Ratarstvo
Ratarstvo je grana zemljoradnje koja se bavi uzgojem i proizvodnjom biljaka na oranicama. Najrazvijenije je u umerenim širinama i u agrarnim oblastima.
Može se podeliti na:
- proizvodnju žita (pšenica, ječam, ovas, raž, kukuruz, heljda, pirinač, proso)
- proizvodnju industrijskog bilja (kikiriki, uljana repica, konoplja, soja, pamuk, suncokret, hmelj, lan, duvan)
- proizvodnju krmnog bilja (repa, kelj, vijuk, ljulj, lucerka, detelina)
- povrtarstvo
Obrada zemljšita je svaki mehanički zahvat u podsferi raznim oruđima, a izvodi se: ručno, zaprežno i mašinski. Obrada zemljišta ima sledeće ciljeve i zadatke:
- stvaranje antropogenog (kulturnog sloja) zemljišta
- stvaranje povoljnih vodo-vazdušnih odnosa
- uništavanje biljnog pokrivača
- unošenje đubriva u zemljište
- korigovanje klime (akumulacija, konzervacija, odvodnjavanje vode)
- popravljanje fizičkog, hemijskog i biološkog kompleksa zemljišta
- uništavanje zemljišnih štetočina i semena korova.
Obrada zemljišta se može podeliti na:
- Osnovna obrada (oranje, rigolovanje, dubinsko rahljanje, specijalni načini)
- Dopunska obrada (brananje, drljanje, kultiviranje, valjanje, frezovanje).
Istorija
uredi
Oranje se prvo obavljalo ljudskim radom, ponekad uključujući i robove. Papkari bi takođe mogli da se koriste za obradu zemlje gaženjem, pored svinja, čiji su prirodni instinkti da redovno riju zemlju ako im se to dozvoli. Zatim je izmišljen drveni plug. Mogao je da se vuče ljudskim radom ili mazgom, volom, slonom, vodenim bivolom ili sličnim čvrstim životinjama. Konji su generalno neprikladni, iako su rase kao što je Klajdsdejl uzgajane kao tegleće životinje.[1][2]
Obrada može ponekad biti veoma radno intenzivna. Ovaj aspekt se razmatra u francuskom agronomskom tekstu iz 16. veka koji je napisao Šarl Estijen:[3][4][5]
Sirovo, grubo i žilavo tlo je teško obraditi, i neće roditi zrno, niti bilo šta drugo bez velikog truda, bez obzira na to da su godišnja doba umerena u vlazi i suvoći ... morate ga izuzetno dobro obrađivati, drljati i često ga gnojite velikim zalihama balege, tako da ćete ga poboljšati ... ali posebno želite da se ne zalivaju kišom, jer im je voda dobra kao otrov.
Popularnost obrade tla kao poljoprivredne tehnike u ranom modernom dobu imala je veze sa teorijama o biologiji biljaka koje su predložili evropski mislioci. Godine 1731, engleski pisac Džetro Tal objavio je knjigu „Ratarstvo na konjsku vuču: Esej o principima vegetacije i obrade tla”, u kojoj je tvrdio da je tlo potrebno usitniti u fini prah kako bi biljke mogle da ga koriste. Tal je verovao da, pošto voda, vazduh i toplota očigledno nisu primarna supstanca biljke, biljke su napravljene od zemlje, te su stoga morale da konzumiraju veoma male komade zemlje kao hranu. Tul je pisao da bi svaka naredna obrada zemlje povećala njenu plodnost, i da je nemoguće previše obrađivati zemlju.[6] Međutim, naučno razmatranje je pokazalo da je suprotno; obrada dovodi do toga da zemljište gubi strukturne kvalitete koji omogućavaju korenu biljaka, vodi i hranljivim materijama da prodru u njega, ubrzava gubitak zemljišta erozijom i rezultira sabijanjem zemljišta.[7]
Čelični plug je omogućio poljoprivredu na američkom Srednjem zapadu, gde su žilave prerijske trave i stene stvarale probleme. Ubrzo nakon 1900. godine uveden je poljoprivredni traktor, koji je omogućio savremenu poljoprivredu velikih razmera. Međutim, uništavanje prerijskih trava i obrada plodnog gornjeg sloja zemlje američkog Srednjeg zapada izazvali su prašinu,[8][9][10] pojavu u kojoj je tlo razvejano i uzburkano u oluje prašine koje su zacrnile nebo. Ovo je podstaklo ponovno razmatranje tehnika obrade zemljišta,[11] mada je u Sjedinjenim Državama, prema podacima iz 2019. godine tri triliona funti zemljišta je i dalje izgubljeno zbog erozije, i adaptacija poboljšanih tehnika još uvek nije široko rasprostranjena.[12]
Tipovi zemljišta
urediOsnovna obrada zemljišta
urediZadatak osnovne obrade je da zahvati masu zemljišta do određene dubine u kojoj će se formirati glavna masa korenovog sistema gajene biljke i deo koji će primiti seme i osigurati aktiviranje bioloških procesa (klijanje i nicanje). U osnovnu obradu zemljišta ubrajamo: oranje, rigolovanje, dubinsko rahljenje i specijalne načine u koje se ubraja i tretiranje zemljišta eksplozivom.[13][14]
Oranje
uredi
Oranje je najzastupljeniji način osnovne obrade zemljišta. Oranjem se stvara dubok, rastresit sloj zemljišta u koji se polaže seme i ukorenjava biljka. Obavlja se plugom. Najzastupljeniji su raonični plugovi, a u upotrebi su diskosni, rotacioni, vibracioni i neki drugi plugovi. Glavni ciljevi koji se postižu radom raoničnog pluga su:
- Prevrtanje zemljišta
- Sitnjenje zemljišta
- Mešanje zemljišta
Rigolovanje
urediRigolovanje[15] je poseban način dubokog oranja, gde se vrši rastresanje, drobljenje i premeštanje zemljišnih horizonata na dubini od 60 cm do 100 cm i više. Rigolovanje se obavlja specijalnim plugom sa jednim plužnim telom velikih dimenzija, pri čemu je potrebna velika snaga traktora. Cilj je da se površinski plodniji sloj zemljišta zajedno sa mineralnim i organskim đubrivima premesti dublje, tamo gde će se obrazovati najveća masa korena budućih biljaka. Primenjuje se uglavnom kod zasnivanja višegodišnjih voćnih vrsta ili za hmelj i lucerku.
Specijalni načini osnovne obrade
urediSpecijalni načini obrade zemljišta imaju uglavnom meliorativni karakter. Ovakve mere su vrlo skupe, pa imaju karakter investicije. Koriste se sledeće mere kao specijalni načini obrade:
- Izbacivanje peska
- Mešanje horizonata
- Primena eksploziva
Dopunska obrada zemljišta
urediDopunskom obradom se ravna, usitnjava i rastresa plitak površinski sloj, smanjuje se evaporacija, poboljšavaju vodno-vazdušne i toplotne osobine, a time i biološko sazrevanje zemljišta, uništavaju se korovi i unose i mešaju sa zemljištem mineralna đubriva i pesticidi. U zavisnosti od vremenskog razmaka između osnovne obrade i setve dopunska obrada može predstavljati ili predsetvenu pripremu zemljišta ili zaštitnu obradu (negu osnovne obrade). Za dopunsku obradu se koriste različita oruđa: brana, drljača, tanjirača, rotositnilica, roto drljača, valjci, kultivatori i kombinovana oruđa. Površinska (dopunska) obrada se može vršiti u odnosu na vreme od osnovne obrade:
- Istovremeno ili neposredno iza osnovne obrade
- Sa većim vremenskim razmakom od osnovne obrade
Brananje
urediBrana je jednostavno oruđe izrađeno od nekoliko paralelno postavljenih drvenih ili metalnih gredica koje su međusobno spojene fleksibilnom vezom (lancima). Rad brane se ogleda u plitkom izravnavanju površinskog rastresitog sloja zemljišta od 3 cm do 5 cm dubine. Brananjem se na površini zemljišta lomi tanka pokorica, smanjuje se evaporacija, zemljište se zagreva, sitni, a površina poravnava, aktiviraju se mikroorganizmi, a korovi se provociraju i aktiviraju na nicanje. Brana se koristi na lakšim, strukturnim i nezakorovljenim zemljištima, rano u proleće.
Drljanje
uredi
Drljača je oruđe koje se sastoji iz rama za koji su vezani, na vrhu zaoštreni, zubi. Ram sa zubima se naziva krilo. Drljača se sastoji od više krila. Najčešće su trokrilne ili četvorokrilne, a po načinu dizanja gotovo isključivo nošene. Drljanjem se razbija pokorica, stvaraju se povoljni uslovi za aeraciju što poboljšava toplotne osobine i disanje zemljišta. Drljanje se može izvoditi u svim smerovima: uzduž brazde, dijagonalno, upravno na brazde i cik-cak.
Tanjiranje
urediRadni organi kod tanjirače su diskovi (tanjiri), koji mogu biti punog ili izrezanog oboda, a rade na principu rotacije, poređani su na poluosovini. Prema konstrukciji, tanjirače se dele na: jednostruke (dve poluosovine) i dvostruke (četiri poluosovine). Jednostruke tanjirače su nošene, a dvostruke su vučene ili polunošene. Radni organi tanjirače prodiru u zemljište od 10 cm do 15 cm, a maksimalno do 20 cm. Tanjirače veoma efikasno mešaju zemljište sa mineralnim đubrivima. Mogu se koristiti i za razbijanje travnog pokrivača na travnjacima pre oranja. Tanjiranje ne sme biti poslednji zahvat obrade, pošto iza tanjirače površina ostaje grebenasta, zato posle tanjiranja zemljište se mora poravnati drljačom.
Kultiviranje
urediKultiviranjem se zemljište intezivnije rastresa i sitni, odnosno meša unutar brazde, ali se sloj zahvaćen obradom ne okreće. Kultiviranje je efikasan način mehaničkog uništavanja korova. Kultivatorima je slabo izraženo mešanje mineralnih đubriva i zemljišta. Kultivacija može da bude prva operacija na lakšim zemljištima i u aridnijem klimatu. Dubina kultiviranja se kreće od 5 cm do 30 cm, a u proseku 10 cm do 15 cm. Prosečna radna brzina je 7 km/h.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Clydesdale”. International Museum of the Horse. Pristupljeno 4. 9. 2013.
- ^ „Breed History”. Clydesdale Horse Society. Arhivirano iz originala 9. 9. 2013. g. Pristupljeno 4. 9. 2013.
- ^ Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Tilley, Arthur Augustus (1911). „Estienne s.v. Charles Estienne”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 9 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 798—800.
- ^ Scultetus, A. H.; JL, Villavicencio; Rich, N. M. (februar 2001). „Facts and fiction surrounding the discovery of the venous valves”. Journal of Vascular Surgery (na jeziku: engleski). 33 (2): 435—441. ISSN 0741-5214. PMID 11174802. doi:10.1067/mva.2001.109772. Pristupljeno 2. 3. 2023.
- ^ Franklin, K. J. (novembar 1927). „Valves in Veins: An Historical Survey”. Proceedings of the Royal Society of Medicine (na jeziku: engleski). 21 (1): 1—33. ISSN 0035-9157. PMID 19986134. S2CID 35803910. doi:10.1177/003591572702100101. Pristupljeno 2. 3. 2023.
- ^ „History of tillage and tillage research”. University of Minnesota Extension.
- ^ Indoria, A.K.; Rao, Ch. Srinivasa; Sharma, K.L.; Reddy, K. Sammi (2017). „Conservation agriculture – a panacea to improve soil physical health”. Current Science. 112 (1). doi:10.18520/cs/v112/i01/52-61.
- ^ McLeman, R. A.; Dupre, J.; Berrang Ford, L.; Ford, J.; Gajewski, K.; Marchildon, G. (2014). „What we learned from the Dust Bowl: lessons in science, policy, and adaptation”. Population and Environment. 35 (4): 417—440. PMC 4015056
. PMID 24829518. doi:10.1007/s11111-013-0190-z.
- ^ Cook, Ben; Miller, Ron; Seager, Richard. „Did dust storms make the Dust Bowl drought worse?”. Columbia University. Pristupljeno 9. 11. 2018.
- ^ „Drought: A Paleo Perspective – 20th Century Drought”. National Climatic Data Center. Arhivirano iz originala 08. 02. 2017. g. Pristupljeno 5. 4. 2009.
- ^ „History of tillage and tillage research”. University of Minnesota Extension.
- ^ Stillerman, Karen Perry; DeLonge, Marcia (2019). „Safeguarding Soil: A Smart Way to Protect Farmers, Taxpayers, and the Future of Our Food”. Union of Concerned Scientists.
- ^ „Conservation Tillage In The United States: An Overview”. okstate.edu. Institute of Agriculture and Natural Resources, University of Nebraska – Lincoln. str. Figure 2. Pristupljeno 8. 7. 2013.
- ^ „National Crop Residue Management (CRM) Survey Summary (various years)”. ctic.purdue.edu. Conservation Technology Information Center. Arhivirano iz originala 14. 07. 2018. g. Pristupljeno 28. 06. 2023.
- ^ „Rigolovanje uslov uspešnog rasta voćaka i loze | Agro [[Info]] Tel”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2015. g. Pristupljeno 16. 05. 2016.
Literatura
uredi- Zoran Broćić, Ratarstvo i povrtarstvo, Beograd (2014)
- Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
- Stemić Milomir, Jaćimović Bratislav (2006): Osnovi agrarne geografije, Jantar grupa, Zemun
- Cook, R.L., H.F. McColly, L.S. Robertson, and C.M. Hansen. 1958. Save Money - Water - Soil with Minimum Tillage. Extension Bulletin 352. Cooperative Extension Service, Michigan State University, East Lansing.
- Sprague, Milton A., and Glover B. Triplett. . No-tillage and surface-tillage agriculture: the tillage revolution. New York, Wiley. 1986. ISBN 978-0-471-88410-1.
- Troeh, Frederick R., J. Arthur Hobbs, Roy L. Donahue. 1991. Soil and water conservation for productivity and environmental protection, 2nd ed. Englewood Cliffs, N.J., Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-096807-4.
- Soil Science of America. 2009. Glossary of Soil Science Terms. [Online]. Available at https://www.soils.org/publications/soils-glossary (28 September 2009; verified 28 September 2009). Soil Science of America, Madison, WI.
- No-Plow Farmers Save Our Soil
- agriculture_sustainable_farming.html
- I will teach the world farming without oil
- Manufacturer of Agricultural Zone Till Subsoiler with Photos (umequip.com by Unverferth Equipment)
- Brady, Nyle C.; Weil, R. R. (2002). The nature and property of soils, 13th edition. New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-016763-7.
- Horton, Michelle (2019-12-06). „Reduced soil tilling helps both soils and yields”. Stanford News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-12-08.
- „Strip Till for Field Crop Production”. Ag.ndsu.edu. 2012-11-14. Arhivirano iz originala 05. 04. 2011. g. Pristupljeno 2012-12-20.
- „Best Management Practices for Conservation/Reduced Tillage” (PDF). Texas Cooperative Extension, The Texas A&M University System. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 8. 2014. g.
- „Evaluation of Zone Tillage for Corn Production — On-Farm Research — Penn State Extension”. Arhivirano iz originala 13. 5. 2013. g. Pristupljeno 2013-08-03.
- „UCONN IPM: Integrated Pest Management: Vegetables:Deep Zone Tillage”. Arhivirano iz originala 22. 5. 2013. g. Pristupljeno 2013-08-03.
- Hilborn, Ray. „Soils in Agriculture”. University of Washington. Arhivirano iz originala (PPT—available as non-PPT by searching the path through a search engine) 12. 01. 2015. g. Pristupljeno 2013-08-28.
- Dr. Tarlok Singh Sahota CCA (septembar 2008). „Alternative tillage systems to save time and fuel” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2013-11-16. g. Pristupljeno 2018-06-20.
