Presinkopa ili bliska sinkopa označava blisku nesvesticu ili prodrom prolaznog gubitak svesti (sinkope) Najjednoobraznija definicija bila bi „osećaj kao da će se osoba onesvestiti, ali bez stvarnog gubitka svesti“. Bliska sinkopa može trajati od nekoliko sekundi do minuta. Simptomi mogu biti praćeni osećajem vrtoglavice, opšte slabosti, toplote, dijaforeze, mučnine, palpitacije ili zamućenog vida. Iako se često percipira kao dobroćudnija od sinkope, podaci sugerišu da i patofiziologija (cerebralna hipoperfuzija) i ishodi bliske sinkope oponašaju one kod sinkope.[1]

Presinkopa
SinonimiPre-syncope
Specijalnosti
SimptomiOsećaj nesvestice; osećaj kao da je glava bestežinska; osećak kao da se soba vrti (vrtoglavica) Trajanje Trenutačno, iako se kod nekih pacijenata ponavlja
TrajanjeTrenutačno, iako se kod nekih pacijenata ponavlja
Uzrocihipotenzije, hipoglikemije, aritmije, anemije, hipokalemije, tromboze, intoksikacije vodom, dehidracije
Faktori rizikaLoša dijeta ili upravljanje dijabetesom, genetska predispozicija za srčanu aritmiju
Dijagnostički metodNa osnovu simptoma. Nivo troponina u serumu može ukazivati na neke trombotske presinkope.
LečenjeU zavisnosti od uzroka. Može uključivati IV tečnosti, Ringerov laktat, terapiju zamene glukoze, trombolitike ili jednostavno sedenje/odmor.

Epidemiologija

uredi

Učestalost/smrtnost

Oko 19% populacije Sjedinjenih Američkih Država doživeće sinkopalni događaj tokom svog života, pri čemu će se većina desiti ili u ranim odraslim godinama ili nakon 70 godina života.[2][3] Oko 3% poseta odeljenjima za hitne slučajeve i do 6% prijema u bolnice u Sjedinjenim Američkim Državama su zbog sinkope.

Precizno utvrđivanje epidemiologije presinkope je teže jer se često izostavlja ili kombinuje sa skupovima podataka o sinkopi, ali je verovatno da je incidencija presinkope veća od one kod sinkope.[4][5] Oko 49% pacijenata je primljeno u bolnicu, u poređenju sa 69% pacijenata sa sinkopom, uprkos sličnom riziku od neželjenog ishoda. Oko 20% presinkopalnih pacijenata imalo je neželjeni ishod ili je zahtevalo intervenciju, a najčešći neželjeni ishodi su bili sepsa, bradijaritmija, GI krvarenje i akutna bubrežna insuficijencij.[4]

Starost i pol

U jednoj studiji koja se posebno fokusirala na presinkopu, prosečna starost pacijenata bila je 56 godina, dok su 51% do 61% pacijenata bile žene.[2][3]

Etiologija

uredi

Etiologije presinkope su različite, od dobroćudnih do životno opasnih. Uzroci presinkope su isti kao i kod sinkope i uključuju srčanu i nesrčanu etiologiju. Srčana presinkopa može biti povezana sa palpitacijama i može se javiti u sedećem ili ležećem položaju ili tokom napora ili vežbanja.[6]

Najčešće su nekardijalne etiologije koje uključuju vazovagalnu ili neurokardiogene uzroke, i uzroci koji se odnose na promene zapremine su ortostatska hipotenzija, lekovima indukovana vaskularna i sepsa.

Vazovagalna presinkopa je uobičajena i često se karakteriše prodromom, uključujući mučninu, crvenilo, dijaforezu, zamagljen vid i vrtoglavicu.

Visokorizični lekovi uključuju antihipertenzive, kardiovaskularne agense i antipsihotike.[6][7] Ortostatska hipotenzija može biti uzrokovana lekovima, primarnim i sekundarnim autonomnim poremećajima kao što su neurodegenerativne bolesti i mirovanjem u krevetu kod starijih. Smernice definišu ortostatsku hipotenziju kao smanjenje sistolnog krvnog pritiska (SBP) za 20 mmHg ili više ili smanjenje dijastolnog krvnog pritiska (DKP) za 10 mmHg ili više u roku od tri minuta nakon stajanja.[8]

Vaskularni uzroci su manje uobičajeni, ali ih treba razmotriti na osnovu istorije bolesti, uključujući plućnu emboliju, mezenteričnu krađu, karotidnu insuficijenciju i patologiju aorte.[9][10][11]

Srčani uzroci, koji su zloslutniji, uključuju mehanički (npr. tamponada srca ili bolest zalistaka) i aritmične (npr. paroksizmalna ventrikularna tahikardija ili bolest provodnog sistema). Aritmije, koje izazivaju hemodinamsko oštećenje koje može izazvati kritično smanjenje minutnog volumena i cerebralnog protoka krvi, najčešći su srčani uzrok presinkope.[8][12] Bradikardije su najčešće aritmije, ali tahi-diritmije koje ugrožavaju udarni volumen takođe mogu izazvati presinkopu i sinkopu. Strukturna kardiovaskularna bolest uzrokuje presinkopu kada su potrebe za cirkulacijom veće od sposobnosti srca da poveća izlaz krvi. Najčešći strukturalni uzroci su aortna stenoza i hipertrofična kardiomiopatija. Atipične kardiovaskularne uzroke presinkope treba pažljivije razmotriti kod starijih osoba nego kod mlađih populacija.

Diferencijalna dijagnoza

uredi
  • Srčani miksom
  • Sinkopa kizazvana defekacijom
  • Aritmije
  • Sinkopa izazvana mokrenjem
  • Postprandijalna sinkopa
  • Sindrom bolesnog sinusa
  • Sinoatrijalni blok
  • Sinusna pauza

Izvori

uredi
  1. ^ Petkar S, Cooper P, Fitzpatrick AP (oktobar 2006). „How to avoid a misdiagnosis in patients presenting with transient loss of consciousness”. Postgrad Med J. 82 (972): 630—41. PMC 2653900 . PMID 17068273. doi:10.1136/pgmj.2006.046565. 
  2. ^ a b Chen, Lin Y.; Shen, Win-Kuang; Mahoney, Douglas W.; Jacobsen, Steven J.; Rodeheffer, Richard J. (2006). „Prevalence of Syncope in a Population Aged More Than 45 Years”. The American Journal of Medicine. 119 (12): 1088.e1—1088.e7. ISSN 0002-9343. doi:10.1016/j.amjmed.2006.01.029. 
  3. ^ a b Soteriades, Elpidoforos S.; Evans, Jane C.; Larson, Martin G.; Chen, Ming Hui; Chen, Leway; Benjamin, Emelia J.; Levy, Daniel (2002-09-19). „Incidence and Prognosis of Syncope”. New England Journal of Medicine. 347 (12): 878—885. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmoa012407. 
  4. ^ a b Grossman, Shamai A.; Babineau, Mathew; Burke, Laura; Kancharla, Adarsh; Mottley, Lawrence; Nencioni, Andrea; Shapiro, Nathan I. (2012). „Do outcomes of near syncope parallel syncope?”. The American Journal of Emergency Medicine. 30 (1): 203—206. ISSN 0735-6757. doi:10.1016/j.ajem.2010.11.001. 
  5. ^ Grossman, Shamai A.; Babineau, Matthew; Burke, Laura; Kancharla, Adarsh; Mottley, Lawrence; Nencioni, Andrea; Shapiro, Nathan I. (2012). „Applying the Boston Syncope Criteria to Near Syncope”. The Journal of Emergency Medicine. 43 (6): 958—963. ISSN 0736-4679. doi:10.1016/j.jemermed.2012.01.043. 
  6. ^ a b Kapoor, Wishwa N. (1992-11-11). „Evaluation and Management of the Patient With Syncope”. JAMA: The Journal of the American Medical Association. 268 (18): 2553. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.1992.03490180085031. 
  7. ^ Hanlon, Joseph T. (1990-11-01). „Syncope and Presyncope Associated With Probable Adverse Drug Reactions”. Archives of Internal Medicine. 150 (11): 2309. ISSN 0003-9926. doi:10.1001/archinte.1990.00390220061012. 
  8. ^ a b Moya, Angel; Sutton, Richard; Ammirati, Fabrizio; Blanc, Jean-Jacques; Brignole, Michele; Dahm, Johannes B.; Deharo, Jean-Claude; Gajek, Jacek; Gjesdal, Knut (2010-01-01). „GUIDELINES FOR THE DIAGNOSIS AND MANAGEMENT OF SYNCOPE (2009)”. Rational Pharmacotherapy in Cardiology. 6 (2): 229—259. ISSN 2225-3653. doi:10.20996/1819-6446-2010-6-2-229-259. 
  9. ^ Akkersdijk, George J. M.; van Bockel, J. Hajo (2003-12-02). „Ruptured abdominal aortic aneurysm: initial misdiagnosis and the effect on treatment”. European Journal of Surgery. 164 (1): 29—34. ISSN 1102-4151. doi:10.1080/110241598750004922. 
  10. ^ Kokturk, Nurdan; Oguzulgen, I. Kivilcim; Demir, Nalan; Demirel, Koray; Ekim, Numan (2005). „Differences in Clinical Presentation of Pulmonary Embolism in Older vs Younger Patients”. Circulation Journal. 69 (8): 981—986. ISSN 1346-9843. doi:10.1253/circj.69.981. 
  11. ^ Akkersdijk, George J. M.; van Bockel, J. Hajo (2003-12-02). „Ruptured abdominal aortic aneurysm: initial misdiagnosis and the effect on treatment”. European Journal of Surgery. 164 (1): 29—34. ISSN 1102-4151. doi:10.1080/110241598750004922. 
  12. ^ Kariman, Hamid; Harati, Sepideh; Safari, Saeed; Baratloo, Alireza; Pishgahi, Mehdi (2015). „Validation of EGSYS Score in Prediction of Cardiogenic Syncope”. Emergency Medicine International. 2015: 1—5. ISSN 2090-2840. doi:10.1155/2015/515370. 

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).