista imao je načelnik Generlštaba.

Zbog ratnih okolnosti list nije izlazio od oktobra 1912 — decembra 1913. i od jula 1914 — decembra 1920. Redovno izlazi od januara 1921. do aprila 1941.

Organizacija rada

Uređivalo ga je Istorijsko odeljenje Glavnog generalštaba. Imao je redaktora, administratora, ekspeditora i blagajnika. Urednik i redaktor lista bio je sam načelnik Istorijskog odeljenja sa propisanim dužnostima i pravima. Koji će se od dobijenih članaka u časopisu štampati, a koji odbaciti odlučivali su recenzenti Generalštabnog odeljenja, Artiljerijskog i Inžinjerskog komiteta kojima je načelnik Istorijskog odeljenja slao članke na ocenu.^[3] Od 1900-1914. godine uporedni naslov i na francuskom jeziku: Ratnik = Le Guerrier.^[4] Od sveske 1/3, 1921. godine štampan je ćirilicom i latinicom.

Od knjige 56, sveske 2 (1904) podnaslov je bio Mesečni vojni list, a od sveske 11 (1939) podnaslov je bio Vojno-naučni časopis.

Izdavači

Od knj. 38, sv. 2 (1898) Vojno ministarstvo;
od sv. 4/5 (1921) Glavni đeneralštab;
od sv. 6 (1921) Ministarstvo vojske i mornarice;
od sv. 11 (1939) Glavni đeneralštab;
od sv. 4 (1940) Vrhovna inspekcija vojne sile

Sadržaj

Sadrži priloge iz vojnih disciplina, domaće i strane ratne istorije. U posebnoj rubrici prikazivana je vojna i istorijska literatura; objavljivane su cele studije na pojedine teme. Ratnik je pratio najveće evropske vojne stvaraoce, pre svega nemačke, francuske, ruske i austrijske.

Časopis Ratnik imao je tri dela:^[2]

Prvi deo: Zvanični deo – U ovom delu štampani su svi vojni zakoni, ukazi, propisi, objašnjenja, raporti, izveštaji, referati koji su bili vezani za službu i vojsku.
Drugi deo: Naučni i poučni deo – U ovom delu štampani su naučni članci iz svih vojnih oblasti: administracija i organizacija, taktike i strategije, geografija i tipografija, fortifikacije i građevine, artiljerija i tehnika, zatim članci iz istorije, etnografije, sudstva, medicine, statistike, ekonomije, psihologije, hemije, prava i drugih nauka. Bili su to originalni stručni članci za visoko obrazovane oficire, ali pored njih objavljivane su i poučne stvari, napisane za širu publiku.
Treći deo: Novine i književnost – Davao je prikaz novih pronalazaka u svim vojnim granama, dok su rubrike Književnost donosile duže ili kraće izvode iz članaka koji su objavljivani u evropskim vojnim listovima, kao i prikaze novih knjiga ili bar bibliografiju novih dela iz zemlje i inostranstva.

Posebna izdanja

Godine 1904. kao posebno izdanje izlazi „Dvadesetogodišnjica Ratnika” (priredilo uredništvo Ratnika), a 1934. izlazi „Druga dvadesetpetogodišnjica”. Oba izdanja sadrže sadržaj svih dotadašnjih svezaka po hronološkom redu, sadržaj po strukama, sadržaj po autorima, pregled izdavanja lista i biografski deo.

Cena

U zaglavlju časopisa, na prvoj strani, stoji cena i ona je različita za različite grupe koje su navedene. To su četiri konstantno navođene grupe u ovom periodu. Na prvom mestu su rezervni oficiri, ljudi koji su posle višegodišnjeg ratovanja ostali vezani za vojsku i koje je trebalo držati u toku sa zbivanjima. Na drugom mestu su pitomci vojnih akademija i podoficiri. Ovako rangiranje i cena časopisa koja je najniža za ove dve grupe, svedoči o tendenciji da časopis bude najdostupniji pitomcima vojne akademije i podoficirima. Cena za rezervne oficire bila je četiri puta viša od cene za pitomce i podoficire.

Cena godišnje 90 groša čaršijskih, za starešine, pitomce i akademije, podoficire i vojnike 60 groša; za inostranstvo 2 dukata cesarska; od sv. 7 (1879) staje na godinu 18 din.^[2]

Tehnički izgled časopisa

Časopisi izlaze pojedinačno, ali se povezuju u tomove od po šest brojeva, radi čuvanja. Obično u poslednjem broju u godini izlazi sadržaj svih dvanaest brojeva. Važna obaveštenja uredništva štampana su na prvoj strani, a srazmerno česta obaveštenja uredništva o pravilnom načinu slanja tekstova, što je istaknuto i u zaglavlju ispod naslova.^[5] Uz prevode važnih tekstova dodavane su šeme, karte i prilozi na zasebnoj paginaciji. Najveći broj tako markiranih tekstova bile su vojno-strategijske analize domaćih i stranih stručnjaka

Urednici

Većina urednika ogledala se na njegovim stranicama ne samo po službenoj dužnosti već i kao autori originalnih radova, ili bar kao prevodioci.

Od knj. 5, sv. 3 (1881) odgovorni urednik Jovan Dragašević;
od knj. 20, sv. 1 (1888/89) odgovorni urednik Jovan D. Proporetović;
od knj. 20, sv. 3 (1888/89) odgovorni urednik Jovan Atanacković;
od knj. 28, sv. 5/6 (1893) odgovorni urednik Dragomir Vučković;
od knj. 36, sv. 1 (1897) odgovorni urednik Svetozar Nešić;
od knj. 38, sv. 3(1898) odgovorni urednik Vladimir Nikolić;
od knj. 41, sv. 1 (1898) odgovorni urednik Milan Vasić;
od knj. 41, sv. 4 (1898) odgovorni urednik Petar Mišić;
od knj. 42, sv. 1 (1899) odgovorni urednik Mladen Janković;
od knj. 44, sv. 3/4 (1900) odgovorni urednik Aleksandar Mašin;
od knj. 46, sv. 2 (1900) odgovorni urednik V. Aračić;
od knj. 49, sv. 2 (1901) odgovorni urednik Milutin Marinković;
od knj. 51, sv. 1 (1902) odgovorni urednik Stepan Stepanović;
od knj. 54, sv. 2/3 (1903) odgovorni urednik Živojin Mišić;
od knj. 56, sv. 4 (1904) odgovorni urednik Milutin Mišković;
od knj. 67, sv. 1 (1909) odgovorni urednik Živojin Krstić;
od knj. 68, sv. 3 (1910) odgovorni urednik Božidar Terzić;
od knj. 69, sv. 5/6 (1910) odgovorni urednik Voj. M. Živanović;
od knj. 74, sv. 1 (1914) odgovorni urednik Dušan J. Pešić;
od sv. 1/3 (1921) urednik Vojin Maksimović;
od sv. 6 (1921)-(1941) uređuje Odbor u Glavnom đeneralštabu, urednik Emilo J. Belić;
od sv. 1 (1922) urednik Živko M. Stanisavljević;
od sv. 12 (1922) urednik Dimitrije R. Živković;
od sv. 1 (1923) urednik Vladimir Cukavac;
od sv. 10 (1923) urednik Miloš A. Jovanović;
od sv. 11/12 (1923) urednik Emilo J. Belić;
od sv. 1 (1928) urednik Milutin Nedić;
od sv. 3 (1928) urednik Dragoljub D. Tasić;
od sv. 12 (1929) urednik Emilo J. Belić;
od sv. 5 (1930) urednik Milojko B. Janković;
od sv. 6 (1931) urednik Dušan T. Simović;
od sv. 8 (1931) urednik Petar Vuk. Aračić;
od sv. 12 (1931) urednik Dušan T. Simović;
od sv. 1 (1932) urednik Jovan K. Antić;
od sv. 11 (1935) urednik Milorad M. Majstorović;
od sv. 1 (1938) urednik Čedomir M. Šćekić;
od sv. 4 (1940) urednik Ljubomir P. Stefanović;
od sv. 10 (1940) urednik Vladimir S. Petrović;
od sv. 1 (1941) urednik Jurij A. Mušić

Štamparije

Od knj. 5, sv. 6 (1881) u štampariji kod "Sv. Save";
od knj. 6, sv. 2 (1881) u Državnoj štampariji;
od knj. 7, sv. 3 (1882) u Kraljevsko-srpskoj državnoj štampariji;
od knj. 8, sv. 4 (1882) Parna štamparija "Zadruge štamparskih radenika";
od knj. 8, sv. 6 (1882) u štampariji kod "Sv. Save";
od knj. 9, sv. 4 (1883) Parna štamparija "Zadruge štamparskih radnika";
od knj. 14, sv. 4 (1885) Štamparija Napredne stranke;
od knj. 14, sv. 5/6 (1885) Trgovačka štamparija;
od knj. 15, sv. 1 (1886) Štamparija Napredne stranke;
od knj. 16, sv. 5/6 (1886) Trgovačka štamparija;
od knj. 17, sv. 1 (1887) Štamparija zadruge štamparskih radenika;
od knj. 20, sv. 2 (1888/89) Državna štamparija;
od knj. 40, sv. 2 (1898) Štamparija Vojnog ministarstva;
od knj. 56, sv. 4 (1904) štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije;
od knj. 56, sv. 6 (1904) štampano u Štampariji D. Dimitrijevića;
od knj. 58, sv. 1 (1905) "Dositije Obradović", štamparija Ace M. Stanojevića;
od knj. 58, sv. 5 (1905) Električna štamparija S. Horovica;
od knj. 58, sv. 6 (1905) "Dositije Obradović";
od knj. 59, sv. 1/2 (1905) štampano u Štampariji D. Dimitrijevića;
od knj. 59, sv. 3 (1905) "Dositije Obradović";
od knj. 59, sv. 4 (1905) Nova štamparija Davidović;
od knj. 59, sv. 5/6 (1905) "Dositije Obradović";
od knj. 60, sv. 1/2 (1906) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 60, sv. 3 (1906) "Dositije Obradović";
od knj. 60, sv. 4 (1906) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 61, sv. 1/2 (1906) "Dositije Obradović";
od knj. 61, sv. 4 (1906) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 61, sv. 5/6 (1906) "Dositije Obradović";
od knj. 62, sv. 1/2 (1907) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 62, sv. 3 (1907) "Dositije Obradović";
od knj. 62, sv. 4 (1907) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 62, sv. 5/6 (1907) "Dositije Obradović";
od knj. 63, sv. 1 (1907) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 63, sv. 2 (1907) "Dositije Obradović";
od knj. 63, sv. 4 (1907) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 64, sv. 1 (1908) "Dositije Obradović";
od knj. 64, sv. 2 (1908) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 64, sv. 4 (1908) "Dositije Obradović";
od knj. 64, sv. 5/6 (1908) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 65, sv. 1 (1908) "Dositije Obradović";
od knj. 65, sv. 2 (1908) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 65, sv. 3 (1908) "Dositije Obradović";
od knj. 65, sv. 4 (1908) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 65, sv. 5/6 (1908) "Dositije Obradović";
od knj. 66, sv. 2 (1909) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 66, sv. 4 (1909) "Dositije Obradović";
od knj. 66, sv. 5/6 (1909) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 67, sv. 1 (1909) "Dositije Obradović";
od knj. 67, sv. 2 (1909) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 67, sv. 3 (1909) "Dositije Obradović";
od knj. 67, sv. 4 (1909) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 67, sv. 5/6 (1909) "Dositije Obradović";
od knj. 68, sv. 1 (1910) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 68, sv. 2 (1910) "Dositije Obradović";
od knj. 68, sv. 3 (1910) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 68, sv. 3 (1910) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 68, sv. 4 (1910) "Dositije Obradović";
od knj. 68, sv. 5/6 (1910) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 69, sv. 1 (1910) "Dositije Obradović";
od knj. 69, sv. 2 (1910) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 69, sv. 3 (1910) "Dositije Obradović";
od knj. 69, sv. 4 (1910) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 69, sv. 5/6 (1910) "Dositije Obradović";
od knj. 70, sv. 1 (1911) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 70, sv. 2 (1911) "Dositije Obradović";
od knj. 70, sv. 3 (1911) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 70, sv. 4 (1911) "Dositije Obradović";
od knj. 70, sv. 5/6 (1911) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 71, sv. 2 (1911) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 71, sv. 3 (1911) "Dositije Obradović";
od knj. 71, sv. 4 (1911) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 71, sv. 5/6 (1911) "Dositije Obradović";
od knj. 72, sv. 1 (1912) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 72, sv. 2 (1912) "Dositije Obradović";
od knj. 72, sv. 3 (1912) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 72, sv. 4 (1912) "Dositije Obradović";
od knj. 72, sv. 5/6 (1912) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 73, sv. 1 (1912) "Dositije Obradović";
od knj. 73, sv. 2 (1912) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 73, sv. 3 (1912) "Dositije Obradović";
od knj. 74, sv. 2 (1914) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 74, sv. 3 (1914) "Dositije Obradović";
od knj. 74, sv. 4 (1914) Nova štamparija - Davidović;
od knj. 74, sv. 5 (1914) "Dositije Obradović";
od knj. 74, sv. 6 (1914) Nova štamparija - Davidović;
od sv. 1/3 (1921) Štamparija "Sv. Sava";
od sv. 4/5 (1921) Štamparija "Narodna samouprava";
od sv. 6 (1921) Štamparija "Sv. Sava";
od sv. 9 (1921) Štamparija "Narodna samouprava";
od sv. 1 (1922) Moderna štamparija "Vuk Karadžić";
od sv. 2 (1922) Štamparija "Narodna samouprava";
od sv. 3 (1922) Moderna štamparija "Vuk Karadžić";
od sv. 4 (1922) Štamparija "Narodna samouprava";
od sv. 5 (1922) Moderna štamparija "Vuk Karadžić";
od sv. 6 (1922) Štamparija "Sv. Sava";
od sv. 7 (1922) Moderna štamparija "Vuk Karadžić";
od sv. 9 (1922) Štamparija "Moderna samouprava";
od sv. 10 (1922) Moderna štamparija "Vuk Karadžić";
od sv. 11 (1922) Štamparija "Narodna samouprava";
od sv. 12 (1922) Moderna štamparija "Vuk Karadžić";
od sv. 1 (1923) Štamparija "Drag. Gregorića";
od sv. 2(1923) Grafički institut "Narodna misao";
od sv. 1/2 (1924) Štamparija Save Radenkovića;
od sv. 4 (1924) Štamparija "Sv. Sava";
od sv. 4 (1925) Štamparija Save Radenkovića;
od sv. 8 (1925) Štamparija "Skerlić";
od sv. 9 (1925) Štamparija Save Radenkovića;
od sv. 10 (1925) Štamparija "Skerlić";
od sv. 11/12 (1925) Štamparija "Sv. Save";
od sv. 10 (1926) Štamparija "Đ. Jakšić";
od sv. 4 (1927) Štamparija "Skerlić";
od sv. 10 (1929) Štamp. Ministarstvo vojske i mornarice;
od sv. 10 (1930) Štamparija "Planeta";
od sv. 1 (1935) Štamparija Radenkovića; od sv. 3 (1941) Štamparija "Smiljevo"

Galerija

Dvadesetpetogodišnjica Ratnika
Druga dvadesetpetogodišnjica Ratnika

Reference

^ Stamatović A., Prvih 25 godina časopisa Ratnik (1879-1904), Nauka i tehnika u Srbiji druge polovine XIX veka: 1854-1904 : referati sa naučnog skupa održanog 7. i 8. maja 1996 / (glavni i odgovorni urednik Todor I. Podgorac), Kragujevac : Univerzitet, 1998 (Kragujevac : Prizma). str. 690.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Mišković, Jovan (1879). „Načelniku glavnog đeneralštaba”. Ratnik. 1: 1—3.
^ S. Ratković-Kostić, Vojni časopis Ratnik 1879-1934, Vojno-istorijski glasnik, godina 50 (2000), sveska 1-3. str. 61.
^ Kisić M., Bulatović B., Srpska štampa : 1768-1995. : istorijsko-bibliografski pregled, Beograd : Medija centar, 1996 Beograd : Standard 2. str. 86.
^ Hasanović I., Časopis Ratnik : ideološka i vojno-strukturalna koncepcija lista : (1921-1929), Naša prošlost : časopis Istorijskog arhiva i Društva istoričara sreza Kraljevo, br. 8 (2007). str. 75.

Spoljašnje veze

[1] Stamatović A., Prvih 25 godina časopisa Ratnik (1879-1904), Nauka i tehnika u Srbiji druge polovine XIX veka: 1854-1904 : referati sa naučnog skupa održanog 7. i 8. maja 1996 / (glavni i odgovorni urednik Todor I. Podgorac), Kragujevac : Univerzitet, 1998 (Kragujevac : Prizma). str. 690.

[Ратник-2] v ^g ^d Mišković, Jovan (1879). „Načelniku glavnog đeneralštaba”. Ratnik. 1: 1—3.

[3] S. Ratković-Kostić, Vojni časopis Ratnik 1879-1934, Vojno-istorijski glasnik, godina 50 (2000), sveska 1-3. str. 61.

[4] Kisić M., Bulatović B., Srpska štampa : 1768-1995. : istorijsko-bibliografski pregled, Beograd : Medija centar, 1996 Beograd : Standard 2. str. 86.

[5] Hasanović I., Časopis Ratnik : ideološka i vojno-strukturalna koncepcija lista : (1921-1929), Naša prošlost : časopis Istorijskog arhiva i Društva istoričara sreza Kraljevo, br. 8 (2007). str. 75.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]